Lilith

1/7/2008

Aerodrom...

Još jedno pakovanje i odlazak... na kratko, doduše... ali u trenutku kada je svaki sekund van Beograda gubljenje vremena koje je preostalo... a nije ga ostalo mnogo...

Poslednji put na aerodromu (ako zanemarim dočeke i ispraćaje) polusvesna sam se izmigoljila sa terminala grizući usne, čvrsto vezane kose,  gurajući pred sobom spakovan ceo jedan život... u naručja sam ušla teturajući, jedva čekajući da ih se otresem, boleo me dodir preko kaputa... preko volje odgovarala na pitanja i pokušavala da negde u nekom ćošku sopstvene ličnosti pronadjem mrvu snage da odgovorim na ljubav koja me je dočekala... i ne mislim o onoj koja me je ispratila... negde izmedju te dve ljubavi, na 11000 metara visine... nestao je deo mog bića... brižljivo služen rukama sredovečne stjuardese koja je ženskim instinktom osetila da se iza moje prljave, čvrsto vezane kose, u uglu oka razmazane šminke i čvrsto zagrizenim usnama krije grč... koja me je gledala kako se gleda dete, umekšavala glas, nudila, vraćala se, odlazila, osmehivala, bacala poglede koji su padali po mojim kolenima ne domašivši me... sedeći izmedju dva divna ženska bića upoznata na aerodromu dok se indijski engleski splitao sa prepakivanim koferima a kompjuteri otkazivali poslušnost... tu negde... mislim baš dok se podamnom belasala Centralna Evropa... izgubila sam... jedna je vukla nazad... onome koji je ispraćao suznim osmehom, čvrstim zagrljajem i saznanjem (to sad znam) da nikada više... druga je gurala napred... suznim osmesima, čvrstim zagrljajima i nadi da zauvek...

Ono izmedju koje je znalo da nema nikada niti zauvek ostalo je da lebdi... ispalo iz aviona dok je blago izdizao levo krilo i skretao jugoistočno...

Sada ponovo aerodrom... moj verni saputnik koji se raduje soku od paradajza koji smo navikli da delimo na kratkim i dugim letovima... ručni prtljag kupljen za bagatelu na jednoj rasprodaji u Swindonu... i jedan novi zagrljaj koji ispraća... i najavljuje dočeke...

Onaj što govori da je vreme klizna kategorija i da se sve može sačekati...pa i ja... isti koji je šapnuo da je svet mali i dostižan ako znaš gde si krenuo i da je ok uložiti godine sve dok veruješ u investiciju... dok te drži želja da vidiš rezultate sopstvenog projekta... i dok voliš...

Taj isti koji se ne pakuje redje od mene je naučio da se vraća...

11:16, 2/7/2008 Poslao SRNA

ljubomorna sam...
vrati se