In my heart

Jedna noc

Pozvao me je da provedm noć sa njim.

Nisam želela.

Ne volim noć, tako je duga, hladna, ne mogu da spavam.

Plašila sam se grmljavine, kiše, vreme je grozno.

Šaputao je

-Samo malo, samo dodji, ne mora cela noć, samo nekoliko sati. Trebam te. Ne mogu bez tebe. Budi dobra, dodji. Videćeš neće biti teško, bićemo sami, radiću sve što zatražiš.

-Ne mogu, spava mi se, umorna sam.

-Samo još ovaj put, nikad više neću. Hitno mi je.

-Tako si rekao i prošli put.

-Zar bi mogla da me odbiješ?

Ubedjivao me je, molio, pretio, obećavao kule u vazduhu. Znala sam kako to već ide, dodjem kasno, on me nasmešen dočeka, a onda.

Kafa. Pa...

Uf... što sam žensko, neki put poželim da sam lučki radnik, da utovarujem kontajnere na brod, bilo bi mi lakše. Ja sve moram sama, celu noć, on  se ni najmanje ne trudi, okrene glavu, samo što ne čita novine. Zatvori oči, imam utisak da drema. Preznojim se koliko puta. Skačem, gore, dole, moje ruke su uvek u pokretu, telo napregnuto, misli ni na trenutk ne mogu da pobegnu.

Nekad sam mislila da sve to radim jer volim. Zašto onda tražim novac za svoje usluge? To nije ljubav, ja sam roba i ja se prodajem, kako ružno zvuči. Što je najgore ja se trudim da uvek budem u toku, da ne poveruješ, čitam knjige, pratim šta drugi rade, hoću sve da znam. Nikad ne možeš sve da znaš, uvek ima neka novotorija.

Pravim se važna što me sve više traže.

 Da li je to dobro?

Priča se da mrtvog podignem na noge. Ja kažem da je u mom poslu najvažnije mesto. I svako bi me samo malo, tek da ga podignem na noge, oni to kažu da ih razradim. Što se sami ne razrade, pa ja jednom da dodjem na nešto što radi kako treba, a ne da moram da ga ja dižem?

Volim da radim sa ženama, one znaju šta hoće.

Nema kod žena, može, ne može, zna šta hoće i koliko hoće, kad plaća, ona zna šta joj treba.

 Muškarci se sve nešto snebivaju, a kad se otvore, ne mogu da ih zaustavim. Uvek mi se vraćaju. Osećaju da imamo neku zajedničku tajnu, ne mogu da veruju da ih obično zaboravim kad stignu do vrata. Pogledaju me značajno, kao ja znam, on zna, mi smo zajedno u njegovim najgorim morama. Svakom se nasmešim kao da sam baš njega čekala.

Stariji uvek traže isto.

Mladji vole novotarije i ne pitaju koliko košta.

 Kad je sex u pitanju, sve više mi dolaze oni za koje bi verovao da im ne trebaju moje usluge. Oni oko pedesete se drže tako-tako, kako ko, ali ovi mladji mi donoose glavnu zaradu. Da njih nema ....

Da pokušavaju da budu duhoviti, ali odmah sa vrata znam šta im treba i zašto im treba... probaju sa onim večitim

-Meni to ne treba, za mog druga je

Naravno sa drugom rečenicom se odaju, i šta se mene tiče da li on može ili ne može? Koliko može, a koliko sanja. Neka kaže, jedan dan, vikend, nedelja, i cao djaci, drugi je na redu.

Deca su najsladja, sa puno poverenja me slušaju, prstićem upiru u sokiće i bombone, a ja se sva rastopim kad kažu

-Mama, ovo je najbolja teta u belom mantilu, nema iglu ni ono hladno, samo sokiće da ne boli grlo, opet ćemo doći u apoteku kod nje.

Madona i ja

Madona i ja

Ha ha ha… kako zvuči lepo.

Pazi ovo, Madona i ja, kao da smo neke prijateljice. Baš mi se dopada, moram još jednom, Madona i ja...uf....

A počelo je ovako

Zove mene neko  da mu pravim društvo krajem septembra  25.9,  ni manje ni više, nego u Budvi na koncertu Madone. Budva je na moru, što je veliki plus za Madonu . Taman sam bila odustala, i pomirila se sa sudbinom.

Ima samo jedna mala zakoljčica, moram da budem dobra do tada. Sad kad bih ja znala šta mu to znači. Objašnjeno mi je da to znači da moram da sedim u Beogradu, uglavnom kod kuće, bezobraštine da ne gledam ni na TV, a one slatke male stvari da zaboravim, pošto sam kažnjena za neke druge prekršaje

Dilema je velika.

Prvo u Beogradu i moram da budem, pošto jedino tu imam stan, zasada.

Drugo porno filmove ne gledam, ustvari pogledala sam jedan i shvatila da mi se više dopada kad to sama radim, nego kad gvirim.

Treće, kako bre da zaboravim, nije to komšija koji se otselio, pa ga zaboraviš.

E, Madona, Madona, da li ćemo se videti uživo ove godine?

 Čujem nešto da otkazuješ turneju po Evropi, a Crna Gora čini mi se nije još u Evropi, ili jeste???Pojma nemam, a nije me ni briga.

Brinem samo da li se isplati da ispunim sve zadatke za naše vidjenje.

Nemoj slučajno da ne dodješ, a ja bila dobra  badava.....

Vita jela zelen bor, Madona potvrdi dogovor!

Che sera sera

Неговано

*

*

*

*

*

на Златибору.

Spava mi se

Danas

Bila gde sam bila, ručala gde sam ručala, a tamo navalili

-Popij češu vina

-Neću

-Popij, vidi što je lepo, rumeno

-Ne volim Ružicu, neću

-A Vranac? Vidi kako ti se smeška.

-Neću i tačka, kad vozim ne jedem ni salatu sa sirćetom.

Baš sam pravi baksuz!

Krenem sad prema kući, tri trake, ja nešto ne volim da sam u sredini.

Klackamo se složno, pogledavamo na semaforima.

Milina.

 Ubacila u treću, i natanane, setih se da mi jedan gundja kako vozim, pa taman da dodam gas....

Kad.....

I jaaaaoooo...i jaaaoooo.... muka me uhvatila, stomak me zaboleo.

Iz suprotne pravca, zaleteo se jedan srebrni, baš lep automobilčić, preskoči onu travicu (zašta li služi da mi je znati), zalete se u naše tri kolone (pazi naše, ko li mi je dao da bude moja?)

Kad je nastao krkljanac, okretanje volana, kočenje, škripa guma, kao na filmu, ali nigde kamere.

Prvo opšti haos, mene zanese levo, ja okretoh volan, onaj ispred mene opsova celu familiju i tri kontinenta, trube, kao da je Guča, i sve u sekundi prestade.

Tišina na trenutak, jedna žena poče da povraća, neki se krste, svi izleteli iz kola, osim onih koji su napunili gaće pa ne mogu....

Lepo!

Adrenalin se prosuo!

Uživancija!

Ih, da sam popila onu čašu vina, pa se ja zaletela u ceo taj rusvaj, koji bi to post bio. Nije mi se dalo, pa to ti je. Ovako

Celo...