Ма čudan je taj neki osećaj kad ti je u glavi centrifuga, a nemaš muziku da stanje stvari malo smiri i to raspoloženje podrži. Puk'o ti Winamp, a iz nekog razloga ne mož' ga ponovo instalirati, a svaki drugi program ti najstrašnije ide na nerve (da se ne izrazim drukčije). A sama sam kriva, ko zna koje sams ve gluposti virusne i/ili viruske i kako god... pokupila. U velikoj meri me i briga. Kupiću novi komp ako ovaj ode u qrac! Za sad, zadovoljiću se nekim fuj programima. Muziku ću već da sredim, nekako.

 Sem ako mi ne zagovnaju budućnost uskoro, a plašim se da hoće. Hm... po prirodi skeptik nikad ni oko čega nisam bila OVOLIKO skeptična i nikada nisam TOLIKO molila Boga i sve redom kome se čovek u TAKVIM situacijama moli da pogrešim. No, problem je što sam obično u pravu. Šesto čulo ili mi je suđeno da mi se svi strahovi baš kao i sve želje ostvaruju? Jbmga, ne znam. A volela bih da me ponešto ponekad zaobiđe.

Ako sam danas i mrzovoljnija nego obično – ne mislim da mi je iko zamerio. I inače težak mrgud kad me spiči mamurluk širim otrov na sve strane. Ujedam. Idem ulicom i ne želim da se bilo kome javim. Najčešće zato što više ni ne znam kome mogu, smem i treba da kažem „zdravo“. Lakše mi je da idem po inerciji, da se prepustim stavu koji će drugi steći – „da je ona mala digla nos i da je oduvek bila govno uobraženo, ali da se to tek sada vidi onako... baš, u punoj meri“, nego da sad tu glumim ljubaznost, a nije mi ni do čega.

A barem je sinoć bilo dobro. Pab, dobro društvo, dobra muzika, Tuborgić i pičiiiiiiiiiiii!!! Ludilo! Srećom – kući odoh relativno rano, oko pola tri, jer u suprotnom ne bih bila u stanju ni sebe u ogledalu da vidim, a kamoli šta drugo. Tačnije, sebe bih najmanje sposobna bila da gledam.

I dobro je ovo, ovaj odmor. Naprosto zaželim da se što pre vratim u BG i da nabacim sebi milijardu obaveza na vrat, ponovo. Poželim odmor od odmora u vidu rada, ma šta to značilo ili pak bilo. Kada radim barem mi se dani ne razvlače u nedogled i ne provodim vreme od kafića do kafića, pa u pab uveče (jedino mesto gde poželim da idem, čak i kad mi bude jebeno loše tamo) i tako u krug. Spavaš, jedeš, skitaš... uludo trošiš vreme i pokušavaš da skontaš ljude kojima je svaki dan takav. I onda pomisliš da si glup/a jer ništa ne razumeš. Ne vidiš tu čari. Ne vidiš ništa dobro, ništa pametno, a o nečemu korisnom – ne želim pričati.

I juče kaže Marko – „a ipak, najveći filozofi su bili najveći lenjivci.“

Hm... hvala njima na njihovim teorijama, ali ja bih ipak da nešto radim. Dosta mi je i Kelzena, i fon Savinjija, i Platona, i Aristotela, i Dimulena i Grocijusa... i svih njih za jedan poduži vremenski period. Makar za još jedno mesec dana. Čekajte ljudi da odmorim mozak malo. Ne mogu ni knjigu da uzmem da čitam, toliko mi se pisana reč, reč na papiru, smučila. Priču ne napisah, zbog toga, par meseci! Samo neka sranja, blago rečeno.  

Ma bre, počela sam da se identifikujem sa svojim zlatnim ribicama. Pamćenje, doduše samo tzv. kratkoročno, mi je čitave dve sekunde!!! Sreća pa ne lažem. Kad bih lagala ne bih uspela da popamtim kome sam šta rekla i ono... najebala bih žestoko. Ovako samo ne pamtim šta su mi rekli, što je dobro, jer ako se desi da ti se ljudi povere, nema šanse da ti to „poverenje“ dopizdi pa da sve kažeš namerno onda kada si se „izlanuo/la“. Jednostavno, nećeš se ničega sećati. Bravo za zaborav. Najgore je jedino što često zaboravljam i da jedem i da plačem ako nisam besna i da vičem kad se svađam i da utišam muziku u jedan po ponoći i da kažem ljudima da mi je stalo i... zaboravljam da i drugi imaju osećanja te da, ma koliko to činila iz dobre namere, nema potrebe da budem surovo, nepristojno iskrena jer... ako ja volim da mi se stvari kažu grubo, sirovo, tako da mnogo bole, ali da bol trenutno umine – ne vole to svi. E jebem-ga, socijalne veštine se ipak teže stiču nego što se čovek nauči da bude vuk samotnjak.

And when you wanted me,
I came to you.
And when you wanted someone else,
I withdrew.
And when you asked for light,
I set myself on fire.
And if I go far away,
I know you'll find another slave.

Now I'm free
from what you want.
Now I'm free
from what you need.
Now I'm free
from what you are.

And when you wanted blood,
I cut my veins.
And when you wanted love,
I bled myself again.
Now that I've had my fill of you,
I'd give you up forever.
And here i go far away,
I know you,
you'll find another slave.

Now I'm free
from what you want.
Now I'm free
from what you need.
Now I'm free
from what you are.

Then a vision came to me
when you came along.
I gave you everything but then
you wanted more.

Now I'm free
from what you want.
Now I'm free
from what you need.
Now I'm free
from what you are.

Now that I'm free
from what you want.
Now that I'm free
from what you need.
Now that I'm free
from what you are.

(Audioslave)