Lice nisam uspela da mu vidim

13:44, 30.3.2008 Kategorija: Story 6komentara Link

Nisam vise ista kao pre...

A mislila sam da cu vecno biti bezbrizna,vesela,opustena...

Ne kajem se ni zbog cega.

Ali bih se rado vremenskom masinom vratila u proslost i ispeglala mnogobrojne neravnine, na onom starom,izguzvanom cilimu,na kome sam godinama letela,ne razmisljajuci o posledicama,koje su me stigle.

Bilo je lepo dok je trajalo.Nosio me cilim svuda gde sam htela.

A volela sam da letim bas tamo gde obicne devojke ne lete.

Trazila sam uvek nova odredista,gde bih sletela sa cilima i gazila po vatri i ledu mojim bosim stopalima.I da,znam da obicne devojke ne bi to radile.One su negovale svoja mala stopala.A moja su uvek bila ranjena i sa nalepljenim flasterima.

Zato su mi uvek najudobnije i bile patike jer su mi cesto trebale da bih mogla da sto brze trcim jer sam zelela da idem ispred same sebe.Ni sopstvena senka me nije mogla stici.

Ni stici,ni zaobici.

Vratila bih se vremenskom masinom da ispeglam taj izguzvani cilim,samo sto ima jedan mali problem...

Ne peglam bas najbolje.

Ne znam,mozda je problem u pegli.

Mozda mi treba neki najnoviji model pegle koji radi na daljinsko upravljanje.

Mada cisto sumnjam.I ta pegla bi kod mene otkazala.

Mozda sam pogresan cilim odabrala.Trebala sam da odaberem onaj koji se ne guzva.Ali nazalost nisu ga tada imali u radnju.

Imali su jedan koji je bio u izlogu i posvadjala sam se sa prodavcima,koji su bili tvdoglavi,pokusavajuci da samnom nekako izadju na kraj i ubede da taj iz izloga nije na prodaju i da za samo 2 dana stize gomila istih takvih.

Za samo 2 dana ?!!!!!!!!

Nisam ja mogla toliko da cekam.

Uvek sam negde zurila.

Bojala sam se da ne zakasnim.

Da nesto ne propustim.

A eto propustila sam...

Propustila sam svoj zivot.

Isao je podmuklo zamnom.Trubio je i trubio da mu se sklonim sa puta.

I sta sam ja mogla?

Sklonila sam se sa puta.Presla u drugu,sporiju traku.

On me je kao munja zaobisao.

Uspela sam samo da vidim otvoren prozor i ruku koja mi mase.

Lice nisam uspela da mu vidim.

 

Obozavam morske skoljke

13:03, 30.3.2008 Kategorija: Story 2komentara Link

Budi me istovremeno lavez psa,kucanje na vratima i zvuk za SMS sa mobilnog.Gledam kroz spijunku,nikog nema.Uzimam mobilni i citam SMS - `Otvori paket.Ispred vrata ti je`.

Otvaram vrata i nalazim paket upakovan u plis krv crvene boje.Osvrcem se oko sebe.Nema nikog u blizini.Zatvaram vrata i zbunjeno spustam paket na krevet.

Uzimam ponovo mobilni da proverim broj sa kog je poslata poruka.Ali poruke vise nema.Kao da nikada i nije bila tu.Znam da je nisam obrisala.Bas cudno.

Otvaram paket.U njemu je samo jedna velika morska skoljka.

Prislanjam je na uvo i cujem sum morskih talasa.Opija me taj zvuk.Iznenada cujem i neki sapat`Nikada vise nece nista biti kao pre`.

Smesno mi je.Kao da ja to ne znam i sama.Odavno to znam.

Znaci da se spremam opet za neko novo poglavlje u mom zivotu.Eh,a vec sam se dosta umorila od tih poglavlja.Pa dobro,bar mi je zivot raznovrsan.To se ja samo tesim...

Umorila sam se vec od brojanja tih poglavlja,koje svi mi imamo i racunamo ih kao `pre` i `posle`.Volela bih da dodje to jedno stabilno poglavlje i da traje do kraja.Ali takva sam,da bi mi sigurno to mirno poglavlje dosadilo.

Neka,nema veze,pomiricu se sa tim...

Neka,ako bas gospodjica sudbina tako hoce,neka opet bude red na `nikada vise nista nece biti kao pre`.

Cuje se signal za SMS sa mog mobilnog.

Ovaj put pise da je od Gospodjice sudbine,iako je nemam u imeniku.Pise `Aprililili`.

Odgovaram `Malo si poranila.Jos nije prvi april`.

Stize poruka od nje `Malo si zakasnila`

Saljem joj ` Hvala sto me podsecas.Bez tebe ne bih znala da sam zakasnila.

Od nje se vraca `Uzmi ponovo skoljku i oslusni`.

Prislanjam skoljku na uvo.Cuju se talasi.A onda pocinje da se razleze smeh,sve glasniji i glasniji.

Uzimam mobilni i brisem sve njene poruke.

Pas dolazi do mene i lize mi ruku.Mazim ga po cupavoj glavici i kazem mu `Obozavam morske skoljke`.