I ja...

Poželela sam večeras da vratim vreme

Moja želja ista kao nekad

Poželela sam večeras da okrenem sat u nazad

Poželela sam da se vratim tamo, kao nekad, gde sam bila sretna

Poželela sam večeras da opet svira onaj orkestar

Poželela sam da me muzika, kao nekad, opije

Poželela sam da, kao nekad, stanem pred duvački orkestar

Poželela sam da uzmem limun, cedim ga dok duvaju

 i ližem dok pokušavaju da sviraju

prokletstvo ljubomore ...

Uvek nedeljom

Uvek se nedeljom setim tebe i onih dana, i onih snova, i zanosa, i obecanja o buducnosti nashoj...

Ovo je ta buducnost,

Ovo su ti snovi,

Ovo su te nade, zelje, obecanja.

Ovo smo mi,

...i crno-belo moze da bude lepo i moze da boli, a glas mi je i dalje dosta dobar i evo pevushim i chekam, mozda od nekud ipak se pojavish...

Mozda.

Varka nashminkanog predatora

Verujte mi, vise ne znam kako i kada su se stvari promenile. Valjda nisam obracala paznju, previse sam vodila brige oko jednog mog slomljenog nokta, koji je uinvalidio neki mali procenat mog tela i duse, ali me ipak nije sprecio da kuckam, sada kada sam najzad obratila paznju. Nekada se znao red (i zakon) :D. Muski svet je prvi prilazio zenskom svetu, zenski svet bi se neckao i neckao, ali ne bi poricao da mu to prilazenje i uporno udvaranje prija, muski svet bi bio uporan i stvar bi se skoro redovno okoncavala srecno za obe strane, i vuk sit i sve ovce na broju, a nekada i divnim, slatkim recima ,,I ziveli su srecno do kraja zivota". Sta sada ne stima? Koja sijalica je pregorela?

Setajuci jutros, iznenada sam zapazila jednog zgodnog frajera sa druge strane ulice koji se kretao u istom pravcu gde i ja. I ne bi to bilo nista cudno, zgodnih frajera ima pa ima, nekih sasvim nesvesnih svoje zgodnoce i frajeroce...:D Ovaj tip preko puta je spadao upravo u tu kategoriju. Medjutim, ubrzo su u moj vidokrug usle dve pripadnice zenskog sveta koje su mi izuzetno privukle paznju, svojim ponasanjem, kvazi-velegradskom izgledu kao i aurom opasnih blajhanih mackica za koju su se svojski trudile da dospe do pogleda a i ocigledno uspavanog centra za muskost suprotnog pola - hej pa mi smo nekada bile plen, ali not anymore, sada MI lovimo, muahaha!

Uspela sam samo da primetim pirsing na nosu jedne devojke, dubok dekolte druge, mini koznu suknju prve, cizme a la folkstar druge, i vec mi se smucilo. Sminka preterana za jutro, po mom ukusu,  nije nimalo poboljsavala utisak. Ali, pazite, njih je bilo briga za MOJ utisak o njima, nije mi trebalo dugo da provalim da su one, zapravo jurile frajera preko puta, ocigledno su ga znale, makar iz vidjenja. I utisak odvratnosti prema devojkama je nadvladao osecaj zaljenja za tipa, nadala sam se da je dovoljno pametan da skapira ono sto sam i ja, da se igra promenila, da vise nije lovac osoba koja ne nosi stikle, nema grudi, a ima nastavak u donjem vesu, sada prava opasnost vreba iza ociju uokvirenih crnim kreonom i dugih, neprirodnih vestackih trepavica. I te oci, ma koji nivo inteligencije one skrivale u sebi, ocigledno su bile prepune vrcajuce lukavosti i iskustva u toj igri lovice, u kojoj su se vec samoproglasile za pobednike.

Posto vise nisam mogla da slusam njihove komentare o velicini, atraktivnosti i odokativno procenjenoj tvrdoci pozadine sirotog tipa, polako sam promenila smer i vratila se kuci da se na miru zapitam ima li muski svet pojma kakvi evoluirani predatori ih cekaju iza ugla...

Nekako mi je uvek bilo prijatnije kada bi se sve odvijalo po ustaljenom procesu, jesam zagovornih novih stvari, ali neke treba ostaviti upravo onakvima kakve jesu. Zene jesu postale nezavisna bica, svesne da mogu da dominiraju i da im to ide, ali ponekad razmisljam da li to prouzrokuje sve vecu stidljivost kod muskog sveta, (koja je na srecu jos uvek mala ali nikada se ne zna :P) i da je sam proces udvaranja bio mnogo lepsi i romanticniji pre nego sto se izmenio, ubrzao i postao flertovanje. Nekada su lukave varke muskaraca-lovaca bile mnogo bolje i efektnije, a sada nastupa i doba onih nasminkanih. Sreca, pa onim opasnim i bad, bad zenskim lovcima, karmin uvek ima bljutav ukus prolaznosti...

Bilo pa proshlo...

I have a dream

Djelo passion, čiji je autor silence, ustupljeno je pod licencom Creative Commons Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Hrvatska.

J e d i n a P r a v d a

Što je po našem shvaćanju kraj?

Možda nešto što se na koncu vidi?

Nije li to ulazak u Pakao ili Raj?

Ili je rasplet koji se nekom svidi…

Zašto bi se kraj baš morao svidjeti

Ako se završiti po nekog loše mora?

Zašto bi se čovjek toga morao stidjeti

Što se život sastoji od gorkih kora?

Zašto netko za krajem jako žali?

Žarko bi još želio da nešto traje…

Jer mu uvijek što ima, još nešto fali

I na druge egoist nimalo ne haje!

Udovoljiti je znamo teško svakom

Netko bi lakše, dvaput radije dao…

Dok bi onaj koji je za nečim lakom

Ne samo uzeo već i od drugih krao!

Zato mislim da kraj mora biti svakom!

Tako se jedino pravda za sve  vrši…

Tko nema ništa, ima sve, tko je lakom

Da se život svima podjednako svrši!

Svemirko

Šetnja u kišnu subotu

Šetnja u subotu

Kiša, ali nadala sam se poklonu, kolima punim cveća

Dobila sam

Mogla sam dobiti i ovo po glavi

Jer na tren, nešto sa ove slike, bilo je moje, i izjavila sam da ga volim

Hmmm.

Nešto na ovoj slici se nekome ne dopada,

ne znam zašto, meni je poza simpatična

U kome li je ćupu Ali Baba???

A kad leto prodje, neko voli te cvetlice

Ja više volim

baby ... think twice

... ostaviti cu jednu sliku, ne zelim joj mijenjati boju u plavo ... neka ostane bas ovakva kakva je i ostaviti cu jednu pjesmu uz rijeci, ponekad je potrebno dva puta razmisliti o necemu prije nego zatvorimo vrata ...

Don't do what you're about to do
My everything depends on you
And whatever it takes, I'll sacrifice
Before you roll those dice
Baby think twice ...

( Celine Dion )

Snovi

Snovi

Volela bih da znam šta sanja moj

1.

I kakvi su snovi mog PRINCA

 Vredi li zagrliti Mecu, i poljubiti princa?

Hmmm...a možda su to baš moji snovi... …

Sigurna sam u ljubav Mece,

ali princ mi se uvek nekako izmigolji

FLOWERS OF PAIN 6

(autor: jelenaartpoezija)

FLOWERS OF PAIN 5

(autor: jelenaartpoezija)

Današnje popodne

Jedno popodne

Jesen je, gde god pogledaš lepota

San mi je da vidim Veneciju sa nekim koga volim. Ništa od snova, ja krenula popodne u

Kakve lepe kuće

Ups, da li je to Madjarska?

Dobro je , ima granica sa carinarnicom

Ipak što omilje , ne omrznu, moja ljubav je

Ili

ili

ili

Ipak treba povući sidro

I odmoriti se uz kaficu kod kapetana

Na kraju, mora se ići kući

MAD SILENT

(autor: jelenaartpoezija)

opijena mirisom zivota

jabuka

aDIMLJENI ŠARAN NA SKADARSKI NAČIN

aDIMLJENI ŠARAN NA SKADARSKI NAČIN

4– 5 kg- dimljenog šarana

2 litra belog vina

1 litar ulja

1.-kom lovorov list

1.- kom  glavica crnog luka

PRIPREMANJE

Uzeti  šarane  pecature oko  kilograma očistiti I odvojiti glave za neku drugu upotrebu .Ribu raseći uzduž I na pola a skelet kostiju ne dirati. Ribu usoliti  I na kratkom dimu je prodimiti  a može I na vrućem dimu tako da riba malo porumeni. Uzeti  glinenu posudu Ili  kakvu šerpu  pa dimljenu ribu  posložiti tako da koža ribe bude uvek sa gornje strane. Kad je sva riba posložena  dodati lovorov list I očišćenu glavicu crnog luka. Zatim naliti vino I ulje  tako da riba ogrezne u toj tekućini. Pećnicu zagrejati  do 22o stepeni I stviti ribu u peĆnicu da prokuva tekućina . Zatim smanjiti pećnicu na 1oo .stepeni  I dogotovljavati ribu punih osam sati  a može I do dvanaest sati .Nakon tog vremena ribu ohladiti I tako sa šerpom držati u fružider do upotrebe.Ovakav šaran ima vek trajnosti oko mesec dana na +4 stepena.

Ovo jelo  može da se poslužuje kao hladno  predjelo u kombinaciji sa ostalim ribljim delicijama.Naročito je  dobra kombinacija sa pasuljima : prebrnac  topli  ili hladni kao I uz ostale  mešane salate  vezane majonezom.

Servirane: sa limunovim šnitama , grepfrutom , narandžama, listovi zelene salate, rotkvice sveže ljute papričice.

nesebican u davanju, vodis me ...

Djelo passion, čiji je autor silence, ustupljeno je pod licencom Creative Commons Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Hrvatska.

Vodic za zlobne komentare

Jedan takav ti moze doneti mnogo vise nego svi dobri koje su ti poslati od samog pocetka blogovanja. Iz njega naucis ponesto o karakteru osobe koja ga je poslala, i ako ga podrobno analiziras, mozda procitas nesto i izmedju redova. Doticna persona, pocasni kreator komentara moze biti i anonimna, ali to bi samo predstavljalo veci izazov da odgonetnes ko se krije iza tog misterioznog velikog A na pocetku...

Postoje dve vrste pisaca zlobnih komentara:  profi i amateri. Na srecu, ovi drugi suvereno dominiraju carstvom pisaca te vrste, sto je ok, ali to samo degradira one profesionalce i jednostavno, ne izgleda lepo i zanimljivo. Pisanje zlobnih komentara je umetnost i ne treba je bespotrebno kvariti dodavanjem ruznih (sto bi se reklo rogobatnih) reci kojima tu nije mesto. Treba biti pametan, lukav i na neki morbidan nacin duhovit da bi se napisao takav komentar koji nece ostaviti nisko misljenje o svom tvorcu, jer ko zeli da ga neko prozove glupim, a ispasce glup bude li se ponasao neozbiljno i neprofesionalno pri pisanju i ako se nakon izvesnog vremena kvalitet zlobnih komentara ne popravi, bice mentalno zbacen u jedan imaginarni kontejner u nekom matriksu bezveznosti, na kome jasnim i boldiranim slovima pise SPAM.

Sto se tice nesrecnika kojima je zlobni komentar upucen (a ponekad nisu svi nesrecnici :D), oni to uglavnom shvate pogresno i olako. Ne treba odgovarati na komentar, ma kakav on bio, zapravo, profi pisac ce napisati takav komentar da ce ti bukvalno vezati ruke i neces ni biti u mogucnosti da odgovoris, sto je njemu/njoj i bila namera. Ne da zapocne raspravu, vec da ti prenese izvesnu poruku. Tu poruku cesto nije lako rastumaciti. Treba razvejati maglu sarkazma koja obavija komentar i ukapirati na sta se konkretno odnosi, da li na vas licno, na vase pisanje, ili nesto sasvim trece. Ne shvatite me pogresno, kada kazem zlobni, ne mislim na onu vrstu zlobe koja je u cistom stanju fatalna i po nosioca i po zarazene, vec na onu vrstu koja je tu samo da ostro pecne, da se javi da postoji i oduva neke visoke oblake i lovorike. Tu treba pristupiti vedro, gledajuci pozitivnu stranu komentara, nauciti nesto. Medjutim, kada vam stigne nesto pisano od strane amatera u pisanju zlobnih komentara, vredi procitati (nikada se ne zna da li se u nekom amateru skriva talenat koji bi ga brushenjem doveo do statusa profija), ali ne treba preterano razmisljati, a ne daj Boze, uzvratiti istom merom. To ,,gadjanje" ruznim komentarima koji vredjaju opticki nerv svakog dobrog i finog sarkasticara bi delovalo kao da se vi i taj amater rvete u blatu u agoniji, neumorno, i svakim zescim naletom se samo vise ukopavate u tu braonkastu smesu nepoznatog porekla.

Da zakljucimo, pisanje zlobnih komentara je specificna vestina koja zahteva pre svega inteligenciju, zatim vestinu pisanja i zakljucivanja, a na kraju i izvesnu dozu hrabrosti da bi ste se javno prikazali kao njen autor. U suprotnom, neki amater moze lako da vas zameni, prisvoji vam delo, i zapocne rvanje u blatu, sto bi srozalo jacinu komentara, ciji je efekat prodrmavajuci. A da biste to ucinili, treba vam nesto sto bi sintetizovalo vasu poentu i prenelo je na najbolji moguci nacin onome kome je upucena, a sa njim i citavoj blog zajednici. Ukratko, trebaju vam muda... :D