Има у души један ожиљак...
"...Има у души мојој ожиљак који само у сну боли,И не знам од ког бола он је остао,и да ли је то било јутро или сутон кад се урезао у моју душу.."
Таква је наша душа. Испуњена успоменама које нас растуже,насмеју,заболе. Понекад намјерно дирамо те старе ожиљке иако знамо да нас чека непроспавана ноћ. Па онда кроз прозоре гледамо у неко туђе небо и узалуд тражимо оне звјезде ка којима смо некад давно упирали чежњиве погледе и само њима одавали тајне првих младалачких љубави. Па се напрежемо да чујемо онај љетни повјетарац што је шапутао у крошњама дрвећа испод којег смо се, држећи своју прву љубав за руке, скривали од радозналих погледа.
Али...умјесто тог шапата само уздах срца свога чујемо.
Десанка Максимовић
16.05.1898 -11.02.1993.
objavila
Minja kategorija: |
(4) Komentara | pošalji post na e-mail
Pošalji Minji komentar
Komentara:
Људиииииииии !!! Пада нешто са небеса ! Тамо код оне "опичене", идите тамо, ја не смем тамо више !
Poslao
Anoniman u 15:44, 11/2/2008 | Link | |
eeee Desanka je imala tako meku i jednostavnu poetsku misao...:)

