ODNIJELI ME BOLJE NAPISANI

4 July 2008

godina...jedna

Jedan izgubljeni randevu

Ne znam ko je rekao: “ Pogledaj kakva groblja ima narod, pa ćeš ga prepoznati”. Na Piskarevskom groblju, u Lenjingradu, ja sam video vašu sliku, draga Tanja, video sam vaš dnevnik, jedan od najpotresnijih tekstova u istoriji čovečanstva, i ja vam, evo, pišem ovo sa jednog ugla Nevskog prospekta.

U Lenjingradu je proleće, mila moja. Uskoro počinju bele noći, mostovi se otvaraju kao ruke uperene u nebo... Čekao sam vas sinoć na Fontanki, pre tri dana tražio sam vas sav lud od Ladoge do Finskog zaliva, jurio sam pokraj Neve taksijem osamdeset kilometara.
A vi ste umrli.
Ovo je moj izgubljeni randevu.

Da sam sreo neku ženu kojoj je sada trideset osam godina, a liči na vas, pozvao bih je u „Angleter“ gde je umro moj brat po pesmi Sergej Jesenjin,
obešen o jednom kaminu, poručio bih dve votke od po sto grama i dve kafe.
Vi biste popili kafu, ja obe votke, i ja bih vas voleo. Ljubio bih vam dlanove,
mila moja, jer ste me tako rasplakali da nikad neću zaboraviti Lenjingrad.

Počelo je četvrtog septembra 1941. Hitler je štampao pozivnice za bal u „Astoriji“ povodom osvajanja Lenjingrada. A nikad ga nije osvojio: 872 dana trajala je blokada. U vašem dnevniku čitam: Ženja umrla 28. decembra u 12,30 časova 1941. Babuška umrla 25. januara 42. Leka umro 17. marta u pet časova 1942. Ujka Vasja 13. aprila u dva časa noću. Ujka Ljoša je u 4 časa 1942. Mama u 7,30 ujutro 13. maja 1942.
Svi Savićevi su umrli. Ostala samo Tanja. Umrli svi.

Devet listova iskinutih iz notesa. Jedna od najpotresnijih istorija. A na Piskarevskom groblju leži više od milion ljudi zajedno sa vašom mamom,
babuškom, braćom, sestrama, ujacima. Vi ste umrli, kako mi ovde kažu, na Putu života, na ledu Ladoškog jezera, i ja vas uzalud čekam ove noći po ulicama Lenjingrada, tražim vaše oči u očima žena koje prolaze, vaš osmeh
u osmehu devojke koja u metrou čita Ljermontova, u gužvi onih što traže kartu više za teatar imena Kirova, gde ne gledam Žizelu nego vas kako se dižete iz groba... Tanja.

Prever je rekao: Rat je zaista jedna velika svinjarija, ali to je najmanje što se o tome može reći. Osećam da bih vas voleo, pio votku, skakao u Nevu,
imao s vama decu, a od svega samo mi u ušima zvone stihovi Olge Bergolc
„Niko nije zaboravljen i ništa nije zaboravljeno“.

Dvadeset šest hektara mrtvih. Ispod zemlje čudna neka muzika koja mi razvija živce i dovodi me do ludila. I jedno srce koje kuca iz zemlje, ljudsko.
Gledam fotografije iz opsade: dečak nalik na skelet, lep kao moj sin, sa očima od neba. Ljudi koji čine poslednje korake na zemlji i umiru od gladi. Deset hiljada i četrdeset tri čoveka u jednom danu.

Tanja, ne mogu da vam opišem kako Lenjingrad izgleda danas.
Ja sam nekad govorio da je Pariz najlepši na svetu, a sad se stidim.
Svaki put kad dođem u Rusiju doneću vam cveće.
I kako je naš jedini randevu izgubljen, propao, nema ga,
dajem vam reč da ću svoju decu naučiti da mrze rat i da budu dobri ljudi.
Drugo, sem votke, sem suza, stvarno ne umem.

Mika Antić...

09:23, 4 July 2008 Poslao Svemirko

Eh! Tanjice!
To samo možeš Ti...
Uvijek iznenadiš svojom orginalnošću!!!
Pozdrav!
_________
i tebi....pozdrav ......mah mah

Izmenio nurlisoul dana 4 July 2008 u 12:27

10:14, 4 July 2008 Poslao janik

divan izbor - hvala na uzivanju u svakoj mikinoj reci i misli!
____________________
mika-my man....to ja fetiširam svoje (kezz..) ime a on ga okitio pričom...Tanjuška ko tanjuška

Izmenio nurlisoul dana 4 July 2008 u 12:29

11:47, 4 July 2008 Poslao yin

......
_________
da...nemaš pojma kako je upravo tako bilo u tom Lenjingradu osamdeset i neke......nisam samo znala da sam mrtva....

Izmenio nurlisoul dana 4 July 2008 u 12:30

20:50, 4 July 2008 Poslao Lady

Uvek je posebn. I uvek nov. Svako ponovno čitanje je prvo. Nedostižan senzibilitet.
_______________________
miku uzimam u gutljajima....kao vodu...nikada opijena a opet prirodno žedna

Izmenio nurlisoul dana 4 July 2008 u 21:52

00:29, 5 July 2008 Poslao lazarica

nebesko kraljevstvo :)
to je tvoj domaći, ja sam moj odgledala

16:52, 5 July 2008 Poslao Anoniman

Dok ovo čitam došlo mi jednostavno "da vrisnem tvoje ime". Tako može da piše samo Mika.
Ukoliko groblje uopšte može da bude lijepo, onda je Piskarevo jedno od najljepših na svijetu, kao uostalom i sam St. Petersburg. Vječiti plamen i monument Majke Domovine, osjećaj mira, poštovanja i svjetosti koje pruža ovo neobično istorijsko mjesto morali su inspirisati velikana naše poezije. Nije ni čudo što je u sve to ukomponovao tako lijepo ime....
________________
opet ti...Lenjingrad je bio tog oktobra moj..maglen siv a tako predivno nestvaran...

Izmenio nurlisoul dana 5 July 2008 u 22:38