zavisnik

ljuti gusari

deset, devet, osam....
četir, tri, dva,

 
jedan ljuti gusar
postao je medan
prosto se istopio
ostao .......

Aplauz molim! Neka Google Chrome izadje na scenu!

Neki su od vas mozda primetili (oni koji koriste Google kao Homepage sigurno jesu) novi link na Google-ovoj pochetnoj stranici za pretragu

Novi link je zapravo link za download Google-ovog browsera za pretragu interneta. Iako je browser josh uvek u beta verziji radi vishe nego odlichno!

.."Prema pisanju na AppleInsideru, radi se o projektu koji će poslužiti ne samo kao web-browser nego i kao osnova za buduće velike "web-client-server" aplikacije pisane u JavaScriptu.

Chrome ja baziran na Appleovom Webkitu, Google Gearsima i novom JavaScript virtual machineu V8 koji navodno "dramatično"ubrzava programe pisane u JavaScriptu na taj način da ih prvo kompilira u izvorni kod pa tek onda izvodi.
Google će ponuditi i V8 kao open source komponentu koja se može koristiti i u drugim browserima.

Korisničko sučelje Chromea navodno odstupa i od Appleovih i Microsoftovih pravila za korisnička sučelja kako bi se više istaknuo među ostalima aplikacijama. Ovaj pristup su promovirali Apple, Adobe i Microsoft, namjerno kršeći ova pravila kod svojih aplikacija kako bi se njihovi programi više isticali. Google, dakle, uči od najboljih.

U Chromeovom slučaju, najviši tabovi su namjerno napravljeni da se odvajanje tabova u nove, neovisne prozore učini što lakšim i intuitivnijim. Također je adresna traka u browseru obogaćena tehnologijom za samostalno završavanje upisa koju Google zove "omnibox", a njihova je verzija AutoCompletea baziranog na traženju riječi iz prirodnog jezika na osnovu prethodno posjećivanih stranica.

Također na Chromeovoj defaultnoj stranici se nalaze umanjene sličice prethodno posjećivanih stranica, što je nalik onome što nudi Opera.
Chrome podržava i tzv. inkognito tabove i prozore za koje browser ne sprema nikakve podatke u history ili bookmarke, cookije i ostale tragove surfanja. Pored toga, može pokrenuti web-aplikacije kao samostojeće aplikacije na računalu bez potrebe da ih otvara u vlastitom prozoru ispod adresne trake i ostalih pokazatelja da se radi o aplikaciji unutar web-browsera.

Za sada se čini da bi moglo biti problema s plug-inovima za browser kojima Chrome ne namjerava dati jednake privilegije kao i samom browseru zbog potencijalnog sigurnosnog rizika. Svi važniji plug-inovi, Flash player, Silverlight itd. traže barem jednake ili veće sistemske privilegije od samog browsera.
Da bi približio mogućnosti i filozofiju novoga browsera što širem krugu korisnika, Google je napravio i čitav strip o Chromeu kojem se može (teoretski, stranice su zagušene)"..

Tekst je preuzet sa jednog domaceg foruma, a mislim da sasvim dovoljno opisuje kvalitet Chroma.
Moja zamerka na skoro savrsheni browser jeste nedostatak ikonice za Homepage, ali sa druge strane jednostavnim otvaranjem novog taba u bilo kom momentu mozete da pristupite bilo kojoj od chesto otvaranih web stranica tako da to opet nije preveliki problem.
 
Toplo preporuchujem da skinete program i da ga probate, pa ako vam se ne svidi Firefox nece nikud da pobegne. :)

EDIT:Postoji mogucnost ukljuchivanja HOME button-a i to u podeshavanjima do kojih dolazite pomocu kljuchica u gornjem desnom uglu, ali igrajte se malo sami. :)

Nikome ni rec

Zivot leptira

...žena je najljepša kada je voljena...

JA SAM ŽENA

Ne ljuti se zbog riječi
Što ih nekad kažem
Nakon teške noći
Umorna i snena
Ne čudi se zbog suza
Kad u tami plačem
Ili kad te ljubim
Ja sam žena.

Ne budi me zbog jutra
Draže su mi noći
Šapat ili dodir
Luda igra sjena
Ne trudi se da shvatiš
Nikad nećeš moći
Čudna je to igra
Ja sam žena.

Ja sam žena
Žena što voli
Žena od suza
Strasti i boli.

Ja sam žena
Žena od tuge
Žena što ljubi
Žena ko druge.

Ne traži da ti pričam
Baš sve moje snove
Možda čuješ laži
Kad izlaza nema
Ne trudi se da saznaš
Što je bilo jučer
Ne pitaj me ništa
Ja sam žena.

(Meri Cetinić)

A strong woman

propast

propast ne poznaje granice.
još uvek je daleko od njih. ponekad kada im pridje, ispituje ih.
voli da ih pomeri, kada je u prilici.

moja propast je šarmantna i hipnotišuća.
ona je lepša od hiljadu lepih žena.
ona je snažnija od hiljadu dizača tegova...

moja propast je prava zavodnica, koketna.
ona dozvoljava i drugima da u našoj igri učestvuju.
znam da joj nisam dovoljan i nesebično je delim.

kada smo sami gledamo se dugo. tada je nežna.
ponekad otvara kišni mantil i pokazuje mi svoje bezdane.
otkriva mi svoje tajne. pažljivo mi sklanja pramen sa vlažnog čela.
njen dodir je mek kao svila...
njeni su poljupci hladni.
pogled uvek vatren.

njena jedina konkurencija je moja smrt.
ona to zna i zato žuri ka njoj. žuri da se sa njom obračuna,
kao stara, ljubomorna supruga sa mladom ljubavnicom.
znajući ipak, da tu bitku ne može dobiti.

predgradje

dok ti nebo šapuće svoje tajne, ti zviždućeš i gledaš u zemlju.
hodaš bez cilja dok sveci marširaju. daleke pesme dalekih zemalja zovu te,
ti ispijaš svoje piće u tek otvorenoj bašti,
razmišljaš da odeš... a ne odeš nikad.
pa komentarišeš prolaznike...
i prolaznice.

 
novi svetovi čekaju da ih otkriješ dok žuriš na ručak, voziš se taksijem.
prelaziš ulicu dok ti zvezde tiho govore da kasniš,
da zauvek kasniš na sastanak sa svojom sudbinom,
negde u predgradju. ;)

klaudija šifer, dabić i kombuha

eto
prodje odmor... slava mu i hvala.
vidim nisam mnogo propustio... jel ste čuvali decu? pink, punk... svi na broju?
ok.
dobro je i da zvezdana (škorpija11... pitaj boga kako se još naziva u tom svom razmnožavanju) nije prestala da mi piše preteće poruke. svaki put me obraduje jer znam da neko misli na mene. sad, što to razmišljanje ide u pravcu scena u kojima se klatim obešen o neku granu ili zapomažem dok se giljotina obrušava na moj vrat, zaista nije bitno. bitno je to da me moja drugarica nije zaboravila. stoga, zvezdana thanks :)

*********

znate da moje interesovanje za magiju, alternativnu medicinu i kojekakve druidske fazone nikada nije bilo malo... medjutim, posle pretvaranja belog maga dabića u dr. karadžića, više nemam ni trunke sumnje. rešio sam da se bacim na «madjiške» kako te operacije jedna moja drugarica veštica zove. nemam nameru da se pretvorim u nekog drugog, to je posao za vrhunske adepte, ali da napravim jedan vrhunski magični napitak, to mogu.

elem juče još prijatelj mi dade parče svog kućnog ljubimca, odnosno kućne ljubimice.
kako to brutalno zvuči... ali zaista je tako. pošto ju je doneo sa (original) tibeta, nastanio ju je u tegli, gde ova gremlinka sada živi i radi.
posle kratkotrajnog jurcanja po toj istoj tegli, moj prijatelj  je izvuče i onako drhtavu preseče makazama na pola. – tako se to radi, tako treba – rekao je – niš' ne brini, narašće nova... –
od jedne nastaju dve, od dve – četiri... kad bi tako moglo sa klaudijom šifer, pa da jih valjamo crnogorskom rukovodjstvu! alaj bi se namlatili kinte...
eh klaudija, što nisi gljiva...

klaudija je desno

eto... sad rekoh sve.
kućna ljubimica je gljiva.
gljiva?
pa nije baš... više je simbioza plesni i bakterija al' ajd' sad...
kad ceo svet kaže pečurka...
i ta pečurka-gljiva, budj i bakterija se zove kombuha. kada u google budete ukucavali, pod uslovom da vas zanima, ukucajte – kombucha.
kada se kombuha uroni u zeleni ili crni čaj počinje fermentacija koja traje nedelju dana. finalni proizvod je kombuha napitak, isti onaj koji možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane a papreno je skup.
kažu da je taj napitak dobar za...
u stvari nije dobar za sve bolesti ovog sveta i šire. ;)
ne morate biti bolesni, u bukvalnom smislu, da bi ga pili. mada, slobodan sam reći da smo ovde na blogu, svi na neki način bolesni... evo da krenem od sebe: boli me: besparica, duša i srce a najčešće me zabole baš .. za sve što se dešava. i sve će to kombuha da sanira... jednog dana.
da ne ulazim u detalje, kao što rekoh tata-google će sve to podrobno da objasni...
nego da nabacim par sitnica, verovali ili ne, jeste li čuli da...
su u kombuha klubu recimo: madona, šer, suzan saradon, barbara strejsend...
ali i ronald regan i... i... i... staljin jeeeeeeee!!!!!!!!!!!!!!!
(koji više nije aktivan član iz opravdanih razloga).
pa kad može hazjain da cirka... što ne bi i aj... vid'la žaba... jel?

i rusi su u modi ovijeh dana pa preporučujem malo ruske magije
rusi1
rusi2

moja preporuka: http://www.kombu.de/index.htm
kao jezik izaberite esperanto, a ne kao šar pej, plavi... i uživajte...
u neimanju pojma
nit blage veze sa vezom.
baš kao i ja... s' tim što ja nemam pojma opušteno, uz kombuha čaj... uta ta!!

*na slikama su klaudija i kombuha... bez dabitja ;)
a evo i malo 'zike.. na ovu toplotu :))

HRH Queen Elfish

   Ne mogu da objasnim šta se meni, do zla Boga organizovanoj, dogodilo pa da ličnu kartu ostavim u zadnjem džepu farmerica, a potom i operem na 90 C. Inače, ko tvrdi da su bile loše izrade (l.k., ne farmerice) vara se. L.k je ostala gotovo neoštećena, sem jednog detalja. Sa fotografije je opran samo gornji sloj, i ostala je bela površina, uredno pričvršćena i inače neoštećena. Štampa, pečat, sve je tu, samo je slika blank. Da se nekom drugom desilo, bilo bi mi urnebesno smešno.

... Onda je to kobno jutro Petar svratio na kafu. I nije gledao slike, ni slušao utiske sa puta, i nije me pitao kako sam, već je sve vreme telefonirao i škrabao nešto. Donesoh mu kafu, i na svoj užas shvatih da on škraba moju oskrnavljenu ličnu kartu. Na beloj podlozi, ostatku fotografije, nacrtao je, moram priznati prilično maštovito, jednog smajlija. Vrlo raskošnog, sa iskeženim jezikom. Posle argumenta "pa- šta, svakako- moraš- da- je- menjaš" odustah od rasprave. Od kad se rodio moj (i njegov) otac ga zove Petar Šteta. To valjda dovoljno govori.

   Jutros sam odnela sva dokumenta, napisala i potpisala izjavu o katastrofi, istrpela čudne poglede i maloumna potpitanja i dobila odgovor da svratim jedan dan od septembra. Staru l.k. mi nisu zadržali, rekoše mi da će je uzeti kada mi izdaju novu, a do tada mogu da je koristim ( !?!?!). Razmišljam o tome da li da svratim do gospođe Adams, iz mog ličnog funny horor filma, ali odluku odlažem šetnjom, ufuravajući se u, za tu posetu neophodno, mazohističko raspoloženje.

   Tako, šetajući klošarski raspoložena osetih udarac u čelo. Refleksno uhvatim za ruku čoveka o čiju sam bradu lupila čelo jer sam mislila da ću pasti od siline udarca. On je učinio isto. Za trenutak smo oboje stajali kao ukopani pokušavajući da povratimo ravnotežu. On urla... "Idiote jedan, nosim beli štap, idem desnom stranom, šta još treba da uradim...". Zaledila sam se. Umalo sam oborila slepog čoveka na sred trotoara. Zapravo, ne čak ni na sred, nego na njegovoj, desnoj strani. "Ja, ja se izvinjavam, molim Vas, jeste li dobro..." sipam neke besmislice dok mi srce udara u predinfarktnom ritmu. Samo je odmahnuo rukom i produžio dalje.

   Idem kao sluđena ulicom, pazeći da ne naletim na nekog ponovo. Ne nazivaju me često idiotom, barem ne u lice. Z. me zove da pita hoćemo li se naći kod gos. Adams kada se bude vraćao s posla, diskretno sugerišući da to od mene očekuje. Jesam malo zbunjena onim pešačkim sudarom, ali još uvek je očuvano dovoljno RAM-a da sračunam da ću sa Njom morati da provedem šest sati ako sada krenem. Kažem mu da treba da obavim neke kupovine pa ću otići tamo za dva- tri sata.

   Kupovina. Odlučujem da je najbolje da podignem keš, jer bi mi dok plaćam karticom neko od savesnih trgovaca mogao tražiti l.k. na uvid (koja, da podsetim, umesto slike ima iskeženog smajlija). Dođem do bankomata, ubacim karticu... traže da ukucam PIN kod. Svoj, rođeni. Onaj koji svako normalan zna napamet. Ne znam da li sam spomenula da je ne mogu da zapamtim taj četvorocifreni broj (ni taj, ni bilo koji drugi)? Blenem kao tele u display bankomata. Očekujem da mi sine. Bezuspešno. Prilično zabavna scena, ako gledate sa strane, slično kao i ono sa l.k. Dok se oblizujem pored kante pune keša,  kao lisica na grožđe, pade mi na pamet da zapravo uđem u banku i podignem novac. Tamo ne treba PIN kod. Ali, oh užasa, treba l.k. Znači, ništa od shoping terapije !

   Sad sam spremna, odlučujem. Morticia Adams, stižem ! Šta god da Vam je današnja tema, gospođo, u gori bedak od ovog ne možete da me ubacite !!!

.......

   Ne znam jesam li vam već spomenula da su kod mene samo vrline trajne, a slabosti prolazne ?!?! Ko igra WoW skapraće da imam moć hilovanja, lvl 70.  

   Ja još uvek u sebi plešem u ritmu muzike koja trese brdo Las Penas dok pada mrak na biser Pacifika, tako da... jebite se jeftini baksuzluci, ne možete mi ništa.

   Uostalom, ko to danas nikada ne odgovara na uvrede, paradira gradom bez prebijene pare u džepu i ne poseduje čak ni važeću ličnu kartu ?!?!

   Samo ti i engleska kraljica, moja Elfish !

U to ime... Živeli !

Summertime

                                    ČESTITAM!!!!

DOŠLI STE DO KRAJA INTERNETA. OVO JE POSLEDNJA STRANA i ....  nema dalje.

sada lepo ugasite svoj računar i radite nešto pametno... npr. čitajte neku knjigu.

Srećan rođendan Mazzapsycho !!!

Danas nam je divan dan,  diiiivan dan, najvećem namTjoru među mačkama rođendaaaan...

Sve najbolje... za najbolju !!!

Carla

... mrko sam je odmerila. Rekla je da se zove Carla i da mrzi kada je zovu Carlita. Ne brini, ja ti neću tepati, rekoj joj tad zlovoljno. Bila je peta u stanu koji je bio mali i za nas četiri. Nije joj se dopalo tamo gde je do tada stanovala, i Allison ju je pokupila i dovela kod nas. Allison je imala običaj da sakuplja kučiće, mačiće i izgubljene duše... i da ih onako umetnički rasejana i neorganizovana uvaljuje meni na čuvanje.

   Carla je imala dva sanduka i nekoliko kofera odeće i raznih džidžabidža. Došla je iz Equadora. Nije došla... nju je u stvari deportovao otac, jedan od najvećih izvoznika banana, da je nauči da živi van staklenog zvona. Cela koncepcija osamostaljivanja je u startu bila osuđena na propast jer joj je dao mesečni džeparac od hiljadu dolara. Ta, za nas tada nepojmljivo velika suma njoj je bila granica bede jer su njene potrebe bile izuzetno velike. Život u hacijendi na obali okeana koju čuvaju naoružani stražari ostavlja ozbiljne posledice.

   (Ovo je onaj rehabilitovan post, koji je morao da se vrati. Upadljivo snobovski detalji koji su one sa labavijom lamelom naterali da mi ostavljaju pakosne komentare i pp biće izostavljeni. Pošto ovce na planini čuvale nismo, a ono što radile jesmo izaziva već pomenute komentare, ostaćete uskraćeni za  NY bahanalije. Ko je onomad davno pročitao, nek' mu je sasrećom.)

   (P.S. ovo "nek' ti je sasrećom" je patentirala The Mazza, koja će se čim se vrati sa seminara pozvati na copyrights, pa da i to prebrinemo.)

   Carlu sam najpre naučila da pere sudove, odeću, posteljinu, kupatilo, podove, auto... Ne kažem da je to ikada više radila, jer je nekako uvek uspevala da se izvuče praveći više štete nego koristi, ali je naučila principe samopreživljavanja u civilizaciji.

   Slušala je neku besmislenu muziku koja je zvučala kao podloga soft pornića, uvek joj je bilo hladno, obasipala je Allison i mene neverovatnim količinama suza, južnjačke patetike, hirova, lucidnosti, besa, veselja i bila strašno zaljubljena u Jorgea, koji je, onako po prirodi neveran i švalerast, za vreme njenih studija u US uspeo da kresne pola Guayaquila. Nekoliko puta na dan se molila Bogu, nekoliko sati dnevno je provodila na telefonu, nekoliko puta godišnje kompletno obnavljala garderobu i šminku, i nikada, ali nikada nije učila. Ozbiljnije projekte smo joj po inerciji odrađivale Allison i ja, a za sve ostalo je nekako uspevala da se provuče zahvaljujući neospornoj inteligenciji i srećnim okolnostima. Bila nam je beskrajno draga, uprkos tome što je bila razmažena kao kraljeva švalerka i zahtevna kao trogodišnje dete.

   Proleće 1999-te.  U Srbiji sam. Carlu nisam videla ni čula već nekoliko godina. Sedim na terasi svoje kuće sa nogama podignutim na ogradu i prelepim pogledom na suncem okupano brdo Straževicu koje upravo bombarduju. Paklena vrućina. Voždovački ološ odvrnuo Cecu do granice bola. Teraju inat razumu. Blenem u lančane eksplozije ravnodušno kao umobolnik. Ispred kuće mi se parkira džip interventne jedinice MUP-a. Kolutam očima dok mi govore da treba da pođem za njima. Stigao mi je neki paket. Sa ogromnim pečatom Vatikana. Zato je valjda i stigao, razmišljam, inače bi ga pojeo mrak. U stanici me pitaju znam li pošiljaoca. Plaše se da nije bezbedan. U grlu mi kamen. Ne mogu da progovorim. Klimam glavom i otvaram ga. U ogromnom paketu bila je neverovatna količina slatkiša, štampani transparent sa internom šalom, majica sa otisnutom mojom slikom na kojoj seckam papriku i natpisom: "Too hot to get a bomb" i zastava Ecuadora. Uzimam transparent, majicu, zastavu i par čokoladica, ostavljam zblanutu interventnu ekipu da se bori sa gomilom slatkiša koji neće ekspodirati i odlazim kući. Suze pronalaze put od mozga do oka, ali ne izlaze. Gutam ih. Tada je bilo besmisleno plakati.

   Moja Carla se udaje ovog leta. Zet nam je Peruanac. Pravi maTzan. Videću je ponovo nakon dvanaest godina. Pričaču vam posle kako izgleda južnoamerička svadba sa pevanjem i pucanjem. Znajući mladu, drugačija ne može biti.

A njoj ću pričati o vama.

Drago mi je da ste se upoznali.

sudar

nadam se da se nećemo sudariti glavama jureći poljupce.
biću tu, a ti budi ono što jesi. pričaj mi šta misliš. ne stidi se i ne sakrivaj ono što osećaš.
budi, budi ti... kao što znaš da kažeš...
svaki put je prvi put. ne znam odakle smo počeli, ni kuda idemo. kraja sigurno nema...
učimo da se prepuštamo ovim strujama. glupost je i pomisliti da ih možemo kontrolisati.
ležimo na ledjima, ležimo izukrštani i isprepleteni...
putujemo daleko...
sve dalje od očiju, sve bliže srcu.

smokin'

mislio sam da sačekam ime mandatara i da ostavim ovu zabelešku, ali.
baš je svejedno...

 
pitam se kako će se slagati sps i ds...
nacionalno pomirenje... toliko priželjkivano jedinstvo.
shvatam koliko duboko sam ganut, za malo da pustim suzu...
brinem da li će gospoda socijalisti pokazati gospodi demokratama neke stare fore džeparenja i da li će im tadićevci uzvratiti pokazivanjem novih, evropskih metoda lopovluka.
baš brinem.
nova vlada će imati 27 članova i dva nova ministarstva: za gradjevinu i prostorno planiranje, i za ljudska i manjinska prava. javlja mi se da će jednog dana, svaki gradjanin srbije biti ministar...

za tren pomislim kako je šteta što narodnjaci, radikali i dačićevci nisu uspeli da se dogovore, jer je to jedini način da se završi s' njima... najzad...
ali shvatim da sadašnjoj vlasti odgovara tako mediokritetska opozicija – dok postoji gori, nismo najgori! – kao da je grunfova kovanica...
zato ih i nisu zabranili petog oktobra. prazno opoziciono mesto bi bila šansa za neke ozbiljne i inteligentne ljude, mada opet, ovo je srbija pa se takvi guraju pod tepih.
najbolje ne rizikovati, a sa radikalima rizika nema...

budućnost je izvesna koliko i kvadratura tominih nekretnina.
brinem se i kako će moj imenjak preživeti gubitak funkcije. e moj vojo... moj vojo... pa zar večeru za veru?
...pre će biti da se čovek preračunao.
još sam hteo nešto da napišem o novoj vladi, pre nego što nas ivica sve po'apsi, ali neću. dovoljno su odvratni sami po sebi.

  trudim se da nadjem neku prigodnu,
                                                  groznu muzikicu...

pojačanje

daleko

kuda ideš čoveče?
- nikud.
gde si bio i šta si radio?
- nigde, i ništa nisam radio.
vraćaš se... odlaziš?
- da bih se vratio, morao bih, pre toga, negde da odem,
ja ne idem nikud.
negde si morao biti, možda se ne sećaš?
- nemam svoja sećanja.
a želja? sigurno ih imaš. gde bi želeo da budeš?
- daleko, to je jedino što znam.
da li si živ?
- to ne znam. ponekad osetim kako krv struji mojim žilama.
znači osećaš?
- da, osećam ponekad.
sme li se znati šta?
- osećam sneg i kišu na licu.
osećam da sam ti prijatelj.
ko te je stvorio?
- ti... i samo dok se okreneš,
prestaću da postojim.

Running shoes Day

   Obično ujutro iskočim iz kreveta, pljusnem tri puta hladnu vodu po licu, umiksam 2 narandže sa 5 kocki leda, otrčim između 4- 5km na traci, uđem  pod poluhladan tuš i ... tako krene dan. To potencirano prohladno... nema veze sa godišnjim dobom, više je mehanizam obuzdavanja nekih unutrašnjih vatri. Kontrola otapanja.

   Ponekad je potrebna motivacija za održavanje rutine. Mrzim je, ali poštujem njenu neophodnost. Savršen spoljašnji sklad. Borim se ponekad sa Haotičnom Ja koja u poslednje vreme progovara sve tiše. I sa sve manjim zahtevima. Odmerim Haotičnu sa prezrivim pogledom  ponekad. Lako se predala. Folirantkinja !

   Jutros mi je rekla da su nam đonovi patika tvrdi. Ne volim da se prepirem sa njom, u pauzi za ručak odosmo po nove patike. Fina radnjica, Mišković se ovde baš otvorio. Domaćinski.

   Desetak momaka trči okolo sa kutijama, zgodni, mladi i vrlo predusretljivi. Dvojica se stvoriše pored mene. Naravno, odaberem plavušana sa loknicama. Haotična se nije bunila. Objasnim mu šta mi treba. U roku od par sekundi stvorio se pored mene sa gomilom kutija. Rekoh mu da volim Nike, da ne volim Pumu, ali i da znam da su Reebok najbolje za trčanje. On podržava moje mišljenje. Znalački zagleda jednu kutiju, okom uvežbanog profesionalca i reče mi:

• "Evo, probajte ove. Lepe su a i na kutiji piše da su patike za trčanje."

   Ova informacija je prošla bez kontrole prvi nivo logike i isprobah patike. Dobre! Ima pravo kinac, prave running shoes.

• "Dajte mi, molim Vas, da pogledam šta to piše na kutiji" , rekoh mu u nadi da ću zapamtiti za ubuduće kako se obeležavaju patike za trčanje.

   On mi sa osmehom pruži kutiju, pogledam, na njoj krupnim slovima piše "ready for recucling" (spremno za reciklažu).

   Haotična u meni je već počela da pase itison da bi obuzdala smeh. Ja sam mu se samo osmehnula i  pružila karticu. Nisam mu ništa rekla. On jeste sladak, ali ja nisam Pigmalion.

   Dok vozim nazad na posao pogledam sa osmehom kutiju za reciklažu. I moje running shoes u njoj.

I neki film poče da se vrti po glavi... sasvim nepovezan sa ovom pričom...

...

sačekati povoljniju priliku znači odustati od ove ovakve,
nikakve, mada ipak prilike.
jer pojaviće se negde... nekada... bolja.
jednom se ionako sve izravna. jednom, svi ćemo doći na nulu.
neko će se umanjiti, neko uzvisiti.
čemu onda žurba?

uvek je dobro sačekati, strpeti se.
na taj način se, ne mali broj puta i uštedi.
sačekati znači ne potrošiti.
ne potroši se ni život tako.
samo... život ipak prodje...
i nepotrošen.  

kada krenete negde, sačekajte malo.
sačekajte sebe,
znate koliko ste spori i koliko vam vremena treba.
ne žurite.
ponesite sebe kao dobru garderobu, kao lepu frizuru.
nije lepo pojaviti se negde bez ...
budite sebi dobar drug ;)

evo i ja ću sačekati...
taman koliko da odzviždućem: