Stvori mi iluziju da si nešto, da vrediš, a onda se baci sa tih neslućenih visina moga divljenja u ponore prezira. Ubij me. Tako ti je najlakše.
Učini da poverujem da si zaista neko velik, ogroman, jedan jedini i bitan, a onda mi poljubi čelo i pucaj u isto. Prosviraj mi mozak pošto mi je srce rasparčano. Ionako smo mrtvi tek kada nam mozak otkaže. Da, da... naučnici su to zaključili, a oni valjda znaju.
Učini da poverujem, prevari me... umreću posle ja sama. Ubiće me razočarenje.
Čitavog života sam gajila neke iluzije, imala neki uzor, nešto... sada je sve to samo veliki strah, jer i uzori imaju svoje nesavršenosti... nesavršenosti koje bole više nego svaka tvoja mana, jer se pitaš – a šta sam onda ja, ako sam se po tebi upravljala, po tebi sebe formirala i u tebe kao u Boga gledala? Ko sam ja?
Ne znam, iako polako počinjem da učim i da dokučujem neke stvari. Tako krila koja su mi odsečena lagano opet počinju da rastu, a moje sunce koje je doživelo potpuno pomračenje počinje lagano da se promalja, jer ga više ne tražim u drugima. Svetlost tražim u sebi. Nekako verujem, iako mi se svako verovanje sada čini krajnje naivnim, da sebe neću nikada izdati, a ako to i učinim – sama pala, sama se ubila. Ne postoje loši uzori, ne postoje krivci. Just me, myself and I.
Počeli smo mnogo da pričamo, počeli smo da se ganjamo. Počela sam da ga prezirem.
Moj prostor je bio ugrožen. Nametnuto društvo ne podnosim. Nametnuto društvo kao trajno (i trpno) stanje ne podnosim. Počela sam da pizdim. Počela sam da pizdim na taj bezobrazluk i nepoštovanje mog sveta i mog prostora.
Mislim da sam postala neuračunljiva. U stvari sam samo povređena. Ne mogu više ni sikreno da pišem, ne mogu ni do kompjutera da dođem. Ulazi mi u sobu, zatičem je u svom kupatilu, u svojoj kuhinji, u svom životu... ne želim je tu. Hoću da ode. Ugrožava moj prostor. Nezgodna sam kad se to ne poštuje. Agresivna sam. Mnogo sam agresivna.
Želim nazad svoj mir !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
pa dobroo..mislimm ono ...nemoj gristi samo...:-)..skuhaj lijepo kamilicu, pa toplu, zašećerenu, pa se pokrij preko glave i njanjaj onako :-) paaa sve tako nekako ugodi zvijeri u sebi pa da vidiš kako se mir s nemirom miri...:-)
Da, baš nezgodna stvar.
I ko je još imao nije.
Nego, malo strpljenja i što reče Nurli, kafa, čaj i tako to i problem će biti rešen na mudar način, a ti možda opet imati svoj mir i svoj kutak na raspolaganju.
Želim ti da što pre budeš opet vesela..:o)
Znam problem.
Sa otetim prostorom & mirom...
Bori se za njega...
al nemoj biti sebichna..i drugi bi da zavire..
pa bar pusti one koje volish ;-)))
prošetaj.
pomaže. ; )
nezgodno je ako ne možeš da utičeš na to
staaaari mudrac
sa belom bradom
sedeći prekrštenih nogu
na vrrrrhu planine
tiho je šapnuo
eeeeh
:D
Izmenio III dana 17/11/2008 u 08:25
@Nurli, ma nemir je toliki da ne pomaže tu ni nana ni kamilica, ali... snaćiću se već. Nekako ću ih pomiriti. Sad ću opet početi da učim, pa onda neće biti vremena da se na iste obrati pažnja. :d Aj qq... al mi je lek! :o/
@Kojak, hvala. Valjda će se sve srediti.
@Freeda, ma sa onima koje volim sam ja u redu, ali kad mi oni koje volim nameću one za koje me bash briga... e tu nasataje nevolje. Hm... komplikovano.
@Sarah, ma nikad me nema kući i upravo to je problem. Kad se vratim, nemam svoj prostor i odlepim, a onog ko me ugrožava zabole uvo za to i onda još više odlepil i... začarani krug. :o(
@Nemirna, baš nezgodno. Frustrirajuće, čak.
@III, stari mudrac je skroz u pravu. To je jedino što mogu da kažem.
zanimljivo...a zašto Koprivnjak??? netko tko je meni nekada bio vrlo blizak i vrlo nezgodnog karaktera preziva se upravo tako...sjetila si me na njega...brrrrrrrr! ;-(((
Pa kada se radi o lichnom miru i slobodi, u odbrani mozemo biti i pomalo agresivni, sasvim opravdano... Inache, tako neshto se i meni deshava, kada neki ljudi pokushavaju da u moj zivot udju vishe nego shto je moguce, onda me sasvim odbiju...
@Mutti, sorry zbog podsetjanja!!! Shto se naziva tiche, Koprivnjak i Nettle(kopriva) sam uzela josh kad sam pochinjala da blogujem. Sa 18 godina sam bila vrlo, vrlo, vrrrrrrrrlo nezgodnog karaktera, a ni danas se mnogo toga nije promenilo. Govorili su mi da mi je jezik kao u koprive, da bash ume da zari i povredi, ali i da bude lekovit. Kazu da je josh uvek tako. Ne znam, nisam pametna.
@Specifichna, e bash to. Ne valja preterivati.
