Ja imam 23 godine, a za mene je već kasno... Za mene i moju generaciju je kasno za bilo kakav normalan život. Od danas će nam biti sve gore, plašim se. Gde ćemo se mi naći posao, kako ćemo nekad zaraditi za život i kako ćemo sutra svojoj porodici obezbediti makar pristojan život? Ne govorim ja ni o kakvom luksuzu, samo život dostojan čoveka... Kako?

Ja sam se za Kosovo borio sve ove godine, samo ja znam šta sam sve preživeo i kako sam preživeo... Ja sam odbranio svoj dom i ponosan sam zbog toga. Ali ja nikada nisam razbio ni jedan prozor na šiptarskoj radnji, nikada nisam ukrao ništa iz šiptarske kuće, a prva kuća preko puta moje bila je Šiptarska i 10 miliona puta sam mogao da je opljačkam za vreme bombardovanja dok je bila pusta - ja nisam nogom kročio u dvorište te kuće...

Odlučio sam danas da ne idem na ovaj skup, znajući da se može desiti ovo što se desilo... Takođe, nisam želeo da urličem 'Kosovo je Srbija', 'Ne damo Kosovo' i slično. Šta sam time mogao da promenim? Moja logika je da sam više koristio svojoj zemlji time što sam ostao kući i učio, jer ću sutra položiti ispit, jer ću završiti fakultet i nekada možda pomoći svojoj državi svojim znanjem... Da li ja možda upotrebljavam pogrešnu logiku? Sve više mislim da je tako, zato što vidim gomilu mladih ljudi na mitingu - oni očigledno smatraju da je bitnije izaći na ulicu i izraziti svoj protest (neki čak i silom) nego ostati kući i edukovati se... Očigledno je da sam ja u krivu, zato što toliko mladih ljudi smatra drugačije, nemoguće da sam ja u pravu!

Prošao sam ja sve te mitinge ovakvog formata u Mitrovici... I gadi mi se sve to... Ne mogu, srce mi se steže, vidim da se ovde ništa ne menja i plašim se da se nikad i neće primeniti. Nećete mi naći nikoga ko voli Kosovo više od mene, ali me vi, nenormalni ljudi, terate da mi se sve zgadi i terate me iz ove zemlje... Ja hoću da ostanem, ali s kim da ostanem? Sa vama koji se ogrćete lažnim patriotizmom, sa vama koji volite da popijete pa da posle budete veći Srbi od Patrijarha, sa vama nepismenima koji ne znate da se potpišete, ali znate da palite i pljčkate, sa vama koji nosite kokarde/petarde na čelu, svađate se zbog ratova koji su se desili ko zna koliko godina unazad, sa vama koji se još uvek pitate ko je kriv, sa vama da ostanem? RECITE MI JEDAN RAZLOG ZAŠTO BIH.

Mladost Srbije sada može mirno da spava. A kad se probudi verovatno će poželeti da još nešto zapali. A ja idem kod Starvin Marvina u Etiopiju, neću imati šta da jedem, ali ću makar biti miran i u prijateljskom okruženju.

Nemam shta da dodam. Moje srce je tuzno, pretuzno i, ponavljam, ne zelim da me ovako brane. Ljudi, pa volite Srbiju majku mu jebem! To shto tjete je voleti ne ukljuchuje da treba da mrzite bilo koga, sve mu jebem!!! I da, psujem i hotju da psujem jer ne zelim da me neko dovodi do toga da se ja osetjam odgovornom za izgubljene godine, jer ja to nisam zelela, a sramota me je. Quo vadis, Serbie?!