Pozdrav za teču sa Dunava............
Došlo je proleće.
Dozvoljeni/nedozvoljeni minusi me ne brinu.
Brine me to što se prekjuče iselio iz stana. Meni ostalo da otplaćujem kredit koji sam uzela pre svih ovih sranja - da bi ON uložio u svoj posao. Zahtev za razvod nije još podnet. To ću uraditi ja sledeće nedelje. Pitam se da li on to nije uradio jer se nada da će se stanje promeniti i da će se vratiti ili mu prosto to odgovara da ne bi sebi natovario na leđa obavezu alimentacije.
Osećam se prazno. Postala sam jedna ogromna tabula rasa.
Nije mi teže nego što je bilo, ali nije mi ni laknulo. Nisam tužna, ali nisam ni srećna.
Eto, zato se ne javljam. Koči me taj osećaj. Teško mi je da pričam. A prošla sam za ovih mesec dana pakao- pretnje da će mi uzeti decu makar me i ubio, optuživanja da ga varam i da je to jedini razlog za svađu i razvod, a da je to što je on uradio i dalje sitnica. Na kraju sam ipak uspela da ga ubedim da je za decu bolje da ostanu sa mnom. A i šta bi on to radio i kako bi gajio decu?!
Sada, ne umem da razmišljam, ne umem ništa da planiram. Čekam da se slegne prašina. Nadam se, biće sve u redu. Biće bolje nego što je sada. Mora biti bolje od ovoga. Moram početi da živim. Moram naći taster i prebaciti sebe na „on“, jer ostanem li i dalje na „off“- poludeću.
Ovo baš i nije neko lajanje, pre je cvilenje. Ali pošto je nastavak posta o ustajanju na levu nogu, neka bude ovde.
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 14 ) | Pošalji komentar
Uh,volela bih da upisem Karlovachku!
Glavu gore; ovo je samo jedno životno saplitanje – posrtanje, kakvo smo gotovo polovina nas već preživeli, i čuvaj sitnu dečicu, izbegavaj sukobe i stresove. I, za ne daj bože, popričaj sa nekim dobrim advokatom. Neće da škodi, a može da ustreba... šta reći...
Znam da je najteže da deca ne primete uznemirenost i nesigurnost, ali je i to moguće postići ličnim mirom..
puno sreće ti želim i izvini što sam se usudio da delim čak i ovakav savet, ali sam uveren da će ti sigurno biti od velike koristi...
Don't worry, glava je gore. Znam da je ovo samo još jedno u nizu saplitanja, znam da ću se ponovo uspraviti.
kojak, trudim se da budem smirena. Savetodavcima nikad nisam dozvoljavala da se previše mešaju i utiču na moje odluke, pa će tako biti i ovaj put.
Slavice - da, ovo je bila kap, posle 10 godina trpljenja, popuštanja i jednostrane tolerancije, koja je prelila čašu. Balon je konačno preduvan - pukao.
anoniman- o da, na sve njegove pretnje i grube reči ja sam uzvratila smirenošću i razumnim stavom, tako sam i došla do toga da, bar za sada, sve bude u redu sa decom. Nadam se da će tako i ostati- bez stresova i trauma koje bi ostavile dubok trag na njih.
Ništa novo...decu upravo smestila u krevet, pijem čaj i razmišljam...šta dalje..? Ne ide mi baš, ali trudim se pa valjda i bude neke vajde
Kada ćeš otkriti identitet, a? Ili ćeš doveka ostati teča sa Dunava
drž. se!