O da...
Zima je ponovo zakucala na ovu stranu hemisfere
svojim ledenim prsiticima..
Dechica veselo skakucu i chekaju sneg
neki su ga vec i spazili - AnaM, svaka chast ;-)
a bakice i dekice zauzimaju svako slobodno mesto u gradskom prevozu.
Beogradska idila, rekli biste.
Moguce.
Samo shto se jednoj osobi ne ide napolje.
I ne sheta joj se po vetru i kishi.
Jedna osoba ne voli zimu..
ni zimske bele vragove.
Jedna osoba samo zeli toplotu
i vruc kakao.
I malo chokolade
da zasladi zivot.
Kad smo kod toga,
da li ste znali da svaka chokolada od 100 gr.
u sebi sadrzi 16 nogu insekata
koje joj daju aromu??
Ne treba da se svrsta u kategoriju ART, jer nije urađeno rukom (na računaru iscrtano u dva poteza), no dobro.. Na ovu temu moglo bi se nacrtati mnoštvo apstraktnih crteža.
- Danas je pao prvi sneg - jebeno je hladno, ali prija.
- Pronasla sam svoj Lucky Charm - jebeno je zgodan i ima 25 godina.
- Izgubila sam napokon 1 kilogram - jebeno je tesko u ovim godinama izgubiti cak i taj 1!
- Pocela sam previse da psujem - jebeno mi prija kad opsujem.
- Poteralo me zezanje - neko ce biti jeben[o] zeznut :D
- Sve vise slusam muziku - neke stare, jebeno dobre stvari.
- Posvecujem se zatezanju svega sto sam opustila - jebeno je tesko u ovim godinama zategnuti stomak. Mnogo je lakse ne dozvoliti da se opusti.
- Sve vise vremena provodim na fbooku - jebem li ga zasto? :D
A sad sledi kurturoloski obrt u ovom postu:
- Ide mi se u pozoriste - imam neku cudnu potrebu da se nadjem okruzena ljudima koji su procitali makar playboy, a ne samo Zabavnik. Mada... nase pozoriste svakako nije merilo intelektualizma.
- Ide mi se u neki dobar klub - imam neku cudnu potrebu da izludujem malo sebe kao nekada. Ne da bih se osetila mladjom, jer ja se ne osecam starom ma koliko me demantovale godine, vec jednostavno imam neke kocnice koje su popustile - iscurelo ulje valjda.
- Pazim sta jedem - svela sam sladoled na dve solje dnevno, sto se i vidi. Mada, kuckam poruke mnogo cesce sa Lucky Charmom i onda ne mislim na hranu - neverovatno duhovit mlad covek. Divan. Sjajn lik. I uzasno zgodan - ali nemam sexualnih ambicija. Mada sam ga obecala sestrici iz Bgd-a ( ako se to racuna u seksualne ambicije : D)
- Volim uzasno puno ljudi - nemam vise onu mudrost u sebi koja alarmira opasnost u svakom koga zavolim. Osecam kao da se vracam sebi posle par godina u kojima sam poverovala nekima da ljudima ne treba verovati. E bas treba - to nas valjda i cini ljudima.
- Prestala sam da udovoljavam mami i tati samo da bih bila Dobra cerka. Krajnje je vreme da prestanu da se ponasaju kao deca i pokazu malo postovanja i mojim godinama. Dosta vise ja ne izlazim jer Mama ide s drugaricama na veceru - tjah.
- S decom razgovaram sve vise - iako ne vidim neke ocigledne rezultate, jednostavno imam zelju i volju i potrebu da im pricam pricam pricam o svemu i svacemu na cemu sam se ja kroz zivot saplitala. Ko zna, mozda se nekad dosete nekih mojih reci.
Radim i volim to sto radim, jos samo jedan cilj imam do kraja ove godine: da pocnem manje da trosim - ali nikako ne mogu da pronadjem razlog za manju potrosnju svega sto zaradim. A jos ide Nova Godina . Volim da kupujem poklone vise nego da dobijam - to me nekako ispuni. Volim da dajem...sebe, onima koji zasluzuju. : )
Zivot je jedan i uzasno, uzasno vredan : )
Steta je utrositi ga na rasprave, zle slutnje, lazna nadanja, uzdrzana voljenja i monotoniju koja lazira sigurnost. : )
Da li ste čitali roman “Dama s' kamelijama” koji je napisao Aleksandar Dima Sin? Jeste, niste, nema veze, svejedno, upravo u tom romanu inspiraciju za libreto Travijate našao je Frančesko Maria Pijave.
Pariz, XIX vek, ljubav, raskoš, tragedija… Ako ste iz Novog Sada ili ako ste u poseti Novom Sadu, svratite do Srpskog narodnog pozorišta i pogledajte operu koja je na repertoaru više od 60 godina.
U izvedbi koju sam ja juče pogledao podela uloga bila je:
Violeta Valeri - Natalija Voronkina
Flora, njena prijateljica - Jelena Končar
Anina, Violetina služavka - Laura Pavlović
Alfred Žermon - Saša Petrović
Žorž Žermon, njegov otac- Vasa Stajkić
Gaston - Igor Ksionžik
Baron Dufol - Vladimir Zorjan
Markiz D'Obinji - Ivan Nikolić
Dr Grenvil - Goran Krneta
Đuzepe, Violetin sluga - Aleksandar Manojlović
Florin sluga - Jovan Pejić
Dirigent – Zoran Juranić, gost iz Hrvatske
Režija – Mladen Sabljić
Obnova – Voja Soldatović
Nadam se da ste primetili ime i prezime operskog pevača koji je igrao ulogu Žorža Žermona
Travijata već danas(subota) ponovo na repertoaru SNP, velika scena će biti puna posetilaca zato dođite bar pola sata ranije da bi ste nabavili karte. Vidimo se u SNP-u. Za kraj evo i nekoliko fotki sa jučerašnje premijere u ovoj sezoni:
Проблем са сећањима је у томе што навиру у валовима, без икаквог ретка и поретка, наносећи на душукао муљ на обалудавно заборављене ликове и догађаје; нека нас сећања натерају на сузе а нека и на смех. Писао сам ти о Славету и чим сам писмо послао, сетио се цитата из романа ''Тале'' Дервиша Сушића (према коме је својевремено рађена серија која је ''избацила'' Миралема Зупчевића) где отац сину каже:'' Тале, сине, магаре моје драго, живот је чесма суза и свирала смјеха- не дозволи да те бол савлада, бољеће још више''. Стога решавам да ти опишем истинит догађај из периода док сам се бавио атлетиком а у коме је активно учестовао и сам Славе.
Те кишне октобарске вечери 1982., након завршеног Купа Југославије у Цељу, Славе, ја и тренер из Крагујевца ( тренутно му се не могу сетити имена, тренирао је Срејовића и многе друге скакаче) чекамо воз у Зиданом мосту који ће нас одвести до Београда. Киша пљушти, стиже воз, док је воз у покрету отварамо врата кад ће кондуктер:
-Где ћете?
-Београд. Отварај, искисосмо.
-Нема места у кушет колима.
-Ма пуштај, бре, у спаваћа, нема проблема, плаћамо.
Кондуктер погледа преко рамена у неког човека, овај климну главом и ми уђосмо у сувоћу. Е, али сан се разбио и тако смо још неких пар сати играли '' асоцијације '' при чему смо једно двадесет пута поновили ону '' Свиња'' при том шушкајући што би онај који обавезно погоди пропратио узвиком: СТАНЕ ДОЛАНЦ! Тако се у неко време и успавасмо.
Можда сам ти некада рекао, необично рано устајем. Тако је било и овог пута. Видим да је близу Београд па бих да изађем када онај из спаваћих кола тако нагло отвори врата да је мало недостајало да ми спљеска нос. Таман да кажем нешто што не би било на месту, кад пред мене изрони, главом и подваљком, СтанеДоланц! Везује човек кравату, погледа ме преко рамена:
-Добро јутро.
-Добро јутро.
Вратим се (дискретно) назад, пробудим Славета и кажем му ко је испред, он не верујући отвори врата:
-Мали, ако лажеш...Добро јутро, друже Доланц.
Исто је прошао крагујевчанин, убеђен да смо се ми, нишлије, договорили да га зезамо. У Београду једочекао црвени тепих и Лазар Колишевски, председник Председништва СФРЈ а ми смо изашли на друга врата, међу камење и вреву обичних људи. Након подуже паузе, Славе уздахну:
-Па није тако дебео као што се прича...дебљи је.:)
Sve je počelo jednom pismom, kao što to ponekad biva u pričama. Stiglo je jednog zimskog dana pre dve godine u koverti s pečatom u obliku crno-belog vodomara, vlažnoj od zimskog vazduha, s markicom iz mesta odakle mi više od decenije nije stiglo nijedno pismo. Iz zemlje koja kao da je nestala, vratila se u neko pređašnje doba, pretvorila se u one velike praznine na starim mapama na kojima su kartografi nekada crtali mitske zveri i nebrojena blaga. Ali, naravno, ova priča je počela vekovima pre toga, kada su se konjanici spustili u doline u potrazi za izgubljenim kraljevstvom zvanim Futa Džalon, mnogo pre nego što su evropski kartografi počeli da razmišljaju o onome što će ih kasnije kopkati - kako da popune praznine na kartama.
Setila sam se priče koju, čini mi se, već godinama znam, iako se ne sećam od koga sam je čula.
Pre pet stotina godina jedna karavela sa zastavom u bojama Portugalije oplovila je istureni deo kontinenta. Kad je vetar utihnuo, zaustavila se u blizini Zelenotrskih ostrva. Posadi je polako nestajalo zaliha hrane i vode. Kad su im se vetrovi najzad smilovali, pokrenuli su se i odveli brod jugozapadno ka obali, gde je kapetan ugledao nekoliko uvala pogodnih za ukotvljenje i spustio sidro. Pogureni od gladi i kose ukovrdžane od skorbuta, mornari su u čamcima doveslali do obale, odvukli se kroz plićak, posrćući prešli peščanu plažu i zakoračili u senu drveća. U neverici su gledali oko sebe. Zamislite samo! S grane visi sočni mango nadohvat ruke, oko njih pregršti karambola, avokado veliki kao ljudska glava, ananasi na tankim stabljikama ljupko klimaju glavicama kao da ih dozivaju, slatki krompir i jam proviruju iz tla, a grozdovi banana, nalik ogromnim šakama, spuštaju se ka njima. Mornarima se činilo da su pronašli rajski vrt.
Neko vreme su Evropljani zaista mislili da je Afrika raj.
Poslednji put sam se setila ove priče nedelju dana nakon što je pismo stiglo. Međutim, tad sam već otišla iz Londona, grada koji smatram domom, i putem kojim je pismo stiglo do mene krenula ka njihovom izvorištu. Stajala sam u šumi nalik onoj koju su mornari otkrili i setila se kako sam kao dete posmatrala svoje bake, dedine žene, kako rano ujutru izlaze iz kuća i istom tom stazom kreću u bašte. Jedna po jedna, razdvajale su se od saputnica i kretale ka svojim baštama čiju su granicu označavali napušteni termitnjak, palo drvo, uspravna stena. Tu, među džinovskim irokoima, sapelima i kapocima, pažljivo su posadile i gajile guave, papaje i pomarose. Plevile su jam i manioku što su rasli na rastresitoj tamnoj zemlji i zalivale ananas koji je označavao sredinu bašte.
Setila sam se priče o mornarima. Dugo sam mislila da je to samo priča o tome kako su nas Evropljani otkrili i kako smo prestali da budemo praznina na karti. Međutim, nekoliko meseci nakon što sam dobila pismo i njegovim tragom došla u ovu zemlju, tiho koračala ovom začaranomšumom, nakon što sam čula sve priče koje su u ovoj knjizi sabrane za vas, opet sam se setila te priče. Shvatila sam da je u njoj zapravo reč o nečem drugom - o različitom pogledu na svet. Mornari su bili slepi za znakove, nesposobni da vide logički obrazac ove zemlje samo zato što se razlikovao od njihovog. Afrički način posmatranja je strancima tajanstven i nevidljiv, ali je zato onima koji tu pripadaju dobro vidljiv i očigledan.
Mornari su videli bogatstvo prirode i nehotice ukrali voće iz bašti žena. Mislili su da su pronašli raj. Možda to i jeste bio raj, ali ne onaj stvoren božjom rukom, već nežnim ženskim rukama.
skrinsejver mi je jednom kazao da sam Lady ... ; )
Nezaobilazni pokretac inspiracije je Ljubav. Naravno, to ste znali.
Kad se zaljubim samo izlazi iz mene bujica reci, provaljuje hiljade ideja i preliva me osecaj da sve mogu recima. Da mogu da opisem i tako osetljivo i tesko opisivo osecanje, kao sto je ljubav.
Ali...
Postoje neki ljudi, ovde, tamo, tuda - svuda, koje me inspirisu da pisem.
Volim da ih citam i to nije tajna - prva dva ubedljivo vodeca lika: Neca i Larica. Znaju oni ko su, necu ih linkovati jer im reklama ne treba. Ne samo da im ne treba reklama, nego se ne cimaju na pohvale, dodele oskara, priznanja raznih ljudi, niti na pocasti pomena na necemu tako nebitnom kao sto je ovaj moj blog. Znaju da ih volim, na onaj neki cudan nacin, tesko objasnjiv zdravim mozgovima. Sasvim nevazno da li sam ih videla nekada ili nisam, trivijalnost koja ne bi promenila nista. Osim sto bi mozda dodala jos malo ljubavi.
Citam malopre Necinih par redova i milion emocija koje leprsaju na krilima papirnatog aviona i jednostavno krene iz mene, sasvim lagano, rekla bih usporeno, kao lenja zmija koja klizi niz vreo asfalt, kapirate? Slovo po slovo, rec po rec, recenica, uvod, razrada, neko pritajeno zadovoljstvo, ona nezaobilazna harizma koju Neca poseduje i koja isijava iz svake napisane reci kao da izvlaci iz mene nesto Dobro, jos uvek ne znam sta, ali nesto uzasno Dobro. Tera me da pisem Njemu i Njemu i Njemu i Njoj I Njemu i tera me da pevam sasvim tiho She`s a lady. Znam, nema veze s mozgom. Valjda se meni izmesalo milion emocija koje kovitlaju svih ovih godina, a malo je komplikovano pustiti ih u vidu urlika.
Mislim ono, prijavice neki komsija. ( KeZz :D )
Za krem brule,samo ću jedno da kažem.
Fantastičan !!!
Potrebno je:
100 gr bele mlečne čokolade(Milka)
3 žumanca (sobne temperature)
70 gr šećera
400 ml biljne slatke pavlake
1/2 kašičice ekstrata vanile
Žumanca dobro umutiti sa šećerom. Slatku pavlaku staviti da proključa,staviti izlomljenu čokoladu i promešati. Skloniti sa vatre i mešati sve dok se čokolada ne istopi.
Smesu od pavlake i čokolade dodati žumancima i šećeru,kašiku po kašiku,sve vreme mešajući (miksajući). Dodati vanilu. Sipati u činijice za sufle ili u neke druge odgovarajuće(mogu i manje šoljice za čaj).
Činijice staviti u dublju tepsiju ili šerpicu u koju ste sipali vodu( oko 4 cm dubine) , da bude skoro do 1 cm od vrha činijica. Staviti u zagrejanu rerne na 150 °C oko 45 minuta.
Pre služenja,pospite kašičicu šećera po površini kreme a onda karamelizujte uz pomoć gas torch-a ako ga imate.
Pošto gas torch nemam,za karemelizovanje koristim let lampu,koju sam kupila baš za tu namenu. Možete da stavite i kratko u rernu direktno ispod grejača.
Služite dok je toplo ili ohlađeno u frižideru preko noći. Šmrc :(
мислио сам да ти се нећу дуго јављати али ме ево опет. Ниш и Нишлије су ових дана врло инспиративни - притиснут неким свакодневним проблемима, почео сам да се присећам ликова које сам током времена заборавио а били су део мог живота. Један од таквих је био Славе.
Не знам јесам ли ти писао, у периоду од 1980 до 1990. бавио сам се активно атлетиком (диск и кугла), па сам ту нешто чак и направио. Небитно, када сам први пут ушао у свлачионицу (сав у ''Адидас'' опреми), пришао ми је један џин, дуге, плаве косе до пола леђа којом је све живе подсећао на Викинга.Рекао је кратко:
- Здраво, ја сам Славе. Убудуће немој да долазиш ''под марку'', овде се раде прљави послови а раде их озбиљни људи.
Послушао сам га. Био је вечити апсолвент на англистици, преводио песме које су му се допадале, негде око '86 прокрстарио целу Југославију са позориштем '' ТРЕЋА ПОЛОВИНА'', наредне године направио групу коју је назвао ДЕАД КАРРИНГТОН (управо како овде пише,ћирилицом!) и правио сјајне свирке на Медицинском факултету. Волео је пиво, био је својеглав и више пута поновио да ће да умре од твроглавости.
Свима нама, слуђеним ''Бијелим дугметом '', '' Сребрним крилима'',онима који су обожавали ''Плави оркестар'' откривао је стрпљиво и са пуно љубави музику '' Wishbone Ash'', Мајкла Олфилда и других. Када смо га давне '84 стартовали да нам каже нешто о Орвеловом роману ''1984'', рекао је:
- Ма шта ће вам то. Ако морате, прочитајте '' Животињску фарму''.
-Од кога?
- Исто, Орвел. Е, ТО је нешто...
И читали смо.
Дуго га нисам видео, чуо сам да је оженио колегиницу са факултета и добио близанке, да се и запослио као преводилац. А онда сам, на данашњи дан 2003., видео умрлицу са његовом сликом у локалним новинама и дуго, дуго избегавао да са било ким поделим оно што сам осећао тада и што ми је пало на памет када сам му био на погребу.
Крај узглавља сам му оставио отуцан, дрвени диск који ми је поклонио давне 1985. године а ових дана добио ДВД снимак концерта групе ''СМАК'', једне од ретких група које смо обојица волели. Пријатељу који си то послао, хвала ти.
pošto se od jutros osećam kao da sam na nekim drozama, što nikako ne može biti dobro :d).
pošto nam se nije razilazilo, pa smo po zatvaranju obližnjih kafića otišli do njega.. prvi put..
pošto je bilo interesantno primećivati postepeno približavanje telom, dok smo sedeli na krevetu nameštajući nešto na njegovom starom mobilnom telefonu..
pošto mi je poslao poruku pre nego sam i stigla da uparkiram, o tome, kako mu je bilo lepo samnom..
pošto smo se smejali sve vreme kao blesavi itd itd, daklem, moja nova mantra je na snazi..
Сабор светог архангела Михаила - Аранђеловдан слави се 8. новембра по јулијанском календару.Од давнина људи су празновали анђеле Божије,али се то често изметало у њихово обожавање.Четири до пет година пре Првог Васељенског сабора одржан је Лаодикијски помесни сабор који је својим 35. правилом установио исправно поштовање анђела.У време папе Силвестра и александријског патријарха Александра установљен је празник архистратига Михаила и прочних сила небесних у новембру.У књизи О небеској Јерархији, Свети Дионисије Ареопагит (који је био ученик Апостола Павла) описао је девет створених чинова анђелских. Арханђел Михаил је војвода анђелске војске, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао собом у пропаст.Међу анђелима влада савршена једнослушност и хијерархија и поданост Божјој вољи.
Kvasac rastopiti sa kašikom šećera i kašikom brašna u 1oo ml mlake vode i ostaviti da nadođe. U odgovarajuđoj posudi umutiti jaja sa solju, dodati jogurt i ulje i dobro promešati da se sjedini. Ovoj masi dodati nadošli kvasac a zatim brašno i umesiti glatko testo. Testo ostaviti da nadođe.
Nadošlo testo oklagijom razvući i iseći na trake ooko 10 cm širine ili već koliko vi hoćete. Na početak trake staviti 1-2 kašičice marmelade...
...preklopiti i iseći gde je preklopljeno....
i dobro zalepiti krajeve da se ne bi odvajali kada se bude pržilo. Preklapala sam i po dijagonali tako da sam dobila i trouglove.
Pržiti u ulju ali ne na mnogo jakoj vatri da ne bi naglo izgorele a unutra ostale gnjecave. Pržite prvo jednu stranu i kad je gotova, okrenite drugu. Nemojte non stop okretati,da se ne bi testo "napilo sa uljem". Kada su pržene,izvadite na salvetu. Na kraju, pospite sa šećerom u prahu i uživajte u preklapačama :)
Presek
Isto tako,možete da ih punite sa nadevom od sira i jaja.
Izvor:Coolinarika
*
*
*
*
*
*
*
*
URA!
Šmrc :(
Preklapala sam i po dijagonali tako da sam dobila i trouglove.
