Sve ce to sutra biti juce

Bio je to jedan dan.

Ne tako radostan.

Svi znate za taj dan.

Zovu ga dan `D`.

Bila sam jako bolesna.

Morala sam da idem kod jednog lekara,pa kod drugog,do firme da odnesem doznake,jos po nesto da zavrsim i na kraju do biblioteke da vratim knjige i uzmem nove.

Nije mi bilo ni do cega.

U jednom trenutku sam se tako lose osecala, sve mi je postalo tuzno, kao da se naglo smracilo, iako je napolju peklo sunce.

Osecala sam se kao da sam sama na celom svetu.

Sela sam na jednu klupicu u parku i pocela da placem.

Zvala sam mog andjela cuvara da mi kaze par njegovih lekovitih reci i malo me digne iz tog mulja u koji sam zagazila.

Nekako sam na kraju stigla i do biblioteke.

Uzela sam za citanje -

-Uska vrata od Andre Gide,

-Pripovetke od Dino Bucatija i

-Pripovetke od Dostojevskog.

Bibliotekarka je rekla -`Bas lep izbor knjiga`.

`Pa bar da sam dobre knjige odabrala.Ceo dan mi je naopacke`- rekla sam joj.

Onda je rekla nesto cega se uvek setim kada mi dodje taj bezvezni dan `D`.

`Ma sve ce to sutra biti juce`.

Zvuci sasavo, ali meni to stvarno pomaze.

Pošalji komentar ::

Ma neka sve to sutra bude juče.

Ma nek ide zivot...