Ima li nade za nas  smrtnike...? Po milion puta postavim sebi to pitanje... Kada otvorim ochi....i kada ih zatvorim....Uvek ista slika... Poznata devojka na poznatoj stanici sa poznatim koferima u poznato umurnim shakama...A ne znam ko je ona... Nikada ne uspem da joj vidim lice....a uvek je tu...chini mi se kao da mi samo delitj sekunde fali da joj vidm ochi..one tje mi retji...istiniu... Ali ona mi uvek pobegne bash u tom delitju sekunde.... Uvek tada nestane... A vetj godinama putuje i josh uvek nije stigla na svoje odredishte... Hotje li ikada uspeti?Gde je njenim selidbama kraj? Ima li ga uopshte? I kako to da je uvek na istoj stanici kad god se sretnemo? Ponekad mi se na tren uchini da me zove, da mi lichi na nekoga koga jako dobro znam...A onda samo prepusti svoje duge uvojke vetru i...nestane.... Hotje li ona natji svoj mir? Moja plava, sasvim prava zvezda.... Josh uvek luta... Kako da ja nadjem mir, ako je ona rastrzana? Slomljena....chekam da se ponovo javi... Mozhda tje mi danas retji da je vreme da se skrasimo... Mozhda tje me danas pogledati u ochi...

Ć

Ćutaću, ćutaću koliko god mogu.Ime ćutanja naslediću. I ćutaću, dugo neću govoriti, ma nikada ja to neću reći.Neko drugi ima prava na sreću, ja sam ispucala sve bonuse i zato ćutaću i ništa vam neću reći. Moj bol, moj sram, pobeda moja...Zaratila sam s najvišima, zamerila se najjačima, sudilla, praštala, lagala, i na kraju sama ostala... Pitam se zašto postojim...da ostavljam, borim se, patim i molim?Ili me vuku više sile, ne štede duh i snagu moju?...Čemu taj tajac? Hoću da vam čujem glas, sad recite, bednici najbedniji što srušiste mi jedini dom!!! Mislite da će sve nestati ako ubijete poslednju mrvu poštovanja i ponosa u meni?Zar ne vidite ovo oronulo lice što se sa svetlošću bori? Zar ne vidite ove umorne oči ispijene od tuge, bola i plača? Zar ne vidite koliko sam slaba? Zar vam nije dosta mojih krvavih suza? Čemu vam moja krv služi?Da li se ponosite mojim bolom i time što možda nikada više  neću biti majka? Mene više ništa ne boli, a vas?! Vas će boleti i moja bol kada se kao Feniks iz pepela rodim... Patićete,samo polako... Svi ćete polako otpalćivati sve moje dugove...A ima ih dosta..

Sa dva jastuka prekrivam glavu da sakrijem stidi sram što sam pred vama plakala .

ü  Ženu celog života kupuješ, a nikada nisi njen vlasnik 

ü  Udaj se na brzinu,kaj se na tenane.

ü  Ne plaši se da ostariš, mnogima je uskraćena ta privilegija.

ü  Čovek sa srcem punim ćutanja i čovek sa srcem punim tišine ne mogu biti slični...

ü  Ni sam Bog ne sudi čoveku pre smrti.

ü  Postoje ptice koje lete po kiši, a ne pokvase svoja krila...

ü  I istina i ludilo dva su dela istog toka...

ü  Nije lud onaj ko zbog ljubavi izgubi pamet, vec onaj koji zbog pameti izgubi ljubav...

ü  Ko se smeje sam sa sobom, priseća se svojih zlodela...

ü  Kad je pas mrtav, nema buva...

ü  Jednim prstom se ne može zakloniti sunce...

ü  Rad je stvorio čoveka,a nerad gospodina...

ü  Samo budale sanjaju ono što ne mogu da imaju.

ü  Svi smo mi  u provaliji, samo su neki od nas zagledani u zvezde...

ü  Čovek se uči dok je živ, i kad najviše zna, on umre.

ü  Život je samo vesela lakrdija besposlenog Boga.

ü  Niko se nije naučen rodio, a svi umiremo u neznanju.

ü  Žene su kao ekonomska kriza.Ostavljaju pustoš u džepovima...

ü  Nemoj plakati, jer kroz suze nećeš videti sjaj drugih zvezda...

ü  Pamti,ali ne živi od sećanja...

ü  Knjiga je svetinja,a svetinja se ne dira....

ü  Mnogi kažu MI, a misle na SEBE...

ü  Not every gift is a blessing...

ü  Stranger in the night, SIDA in the morning...

                                                                                 PRKOSNA PESMA

                                                                                                    Dobrica Erić

Ja, kći božija, Srbija, s pognutom glavom                                                                                                                  

izjavljujem dragovoljno kroz lance i žicu

pred svedocima  Silom, Mukom i Nepravdom,                  

da sam kriva i da priznajem krivicu...

Kriva sam što jesam, a treba da nisam,

kriva odavno što stojim uspravno

i gledam u nebo umesto u travu,

kriva što se drznuh protiv krivde,

kriva što opet slavim svoju krsnu slavu,

kriva što čitam i pišem ćirilicom,

kriva što pevam, smejem se i psujem,

a po nekad i lajem,

kriva...i da završim sa najvećom krivicom

pre nego što se zacenim od smeha.

Kriva sam Tvrdoglavka,

što sam Pravoslavka, Svetosavka

i što ne priznajem sveti zločin,

ni oprost od greha,

kriva sam i grešna, dakle, što postojim.

I kad već postojim i tako drsko stojim,

što bar ne priznam da ne postojim?

Ako to priznam da sačuvam glavu,

izgubiću časni  krst i krsnu slavu...

Ako to ne priznam, crno mi se piše!

Ceo svet će na moju zemlju da kidiše!

RULJE, bivših ljudi, lopova i golja!

Čopori robota i drugih monstruma

kidisaće na moje voćnjake i polja,

i na moje bele kuće pored druma

oko kojih kao najlepše od Ive cvetaju trešnje, jabuke i šljive..

Priznajem, i to za spas svoga roda...

Ja više ne postojim

Skinite me s liste!

Ja sam od sad samo SVETLOST, VAZDUH, VODA...

Tri elementa koja vam koriste,

a ono što pred vama govori i hoda,

to je ono što VI od mene stvoriste...

Moja ružna slika ozverena lika

koju umnožavate u večeri i jutra,

to je slika vaše svesti i podsvesti,

to nisam ja spolja,

to ste vi iznutra...

Moj dušmanine..

.

Moj dušmanine, s hiljadu ruku,

s hiljadu slugu i sluškinja laži,

ubro si mi Sunce ko jabuku,

i radost čistu ko bulka u raži...

Moji će potomci piti jed i čemer,

al’ tvoji već piju gorku medovinu

za krvavi novac kojim puniš

ćemer rasprodajući moju đedovinu...

Usud će ti ludačku košulju navući,

i tek će se onda malu razdaniti...

Il’ će planeta od sramore pući,

i sve nas u isti ambis sahraniti...

Mnogo smo važne, Zemljo moja mila,

mi i naše sestre Istina i Pravda,

čim se na nas digla ovolika sila,

čim su na nas zinule Krivda i Nepravda...

RULJE!!!Bivših ljudi, lopova i golja,

čopori robota i drugih monstrma

balacaju na moje voćnjake i polja,

i na moje bele kuće pored druma

oko kojih kao najlepše od ive cvetetaju trešnje, jabuke i šljive...

Mora da su čule belosvetske bande

da imamo zlatna srca,

pa ih vade da ih presade u sopstvene grudi,

ne bi li tako i oni bili ljudi...

Ali uzalud!!!

Uzalud ćete linčovati najgostoljubiviji narod na planeti,

zbog čega ćete goreti u paklu,

jer ljudsko srce, to čudo nad čudima

neće da se primi u vašim grudima...

Gospodo tužioci, suci i dželati,

sve mi zabraniste u rođenoj kući,

ali niko mi ne može zabraniti da pevam

i da se smejem umurući.

A to se vama više ne događa

ni kad svadbujete, ni kad vam se rađa...

Poštedite me koca i konopca

i razapnite me na vrhu planina

kao vaši praoci što su mog praoca,

Isusa Hrista Nazarećanina...

Ja ću da gledam,

a VI zažmuite

jer će vam se oči rasprsnuti od sjaja mog lica...

Samo požurite!!!

Što pre me razapnete, pre ću...

pre ću VASKRSNUTI!!!!

Jako mi se dopada ova pesma, pa sam je htela podeliti sa vama... Eric je stvarno genije...

Prvo....ponovo sam na Blogu!!!! Konacno.... Ne mogu da poverujem da se sve zavrshilo i da cu sada moci da odmaram na moru uz 300 stepeni i jedini razlog koji zamenjuje onih 100 iz naslova.... Naime, pre par dana smo duvali prvu rodjendansku svecicu... Stvarno je bio presladak...:)

Drugo... jako ste mi nedostajali.... Iskreno... Totalno sam odlepila, sve ove peripetije oko uplovljavnja u svet odraslih bez sopstvenog pristanka... Uh.... Konacno je i tome kraj...

Trece...  Juce smo slavili moj rodjendan.... Znate ono, kada gomila ljudi dodje sa gomilom poklona pokusavajuci da bar malo zaviri u tvoj svet, ne bi li ti kidali dzigericu... Uh.... Mrzim te gluposti... Ja chak polovinu njih vishe ne poznajem.... Oni su stvorili svoj svet koji je btw daleko izvan mog.... Ne znam ima li iko od njih jedan cvrst razlog da sutra otvori ochi??? Nemam pojma, ali znam da ja imam... Preslatko plavooko stvorenje koje me svekog jutra budi na potpuno isti nacin..... jednostavno uplovi u moj krevet, golica me i mazi dok na svom jeziku pokusava da mi objasni da je vreme za ustajanje i da je ON gladan..:) Mamin sin....

Pre par dana sam sluchajno naletela na djacki spomenar... Ponovo sam osetila leptirice u stomaku... Vratih se u shkolsku klupu i.... suze su same navirale.... Toliko toga je ostalo tamo....sva lutanja, nadanja, mashtanja... Kako bih se rado vratila tamo.....

Ne verujem da postoji neko na ovom svetu chiji spomenar nisu krasili ovi stihovi... s toga.... izvolite, podsetite se, vratite se u shkolske klupe... Samo napred.... Svet je i dalje nas....