No  1

Jutro  me  dočeka

I  probudi

U istom, praznom  krevetu

Ostavih  da  odsanjaju 

Još  malo

Svi  moji  snovi  o  tebi

Tvojim  dugim  prstima

Treperavim  usnama

Ispod  kojih  mi  se

Uvek

Tako  zavodljivo smeškao  tvoj  uvrnuti  zub

Zatrpavam  ih  ispod  jastuka

Guram  po  uglovima  kreveta

Palim  cigaretu

I  izmedju  dima  posmatram

Zjape 

Reci  nedorečene

Zore  ne  odsanjane

Igre  ne  odigrane

Grabi  me  strepnja

Nije  valjda  da  Te  bas  volim

Kisan, hladan, jos  jedan  dan

Da  li  da  izmislim  neku bolest

No  2

Zurno  prelecem  grad  do  posla

Puno  misli  pretvorim  u  taj  ritam  koraka

U  brigu  za  posao

U  prolasku  pored  knjižare

U  krajičku  izloga 

Učini  mi se  da  stojiš

I  listaš 

Prevrćeš  po  istoriji

Mojoj  istoriji

Napisanoj  jezikom

Poražene

Izgubljene

Predate

Borbe

Osramoćene

No  3

Volela  bih  da  te  slučajno  sretnem

U  uskom  pasažu

Neki  mali  lokal i

Karirani  stoljnjak  sa  flekama  od  jučerašnjih  kafa

Dodir  kolena

Da  li  bi  mogao  da  izbriše 

Nečujni  šapat  vetrova  daljine  koje  te  uporno  zovu  i  odvlače

Nikada  nisam  volela  tu  daljinu

Sada  znam  i  zasto

Sad  mi  je  jos  dalja

Volela  bih 

Zaista

Da  te  sretnem

Ali  ne  kada  poželim

Već  kada  sudbinski  doplovi  vreme

No  4

Rešila  sam

Provešću  šitav  dan  maštajući  o  tebi

Tvoj  je  lik  igra  sunca

Neprestana 

Brza

Tvoj  je  glas  šapat  talasa

Iz  dubine 

Zove  me

Da  zaronim

Treba  mi  samo  jedan  teleskop

Da  vidim  mesto  gde  sunce  odlazi  na  počinak

I  jedan  vitez

Usnuli

Čiji  duh  sneva  u  starom  oklopu

Zajedno  ćemo  snevati

I  jedan  zamak

Da  spolja  izgleda  raskošno

A  unutra

Duhovi  koji  pričaju

Oni  imaju  svu  mudrost  vremena

Mozda  mi  i  objasne  kako  da  te  vratim

No  5

Telefon  ćuti 

Poput  gorskih  kristala

Koji  su  čamili 

U  mraku  hiljadama  godina

Dok  ih  jedna  ruka 

Nije  zdrobila

Ćutimo  istim  načinom

I  muškatle

Bele

Bez  mirisa

Čedne

S  početka  ove  priče

U  mojim  rukama

Sad  su  čičak

Negde  se  izgubila  jedna  rukavica

Nema  nikog

Da

Mi

Je

Vrati

Zariva  mi  se  u  ruku

Bol

Padao  je  sneg

Nadala  sam  se  njivi punoj

Ispod  neba  je  mirisalo  na  tamjan  i  karanfilić

Telefon  ćuti

Nema  razigranih  leptira

Ni  zvezdica

Samo  maglovite  kapi  vremena

Kao  led  po  zrelom  žitu

Telefon  ćuti

A  snovi  su  ličili  na  pemu  tambure

I  prstić  sa  zlatnim  okovom

No  6

Zlatokosa  je

Gle

Nekim čudom  postala 

Ognjena

Ali  kao  u  ruskom  romanu

Tuga  je  pustila  već  korenje

Stari  je  sat  zdrobio  vreme

U ogledalu

Vidim 

U  oku  mi  je  samo  još  odraz  meseca

Izuvam  cipele

Bosonoga

Ostaviću  trag  u  snegu

Ako  me  slučajno  potraži

Moj

Princ

Zime

No  7

Napravi  jedan  privezak  samo  za  mene

Od  svojih  reči

Tako  su  čarobne

Svetlucave

Cakle  se

Nosiću  ga  uvek  oko  vrata

Kad  nisi  ovde

Da  me  greju

Juče  je  baš  mirisalo  na  proleće

Na  kaput  mi  je  sletela  Buba  Mara

Danas

Opet  liči  da  će  se  zima  vratiti

Hoćeš  li  se i  ti  vratiti  s  njom?

253 koraka  do  sledećeg  ugla

U  kosi  par  pahulja  zamrsilo  svoje  nožice

Da  je  tvoj  dah 

Na  mojoj  kosi

Da  ih  istopi

Da  znaš  da  mi  nedostaješ

Sa  tobom  je

Nimalo  bezlično

Svaki  se  oblik  smeši

Sve  ima  svoj  zvuk

Sa  tobom  i  stari  sat  pomera  kazaljke

Svezala  sam  kosu

Ne  želim  da  je  bilo  ko  drugi mrsi

Čak  ni  vetar

Dođi

Unesi  svetlost  u  moje  srce

Želim

Da  osetim

Tvoje  ruke

I

Tvoj  dah  na  svom  licu

Ili  su  te  moji  snovi  uplašili

No  8

Zašto  ne  bi

Odigrali 

Jedan  ples

Zajedno

Bar

Zaigrajmo

Zavrtimo  se

Zavrtimo  do  usijanja

Možda  i  budemo svetlost

No  9

Do  tada  Bože

Učini  mi

Samo

Da  svakog  puta

Dok   se umiva

Iza  ogledala 

Vidi

Moj  lik 

Smeši  mu  se  za  dobro  jutro

I  ja  biću  srećna