Pozdrav za teču sa Dunava............
Došlo je proleće.
Dozvoljeni/nedozvoljeni minusi me ne brinu.
Brine me to što se prekjuče iselio iz stana. Meni ostalo da otplaćujem kredit koji sam uzela pre svih ovih sranja - da bi ON uložio u svoj posao. Zahtev za razvod nije još podnet. To ću uraditi ja sledeće nedelje. Pitam se da li on to nije uradio jer se nada da će se stanje promeniti i da će se vratiti ili mu prosto to odgovara da ne bi sebi natovario na leđa obavezu alimentacije.
Osećam se prazno. Postala sam jedna ogromna tabula rasa.
Nije mi teže nego što je bilo, ali nije mi ni laknulo. Nisam tužna, ali nisam ni srećna.
Eto, zato se ne javljam. Koči me taj osećaj. Teško mi je da pričam. A prošla sam za ovih mesec dana pakao- pretnje da će mi uzeti decu makar me i ubio, optuživanja da ga varam i da je to jedini razlog za svađu i razvod, a da je to što je on uradio i dalje sitnica. Na kraju sam ipak uspela da ga ubedim da je za decu bolje da ostanu sa mnom. A i šta bi on to radio i kako bi gajio decu?!
Sada, ne umem da razmišljam, ne umem ništa da planiram. Čekam da se slegne prašina. Nadam se, biće sve u redu. Biće bolje nego što je sada. Mora biti bolje od ovoga. Moram početi da živim. Moram naći taster i prebaciti sebe na „on“, jer ostanem li i dalje na „off“- poludeću.
Ovo baš i nije neko lajanje, pre je cvilenje. Ali pošto je nastavak posta o ustajanju na levu nogu, neka bude ovde.
Bas sam danas gldela "Lajanje na zvezde":D
Uh,volela bih da upisem Karlovachku!
Da, ustajanje na levu nogu počelo je tako naivno i tako bezazleno, da je bilo prosto zadovoljstvo našaliti se i komentarisati kod tebe na blogu, ali... kako sad vidim, stvar se, na žalost, baš otela kontroli i postala dramatična. Sada je i opasno i teško biti pametan i deliti savete i „savete“.
Glavu gore; ovo je samo jedno životno saplitanje – posrtanje, kakvo smo gotovo polovina nas već preživeli, i čuvaj sitnu dečicu, izbegavaj sukobe i stresove. I, za ne daj bože, popričaj sa nekim dobrim advokatom. Neće da škodi, a može da ustreba... šta reći... :(
uf! - samo jednu stvar čovek ne treba da radi u situaciji u kojoj si sada ti, a to je - ne sme da ima mnogo savetnika!!!! - ako je potreban, onda jedan je dovoljan, nikako više njih, a umeju da se nalepe (pričam iz iskustva) i da ti naprave takav galimatijas, da onaj osnovni problem postane smešan naspram onog koji se napravi gomilom saveta raznih vrsta i boja...i ako smem da dodoma - što si mirnija i pribranija, problem je manji i lakše rešiv...
Znam da je najteže da deca ne primete uznemirenost i nesigurnost, ali je i to moguće postići ličnim mirom..:)
puno sreće ti želim i izvini što sam se usudio da delim čak i ovakav savet, ali sam uveren da će ti sigurno biti od velike koristi...:)
Ja cisto sumnjam da je samo ta "sitnica" tebe naterala da trazis razvod.Ima tu verovatno sitnica po sitnica,koje se skupljaju.Svaka ti cast,ti si hrabra zena,ima nas kukavica koje su presle i preko mnogo krupnijih stvari
složna braća kuću grade. manse advokata i sudija. nije dobro za decu. samo sporazumno rešenje može da ublaži ono što čeka decu.
tečo, znam da te je prosto mamilo da se šališ i pitaš šta bi dalje:) Don't worry, glava je gore. Znam da je ovo samo još jedno u nizu saplitanja, znam da ću se ponovo uspraviti.
kojak, trudim se da budem smirena. Savetodavcima nikad nisam dozvoljavala da se previše mešaju i utiču na moje odluke, pa će tako biti i ovaj put.
Slavice - da, ovo je bila kap, posle 10 godina trpljenja, popuštanja i jednostrane tolerancije, koja je prelila čašu. Balon je konačno preduvan - pukao.
anoniman- o da, na sve njegove pretnje i grube reči ja sam uzvratila smirenošću i razumnim stavom, tako sam i došla do toga da, bar za sada, sve bude u redu sa decom. Nadam se da će tako i ostati- bez stresova i trauma koje bi ostavile dubok trag na njih.
Nisam ja spomenuo advokata ovde slučajno, već s dobrim razlogom. I ja sam se razveo (vrlo mlad i lud...) sporazumno, s tim da sam sina i biv. ženu stambeno obezbedio a ja otišao. Nekim svojim lošim životnim potezima, bivša žena, a s njom i moj sin, ostali su bez tog stana, a kasnije i bez stana njene majke. Danas ni jedno nemaju svoj krov nad glavom. Moja je poruka bila krajnje dobronamerna, a želja mi je da (ako je ikako moguće) središ nekako svoje odnose sa mužem, jer nije razvod uvek baš najsrećnije rešenje.
kad supružnici počnu jedni drugima da prete oduzimanjem dece i sudovima, tada je đavo odneo šalu. nematu šta da se priča. slede sukobi, jedan za drugim, sve češće i češće... i kao po nekom difoltu, niko ne misli na decu. čini bubo, što je u korist dece. sve ostalo zabatali. na kraju krajeva, mi ne znamo situaciju i ne treba ni da delimo savete. dobro je sve ono što ide u korist dece. kako god ispalo.
pozdrav, Buba E. :)
Pozz tečo:)
Ništa novo...decu upravo smestila u krevet, pijem čaj i razmišljam...šta dalje..? Ne ide mi baš, ali trudim se pa valjda i bude neke vajde:)
Kada ćeš otkriti identitet, a? Ili ćeš doveka ostati teča sa Dunava:)
o, buba, pa ja mislio da i ti znaš...? sabahudin. i to mi je rezervni nick, a pravi nick: hogarsm :) drž. se!
Pa onda ti moram priznati da mi se više sviđa da čitam hogara sa medaka nego sabahudina, zanimljiviji mi je. Sabahudin super krene, ali na kraju uvek udavi sa kineskinjama, koleginicama i njima sličnima :)
pa da. eto. i sabahudina je pokvario onaj klošar ekser. a lepo sam j njemu govorio, nemoj sabahudine da se družiš sa ovim blogerskim ološem. ali avaj. sabahudin neće da sluša.
nemoj neko eksera da mi dira, biće tumbanje po postovima. ja tek da se javim i ubodem 14-ti komentar, da ne bije baksuz 13. :)
