Sinoc me je na zurci Marko pitao da spavam sa njim. Bukvalno me je saterao u cosak diskoteke i navaljivao. Kada sam mu rekla odlucno NECU, izgledao je prilicno razocarano.

     - Znas Evo, ja se odavno lozim na tebe. Ne znas sta propustas..... - uspeo je drsko da promrmlja pre nego sto je otisao na drugi kraj diskoteke i u roku od 5 minuta je vec jedna plavusa igrala sa njim.

Ja sam ostala sama u uglu i razmisljala o Marku, kako nisam uopste ocekivala da mi prizna (ili slaze) da mu se dopadam, a jos manje tako direktno, u punoj diskoteci, da me pita da spavam sa njim. Pa mi nikada nismo ni bili u vezi, a uz to mi se i ne dopada. Marko je, inace jedan moj drug iz skole, sto sigurno vise nece biti posle ovog razgovora. Kreten.

Dakle, ostala sam sama (kako to bedno zvuci, sama), pa nemajuci sta da radim, posla do sanka da uzmem jedno pice. U diskoteci je bila velika guzva i bilo je mracno, jedino je light show malo razvedravao prostoriju. Sedeci tako za sankom, vec mi je citava zurka dosadila, i podjoh da nadjem Saru, koja se izgubila u guzvi i da joj kazem da idemo kuci. Bilo je pola 12 i bila sam neverovatno umorna, s tim da sam ja nocna ptica. E tada je usledilo iznenadjenje. U diskoteci se iznenada pojavio ON (za neupucene, moj trenutni profesor matematike). Medjutim nije bio sam. Za ruku ga je drzala neka lepa mlada devojka, sigurno punoletna. Eh, da ste bili tamo, verovatno biste culi zvuk kao da je neko slomio casu. Samo sto u ovom slucaju nije bila casa slomljena, vec moje srce.  Mislim da sam tada shvatila da nema sta da trazim na ovoj zurci, i pojurila kroz gomilu da nadjem Saru, koju sam brzo ugledala i dosla do nje.

    - Jesi li videla ko je dosao? - pita ona mene.

   - Jesam - odgovorih nekim tudjim glasom.

   -I? - pita Sara.

  - Nema ti nikakvog ,,i". Idemo kuci - rekoh ja.

  - Ali Evo, zabava je tek pocela - obrecnu se ona pomalo ljutito.

  - Za tebe, mozda. Za mene je gotova - kazem joj.

Pocele smo da se probijamo kroz guzvu u nameri da dodjemo do izlaza. Medjutim, zbog velike guzve, bile smo primorane da guramo ljude da bi sto pre izasle. Prekasno sam primetila da je Sara ,,slucajno" gurnula i mog profesora....

   - Pazite malo!.... O to ste vi, kakvo lepo iznenadjenje - obradova se bogzna kako on, a ja sam osetila kako mi usi crvene.

   - Dobro vece profesore - rece Sara uljudno.

  - Za vas sam Dejan. - rece on. - Otkud vi ovde?

  - Zabavljamo se i odmaramo od skole - rekoh ja. A vi?

  - Pa evo, dosao sam malo i ja, ne bih, ali me je sestra nagovorila - rece on pokazujuci na lepu devojku pored sebe. Odmah sam primetila kako su slicni. Zasto nisam ranije?

  - Ovo je Ana. - kaze on.

  - Drago nam je Ana - rece Sara, dok je u meni pojurio pravi vodopad osecanja. Nema devojku, da je ima, sigurno bi sa njom izlazio po diskotekama i klubovima. Nema devojku, a ima 24 godine. Sta ceka? Ja sam tu!

Naravno da smo Sara i ja odlazak momentalno odlozile. Pa, ljubav je u pitanju! Bile smo tamo, sa Dejanom i sa Anom, pricali smo viceve, igrali, salili se celo vece i predivno se proveli. Cak smo se dogovorili da se ponovo vidimo, nekad. U jednom trenutku sam ja sama plesala sa njim na podijumu, a Ana (ispostavilo se da ima 18 god.) i Sara su pricale sa nekim momcima za sankom, pa nas nisu videli. Bila je neka lagana muzika, a ko bi rekao da on TAKO DOBRO igra!!! Mirisao je na nesto prelepo, ma sve mi se svidelo kod njega, i tek sada vidim: zaljubila sam se. U profesora starijeg 7 godina od mene. I osecam se prelepo.

Sabrala sam svu svoju snagu i odlucno zakoracila ka njemu. Stajao je sam, potpuno sam na pesackom prelazu i nekud zamisljeno gledao. Bio je tako zgodan, visok, crne kose, prosto me je pozivao da mu pridjem i uspostavim kontakt. Nekoliko zadnjih metara koji su me delili od njega, izgledali su kao nekoliko kilometara. Noge su mi bile kao od snega, a jacina sunca koju je on isijavao cinilo je se vec odavno otopim.... Stala sam ispred njega i on me je pogledao svojim magicno plavim ocima.......

Eh dragi prijatelji, vidite ja sam se tada PROBUDILA. I naravno da sam bila besna, sto tada nisam shvatala, ali osecala sam se kao da sam upravo nesto izgubila, izgubila nesto divno... Alarm mobilnog telefona, ,,krivac" za prekid sna, pistao je nekim uzasnim i prodornim zvukom. Doslo mi je da ga bacim bilo gde, ali sam se sabrala. Ja ne gubim kontrolu zbog nekog tamo sna, i nasilnog budjenja. Ustala sam iz toplog kreveta i obavila sve jutarnje poslice, pre odlaska u skolu. Izlazak napolje mi je bio kao ulazak u frizider, i celo jutro je nekako naopako pocelo. Skola me je docekala, postojana kao i uvek, usput negde sretoh Saru, i zaputismo se na prvi cas matematike. Kasnile smo, i nije nam se nimalo dopalo da zamislimo nasu profesorku kako nam upisuje neopravdane izostanke, kao sto uvek radi kada neko zakasni. Upale smo u ucionicu, i tada sam bukvalno osetila kako mi srce preskace otkucaje. To nije bilo zbog zurbe, vec zbog osobe koja je sedela za katedrom. Crna kosa. Plave oci. Visok. Zgodan.

Tamo je sedeo upravo mladic iz mog sna, ili neko neverovatno nalik njemu. Promrmljala sam neko izvinjenje zbrda-zdola i pozurila ka svojoj klupi. Nisam verovala svojim ocima, kao ni Sara, kada sam joj kasnije, sapatom, prepricala san. Glupost, ja ne verujem u snove, ali ovo je nesto najcudnije sto mi se ikada u zivotu desilo! Profesor je ustao, predstavio se i objasnio da je tu jer mora neko da zamenjuje nasu profanku koja je otisla na duze bolovanje. Onda nas je prozivao po dnevniku, da se bolje upozna sa nama. E, tada sam se uspanicila.

    ,,Saro, kakva mi je kosa, kakva mi je kosa, jel je cupava?! Ma znam da jeste, jesi li ponela cesalj? A gde ti je onaj divan sjaj za usne sa ukusom lubenice....? Reci mi molim te da si ponela korektor, sa ovim podocnjacima izgledam uzasno!!!!"

Nisam prestajala sve dok nije stigao do mog imena. Kada me je prozvao, ustala sam i osetila da mi se malo vrti u glavi.

    ,,Vi ste Eva?" upitao me je.

    ,,Da, profesore"

    ,,Nemojte to profesore, ipak ja jos nisam zvanicno profesor. Zovite me, vi i ceo razred, Dejan."

    ,,Ok."

Osecala sam se kao da glumim u nekom filmu. Na sekund je moja masta cak ocekivala da neko uzvikne ,,Rez, ne valja! Evo, smesta kod stiliste, ocekujes li valjda da ostavis neki utisak?!"

,,Profesor" Dejan nije mogao imati vise od 24 godine. Sara bi mu cak dala i manje.

Ustao je i poceo da se setka izmedju redova klupa, usput diktirajuci neke zadatke koje treba da resimo. Ja sam uglavnom dobra u matematici, ali kada je rekao da bas ja resim zadatke na tabli, pocela sam da gresim i da popravljam. Onda mi je on prisao blize i poceo da mi objasnjava stvari koje sam tako naglo zaboravila. Koji blam, da sam makar zablistala u resavanju, mozda..... 

Upravo sam procitala sve sto sam do sada napisala. O cemu li ja to razmisljam? Nesto se cudno desilo sa mnom, ali mi se nekako i svidja. Jedno znam, sada je matematika moj omiljeni predmet.....

Voli vas Eva....

Ponekad mi se cini da mi je u genetskom kodu ubelezeno da volim mladice starije od sebe. Sa njima se uvek odlicno razumem, i skoro svi moji muski prijatelji su nekoliko godina stariji od mene.

Preko leta sam bila ludo zaljubljena u jednog Nikolu koji je imao 22 godine i bio student elektrotehnike. Upoznali smo se na jednoj zurci, i odmah se osetila neka hemija izmedju nas. Potpuno me je osvojio svojim sarmom i inteligencijom i ubrzo smo se sprijateljili, razmenili brojeve mobilnih i odlucili da nastavimo da se vidjamo. Nedelju dana kasnije, vec smo bili nerazdvojan par, a cinilo se da njemu uopste nije smetalo sto sam tada bila 6 godina mladja od njega, jer je sa mnom mogao slobodno da razgovara o bilo cemu, jer smo uglavnom voleli iste stvari i imali slicna misljenja o njima. Stavise, ucili smo jedno od drugog o onim stvarima o kojima se nismo slagali i sagledavali zivot drugacijim ocima. Bilo je divno dok je trajalo, a trajalo je citavo leto. Vec pretpostavljate kako se sve zavrsilo, zar ne? 

Kasnije je poceo ponovo da se vidja sa svojim prijateljima sa faksa koji su mu napunili glavu nekim glupim predrasudama i ubrzo je sledio kraj naivne bajke - raskid. Kada sam ga upitala za razlog cele te farse, imao je obraza da mi kaze:

,,Pa ti si jos samo klinkica , jos si ti mala za ljubav......"

Kasnije sam, u dugim sumornim jesenjim nocima, pokusavala sebe da ubedim da je taj prelepi i pametan skot otisao iz mog zivota, i trazila nacin da objasnim njegov odlazak. Razmisljala sam da li je problem u meni ili u njemu. Postavila sam pitanje, a umesto odgovora nasla jos pitanja....  

,,Koliko covek mora da ima godina da bi zvanicno bio spreman za ljubav?"

Najveca od svih predrasuda. Ljubav. Nisam ja bila kriva zato sto je on otisao, bile su to moje godine! Izgleda da je potpuno zaboravio ga je upravo ta KLINKICA najbolje razumela, da je sa njom imao najlepsi prijateljski odnos i  da ga je bas KLINKICA najvise volela.... Ne, on je zaboravio, otisao, i nasao devojku koja je, po njegovom misljenju, dovoljno zrela za njega. Kakav idiot! Naravno da sam ga prezivela i skoro zaboravila, ali ce jedan delic secanja na njega jos uvek ostavljati gorak trag na usnama. Mislim da bas zbog toga, ja vise nisam klinka.....

Uglavnom je prvo pitanje momaka sa kojima izlazim, ono cuveno: ,,Jesi li devica?". Moj odgovor ih ponekad zbuni: ,,Da, ali u horoskopu". Nakon toga mi se cude i neretko mi potanko objasnjavaju ,,sta sve to propustam", dok im ja ne bih rekla da su dosadni i da me puste da o svemu sama odlucim, posto izuzetno cenim nezavisnost, narocito od drugih ljudi. Ali, istina je, devica sam, i verovatno cu to i ostati jos neko vreme, dok se ne predomislim. Sustina je, da trenutno, nemam  razloga da to ucinim. Sve te nazovifrajere koji me pitaju to ,,Vecito pitanje", ostavljam, jer zakljucujem da im je vise stalo do tela nego do duha.

Danas sam imala zestoku raspravu o tome sa jednom drugaricom, koju cu zvati Sara. Dakle, Sara je drzala stranu tim momcima, govoreci da barem 70% ne moze da odoli a da ne pita, i smatrala da je to neki ,,muski nagon". Ja sam joj se suprostavljala recima da mladici, ma koliko zeleli da znaju da li je njihova devojka vec imala nekoga pre njih, nisu glupi, i umeju da se kontrolisu. Naravno, uvek ima izuzetaka, ja sam cist primer, skoro svi moji momci, ili oni koji su bili da dobrom putu da to postanu, mada ih nije bilo puno, pitali su me. Ko zna sta li cu ocekivali da im odgovorim, ni sama to ne znam, a verovatno i necu saznati, ukoliko se neko od njih ne osili pa mi kaze. Ali, ne. Svi ti mladici su bili obicne kukavice, koje su pobegle glavom bez obzira od mene, cim su culi odgovor kome se nisu nadali. Sara smatra da je njima to bitno da znaju, jer niko ne zeli ,,a bitch" za devojku, ali ja sam joj rekla da nakon nekog vremena zajedno, i posebno ako je ljubav obostrana, medju mladicem i devojkom vise nema tih tajni, jednostavno se sve.... zna. I ne mora da se otvoreno kaze. Sta vi mislite, ko je ovde u pravu?

Voli vas Eva....

Da li je toliko tesko poceti?! Mislim da nije, u zavisnosti od toga sta se pocinje. Pisanje, ljubav, prijateljstvo, tuga..... U mom slucaju je, nazalost, samo pisanje. Zovem se Eva i imam 17 godina. Dnevnik pisem od svoje sedme godine, i tek sada sam odlucila da ucinim nesto konkretno u vezi misli koje mi se tiskaju po glavi i ne daju mi da spavam i mastam. Zato, eto pocinjem virualni dnevnik. Smatram da ce se razlikovati od ostalih, jer ja pisem iskljucivo srcem. Tako je to oduvek. Bice mi drago da barem jedan delic svoje licnosti iznesem na videlo.....

Kada malo bolje razmislim, pisac-romantik je u meni samo sazrevao svih ovih godina........

Voli vas Eva......