e, pa 'vako....
ako je neko imao i malo volje i želje da ide na koncert, a nije otišao taj se grdno zajebao.
ono je bilo fenonemalno. energija, odnos prema publici i publike prem niku, postava bed sidsa i način na koji sviraju, kako menjaju instrumente po pesmama, bradonja koji divlja po violini... ma, fenomenalno.
prva stvar, koja je nagoveštavala sjajno veče. Devojka i ja nismo imali karte, a ni nešto puno para. ideja je bila da ih priupitamo da nas puste za 'iljadarku, pa kako bude. I ne samo da nas je dečko na ulazu pustio, nego nije ni hteo da uzme dvaputa mu ponedjenih hiljadu dinara. Mislio sam da je ovakav neki dogadjaj u ovome društvu samo u domenu sajns fikšna. Demantovan sam.
momci su svirali skoro dva i po sata... nove pesme, hitovi, dva bisa, jedan od sat vremena, drugi jedna pesma, ispunjavanje želja gledalaca, ma divota božija...
evo i nekoliko dokaza ... prvi je kvalitativan snimak, drugo dobro dočarava atmosferu :
CAR.
ako je neko imao i malo volje i želje da ide na koncert, a nije otišao taj se grdno zajebao.
ono je bilo fenonemalno. energija, odnos prema publici i publike prem niku, postava bed sidsa i način na koji sviraju, kako menjaju instrumente po pesmama, bradonja koji divlja po violini... ma, fenomenalno.
prva stvar, koja je nagoveštavala sjajno veče. Devojka i ja nismo imali karte, a ni nešto puno para. ideja je bila da ih priupitamo da nas puste za 'iljadarku, pa kako bude. I ne samo da nas je dečko na ulazu pustio, nego nije ni hteo da uzme dvaputa mu ponedjenih hiljadu dinara. Mislio sam da je ovakav neki dogadjaj u ovome društvu samo u domenu sajns fikšna. Demantovan sam.
momci su svirali skoro dva i po sata... nove pesme, hitovi, dva bisa, jedan od sat vremena, drugi jedna pesma, ispunjavanje želja gledalaca, ma divota božija...
evo i nekoliko dokaza ... prvi je kvalitativan snimak, drugo dobro dočarava atmosferu :
CAR.
Pošalji komentar
Komentari:evo komentara sa jednog foruma (jasno je da je ne mogu ovo da sročim) :
"
ostajem pri jebem ti sunce.
mnogo sam se uplasila dok sam dolazila jer sam pri pokusaju otkrivanja ulaza naletela na tzv velicinu srpske rok scene koji ne znam sta je trazio ovde a i necu da mu pominjem ime da ne kvarim topik, a cija pojava mi uvek donosi neku losu karmu.
ali onda se setih kome idem na poklonjenje i strah nestade ko rukom odnesen jer sta je jedan istroseni kafanolupetas naspram crnog djavla.
i znala sam da ce da bude savrsenstvo kad videh sta sve ima na bini. nema blikse, da, ali tu je novi friko za drugih dvadeset godina, warren ellis je, jebote, kao neki alan moore sa instrumentima, ko sin raspucina i kraljice viktorije, kad je ono u jednom trenutku cucnuo da prcka po pedalama, opet se uplasih da mu se nije nesto desilo, ma kakvi, nece grom u koprive.
divota sa kejvom je sto je svaki put drugacije. sto nikad ne znas sta ce da te doceka kad istrci na scenu. dobro, zna se da ce mick harvey zvani dok holidej onako gospodski cutljivo da stoji malo levo i kao neki dobri duh kanalise svaku cesticu zvuka koja usledi. a warren jebeni ellis je sigurno the other. secam se blixe iz skca, i sa nekih drugih koncerata, secam se ellisa sa poslednjih par, to je to, muska anita lane koja je djavlu uvek desna ruka, uvek doda jos onaj vrisak iz devetog kruga ili visoko ce u "deanna" (with her looks and her brain we were terrific couple) i da, zamisljam blixu u "the ship song" ali, neka, ovo je sada new caprica.
nisam gledala publiku bas, ipak, cini mi se da je u pravu king louie, samo za deceniju manje, cetrdesete su nove dvadesete, i dobro su se pokazale. videh one mladjarije koja je mozda napravljena u noci posle skc koncerta, jednako se raduju ko i mame i tate.
gresis bade, nije muzika za kevu i strinu, mada sam sigurna da su se sjajno provele. ovo je bio kejv za uzivanje, puknutog glasa, elvisovskog mesanja kukovima, onim otpor pokretom aperkata od struka do ramena, kejv koji uziva a da to nije fora.
na "your funeral" sam se sledila, ne verujuci da cu je cuti. "lovely creature" mi je dokazala da nema podgrevanja.
na "wanted man" mi je srce stalo, pravi blast from the past i prisecanje na crnu basf-60 sa prosvercovanim vokmenskim snimkom koncerta od negde na kojoj se cuje samo ...ted men from ohajo... ...ted men from misisipi... jer sve ostalo prekrivaju odusevljeni urlici publike, koja se vrtela toliko da se ona braon traka bukvalno izlizala.
"stagger lee" je zakopao i razapeo, nema druge odiseje, niti elegije, to su outlaws, to je onaj jug sa dzambolajom.
i moj hajlajt, ono zbog cega i dalje imam osamnaest dok slusam muziku, sto mogu da cmizdrim na it is for she that the cherry bleeds/that the moon is steeped in mild and blood, sto ce kejv uvek biti kejv, bez obzira da li peva sa kajli ili se pretvorio u sinatru i sto cu ja i dalje odlaziti na svaki njegov koncert i u blatu i u grand kazinu.
Hard On For Love
"
"
ostajem pri jebem ti sunce.
mnogo sam se uplasila dok sam dolazila jer sam pri pokusaju otkrivanja ulaza naletela na tzv velicinu srpske rok scene koji ne znam sta je trazio ovde a i necu da mu pominjem ime da ne kvarim topik, a cija pojava mi uvek donosi neku losu karmu.
ali onda se setih kome idem na poklonjenje i strah nestade ko rukom odnesen jer sta je jedan istroseni kafanolupetas naspram crnog djavla.
i znala sam da ce da bude savrsenstvo kad videh sta sve ima na bini. nema blikse, da, ali tu je novi friko za drugih dvadeset godina, warren ellis je, jebote, kao neki alan moore sa instrumentima, ko sin raspucina i kraljice viktorije, kad je ono u jednom trenutku cucnuo da prcka po pedalama, opet se uplasih da mu se nije nesto desilo, ma kakvi, nece grom u koprive.
divota sa kejvom je sto je svaki put drugacije. sto nikad ne znas sta ce da te doceka kad istrci na scenu. dobro, zna se da ce mick harvey zvani dok holidej onako gospodski cutljivo da stoji malo levo i kao neki dobri duh kanalise svaku cesticu zvuka koja usledi. a warren jebeni ellis je sigurno the other. secam se blixe iz skca, i sa nekih drugih koncerata, secam se ellisa sa poslednjih par, to je to, muska anita lane koja je djavlu uvek desna ruka, uvek doda jos onaj vrisak iz devetog kruga ili visoko ce u "deanna" (with her looks and her brain we were terrific couple) i da, zamisljam blixu u "the ship song" ali, neka, ovo je sada new caprica.
nisam gledala publiku bas, ipak, cini mi se da je u pravu king louie, samo za deceniju manje, cetrdesete su nove dvadesete, i dobro su se pokazale. videh one mladjarije koja je mozda napravljena u noci posle skc koncerta, jednako se raduju ko i mame i tate.
gresis bade, nije muzika za kevu i strinu, mada sam sigurna da su se sjajno provele. ovo je bio kejv za uzivanje, puknutog glasa, elvisovskog mesanja kukovima, onim otpor pokretom aperkata od struka do ramena, kejv koji uziva a da to nije fora.
na "your funeral" sam se sledila, ne verujuci da cu je cuti. "lovely creature" mi je dokazala da nema podgrevanja.
na "wanted man" mi je srce stalo, pravi blast from the past i prisecanje na crnu basf-60 sa prosvercovanim vokmenskim snimkom koncerta od negde na kojoj se cuje samo ...ted men from ohajo... ...ted men from misisipi... jer sve ostalo prekrivaju odusevljeni urlici publike, koja se vrtela toliko da se ona braon traka bukvalno izlizala.
"stagger lee" je zakopao i razapeo, nema druge odiseje, niti elegije, to su outlaws, to je onaj jug sa dzambolajom.
i moj hajlajt, ono zbog cega i dalje imam osamnaest dok slusam muziku, sto mogu da cmizdrim na it is for she that the cherry bleeds/that the moon is steeped in mild and blood, sto ce kejv uvek biti kejv, bez obzira da li peva sa kajli ili se pretvorio u sinatru i sto cu ja i dalje odlaziti na svaki njegov koncert i u blatu i u grand kazinu.
Hard On For Love
"
Poslao
Lezilebovich
u 15:14, 6/6/2008 | Link | |
:))))))))))
Poslao
asterion
u 15:22, 6/6/2008 | Link | |