Neki kažu da je ljubav reka
Koja potapa nežnu trsku,
Neki kažu da je ljubav oštrica
Koja ostavlja dušu da iskrvari,
Neki kažu da je ljubav glad,
beskrajna, bolna potreba...
Ja kažem da je ljubav cvet
a ti njegovo jedino seme.

To je srce što se plaši slamanja,
koje nikada ne uči da igra.
To je san što se plaši budjenja,
koji se nikada ne menja.
To je onaj što ništa neće uzeti
Koji, čini se, ne može ni dati.
To je duša što se plaši smrti,
Koja nikada neće naučiti da živi.

Kada su noći previše usamljene
i kada je put previše dug,
kada misliš da je ljubav
samo za srećne i snažne,
seti se tad u zimu,
daleko u hladnom snegu leži seme.
Uz sunčanu ljubav,
u proleće, ono će izrasti u ružu...