Žene, za razliku od muškaraca, ne zabace na rame svežanj i mač, i ne popnu se na konja i ne idu u susret herojskom izazovu. Više nalik samoj Lilit, one nemaju izbora, osećaju se prinuđenima i prognanima u svest. Ona počinjava greh, veruje samo sebi i odbacuje zaklon bilo kog tradicionalnog ubeđenja.

Ženska nagonska strana Lilit dolazi do izražaja prilikom seksualnog odnosa, u kome žena može da se preda fizičkim senzacijama dubokog snažnog orgazma koje je preplavljuju. Ako nije emotivno vezana za svog ljubavnika, ona još jasnije doživljava zaprepašćujuće prepoznavanje svoje prirode Lilit i nagonsku mudrost svoga tela. 

Ona večno pati zbog ljubomore prema Evi koja ostaje u muškarčevom zagrljaju. A Eva se, sa svoje strane, oseća privezanom za zemlju, za muškarce, okovana decom i u njoj se, kao u ogledalu, odražava ljubomora Lilit...

Znam još ponešto. Znam, naprimer, da se ovo ispod stola naziva kućište i da u njemu ima par stvari bez kojih ne bih mogla to da učinim. Matična ploča, procesor, hard-disk, memorija... Znam čak i koliko čega ima u ovom mom kućištu, al neću sad da detaljišem.

To bi bilo to o hardveru.

Aj sad malo i o softveru (vi'š, i neke stručne izraze znam :D) To bi bili programi u koje se razumem. Donekle. Tu je na prvom mestu Word. E za taj sam pravi stručnjak. Nema toga što u Wordu ne bih umela da uradim ;) Pomalo znam i Photoshop, onako, neke osnovne stvari. U ove html kodove se ništa nisam razumela pre, al otkad sam ovde, na Blogoyu i njima sam se bavila. Tako da sad znam, recimo, da promenim font ili sliku ili neka druga bitna i nebitna svojstva. Znam i da dodam zvezdice koje prate miša... svašta nešto pametno :))) 

Dakle, smatram da sam, bar onako, osnovno, pismena, što se tiče računara. Čak i kad nešto ne znam, znam ko zna, pa pitam. I verujem da ponekad nekog smorim svojim pitanjima. Kao i mene što iznerviraju glupa pitanja onih koji o računarima znaju još manje od mene (a ima i takvih, mada je u to teško poverovati :D)

Uglavnom, najviše od svega se razumem u msn i chatovanje preko istog. ;)

I tako... dakle... danas, u ranu zoru, negde oko pola deset, zazvoni meni mobilni... Na displeju piše – ''O ne, opet onaj'' – neko za koga se uvek kajem što mu dadoh broj. Javim se, šta ću, ja sam fina i lepo vaspitana ;)  Sve u svemu, priča teče ovako nekako, u kratkim crtama – hoće on da mu objasnim kako se chatuje preko msn. Upoznao neku devojku na Krstarici, onu mu dala 'nekakvu adresu' (tako mi reče) i hoće njegov msn. A on nema pojma o čemu se tu radi. Kako je uopšte došao do Krstarice i do nje, pitam ja, a on kaže kolega mu na poslu pokazao sajt i uputio ga kako se to radi. A sad je na godišnjem pa nema pri ruci kolegu, te mu trebam ja. Pitam ga ima li uopšte msn, kaže da nema.

Dakle, prvi korak ti je da to instaliraš...

I tako, dam se ja u objašnjavanje kako se koristi msn. I pričam, pričam i pričam... on povremeno kaže aha, mhm, da i slično. I objasnim mu ja sve. Super. I sve je shvatio. Odlično. A onda se setih da ga upitam kakav je komp kupio. Jer, koliko ja znam, do sad ga nije imao. I kaže on meni, ladno, ''A, ne, još ga nisam kupio. Nešto nisam pri lovi, kupiću ga za mesec-dva.'' U tom momentu sam zaboravila da sam lepo vaspitana. Jednostavno sam, kulturno i fino, prekinula vezu...

Čitala sam jednom neku knjigu – Internet for dummies – i slatko sam se smejala prvoj rečenici koja je glasila, parafraziraću – «Prvi korak je da uključite svoj računar, budete li ovaj korak propustili, teško da ćete išta dalje moći da uradite.»

Jbg, šta da vam kažem... pogrešila sam... prvi korak ka chatu nije instaliranje mesindžera. Nije čak ni uključivanje računara...

Prvi korak je, definitivno, da imate uopšte računar...

Daću ti večitu mladost i beskrajno duge noći...

Neće ti biti dosadno, niti će biti patnje

u našem savršenom svetu...

U mom ćeš naručju leteti

ja ću te tada grejati

svojim zagrljajem i toplim dahom...

plesaćemo zajedno na netaknutim zelenim poljima

samo srne i košute moći će da nas vide...

pružiću ti sreću kakvu nisi ni sanjao...

''...I'm telling you
Believe in me
Nobody else will tell you
Open your eyes
And see the lies,
You think I'm crazy and baby
I know that it's true
Before that you know it I think
That you'll go crazy too...''

Jednog dana Adam je tužan šetao Rajskim Vrtom. Upita ga Bog šta mu je, a Adam reče da je usamljen i da mu je dosadno, pa je zato nesrećan.

Tada Bog reče: «Napraviću ti nekog da ti pravi društvo. Napraviću ti Ženu. Ona će činiti mnoge stvari za tebe. Sakupljaće hranu i posluživaće te njom. Rodiće ti decu i odgajaće ih brižno, nikad te neće buditi u sred noći da se ti pobrineš o njima. Klimaće glavom na sve šta ti kažeš. Slagaće se sa svakom tvojom odlukom. Nikada ti neće protivurečiti i ako se nešto loše i dogodi između vas, prva će priznati krivicu i izviniće ti se. Nikada je neće boleti glava i kad god ti je potrebno malo strasti, biće tu, voljna da ti je pruži.»

«Dobro,» - reče Adam – «Koliko će da me košta takva žena?»

«Moraću da ti uzmem ruku i nogu.» - odgovori Bog.

«Hmm... a šta mogu da dobijem za rebro?» upita Adam...