Nishta

 

Neka bude mrak, ne zelim nikoga na vratima,

neka sve utjuti i neka zatvorim sebe u oblik ,

neartikulisan i odbojan i opet ponovljen,

onaj koji sam mnogo puta ponishtila.

 

Kao San sam koji sam upamtila ,

 poslednji koji sam sanjala,

na strmoj surovoj planini,

kroz shiblje i grube suve trave,

hodala sam , odlazila sam i osvrtala sam se

za psetjim lavezom.

 

I pamtim toplinu i pamtim strah i pamtim san,

okretjem se i gledam u dvije sitjushne obnazene prilike,

visoko, gore, iznad mene,

djechije, dvije, duplirane, identichne .

 

Blizanci,hodaju i brbljaju

i ne chuju lavez a sve je blizi

i vetj ih vidim , tu za njima,

primichu se a mene je opet strah,

opet jer sam zeljela nekada 

da ne bude nikada vishe.

 

Psi,

chopor,

divlji,

grabe.

 

I mnogo se plashim,

i vratjam se njima kao svojima

i uzimam ih u naruchje,

dvije male potpuno iste glave

istog osmjeha,

istog pogleda,

iste meke , svilene kose

uz moje lice ,

grlim snazno.

 

Ulazim u sobu i zatvaram vrata,

da ne pokuca niko,

da ostane soba u kojoj sam opet

Ja

bez potrebe i zelje.

 

Tiho...

 

 

 

 

Pošalji komentar ::

...strah me je da je auto na vratima :)

tiho.... pro?i?e i to, sutra je ve? novi dan ;)

dobro jutro..

Izmenjeno od ffrida dana 10/7/2006 u 08:59

Vidish da je sve drugachije! Hm...bar se nadam. :)

svakog gosta
tri dana dosta
:D

Uh, ffrida, nadam se da je dan oterao strah...

Strah, mo?da jeste, ali ?opor divljih pasa, koji grabe... te?ko!
Njih je sve vi?e oko nas!

...gde postoji takva soba...
da i ja udjem tamo...

Sve ce proci...

Ova tishina nikako nije dobra.... ubija koliko je tiha .....

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->