28.1.2008 - Uzmite kamen... i samo napred!

Ne smatram da sam izazivač problema, ali kako sam (skoro jedina) rekla otovreno šta mislim i šta mi smeta, kao reakcija su usledili komentari, ogovaranja, prigovaranja... Neki su se osetili prozvanim pa su brže-bolje odreagovali, neki su odmah rešili da se ograde od ludila, deljenje epiteta šakom i kapom je jednnostavno kada nije u lice, naravno. Na kraju, zatalasalo se.

Šta ko o meni misli, svejedno mi je! Ono ipak na šta bih volela da upozorim, da zamolim da obratite pažnju je da na ovom, kao i na svim blog portalima, a posebno gde nema tematske podele, u svoj masi ima i dece.

Jedan od autora je i devojčica od 12 godina koja je u naslov posta stavila englesku psovku, a zatim se neadekvatno izrazila na račun promena u svom odeljenju. Shvatam nezadovoljstvo, ali, očigledno smo je ovde (a verovatno i u životu) naučili da ga izražava kako ne treba.

To dete, koje treba da poraste u odraslu odgovornu osobu, kao argment za psovanje je imala činjenično stanje: pa svi Srbi psuju!

Pohvalno je što je vršnjakinja "stala u odbranu", ali način na koji je to uradila pokazuje samo neznanje za koje smo svi krivi.

Koliko Vas ima decu? Koliko Vas ima decu približnih godina? Da ponovim, 12 godina, znači peti razred!!!

Poštovani Gazda (ono poglavica mi nekako para uši... plemensko udruživanje mi je malko zastarelo)! Moja reakcija nije bila zloamerna, ali je izazvala prilično zlonamernih reakcija na moj račun. Kao što rekoh,sasvim mi je svejedno (posebno jer svi moji prijatelji imaju ime i prezime, makar smislen nadimak), ali, ne mogu proći pored deteta koje ima čitav život ispred sebe i okrenuti glavu kada vidim da se davi u nekulturi.

Srdačan pozdrav, nisam se vratila, samo Vam se jednokratno obraćam zarad sve vaše dece.