In my heart

30/1/2007

Crni jamb sna

Ja posle velikog sna poduzeh put tužan

MALARME

U uhu zvezda za sna tamni zvuk:

zri zvučni cvete tužnim predelima

u toploj kori mozga gde me ima

taj san moj izvijen u zvezdani luk.

Taj san je smeli silazak pod tle

gde slepe ptice pevaju u tami.

U svakoj ima jedna šuma. Gle

što više govorimo sve smo više sami.

O vetar sa crnom kičmom tamni roj

i pakao raznosi svetom, menja tok

onesvešćenoj reci. Onda moj

zaluta među zvezde krvotok.

U uhu zvezda za sna tamni zvuk:

zri zvučni cvete tužnim predelima

u toploj kori mozga gde me ima

taj san moj nezavijen u zvezdan luk.

II

U snu to stojim ispod zapaljenog drveća

pred čudnim znacima i više nemam ruke

u prostor prognan i u vreme. Veća

sve biva senka moja daleko od huke

gde ćuteći dok ostali su mrtvi usnuh.

Joj vazduh vene umiru svi oblici!

O milosti za ono što sam bio u snu.

To paklena mi ljubav u nedoumici.

Noć slepih žiljkova me prikova za tlo.

Pod zemljom mračni predeli se mešaju.

Pomeraju se mora užasi se premeštaju

sa jednog mesta na drugo mesto zlo.

O strašni preobražaj moj u srcu sna

gde vasiona počinje mi pticama,

s dva oka varnica da l će da zna

da put mi nađe letom ili klicama.

III

Sam u snu svome - ko će da me spasi!

Od svega malo pepela u rukama

za buđenje mi osta kad ugasi

krv moja ime što ga rekoh mukama.

Krv moja ima ime jednog cveta;

da uzberem to ime u sleđenoj krvi hoću

za nju što kroz moje užase mirno šeta,

kad zveri beže zle u naše reči noću.

Te zvezde - s njima ko i bez njih noć.

O kulo snage gde je plavi dan

stvar svaka kada ima lekovitu moć

i kad se rađa smisao umire mi san

u vazduhu kad se putevi produže

za mirise i anđele da prođu!

Pred kapijom sam koju crvi glođu

za zlatno groblje gde se sahranjuju ruže.

IV

Ne, više nije važno šta ću reći.

Već beše sve to nekad ko zna kad

u nekom snu il nekoj čudnoj reči.

Ja posle sna tog ne znam kuda sad.

Ti, snu moj, moje tamno podne, sen

zar svedok predela nestvarnih ja

za svet od tople gline umešen!

Kuda da odem posle ovog sna.

Branko Miljković

22/1/2007

VRAĆANJE

Kad mi opet dođeš, ti mi priđi tada,

Ali ne ko žena što čezne i voli,

Nego kao sestra bratu koji strada.

Tražeć mekom rukom mesto gde ga boli.

Puna nostalgije beznadežne, duge,

Ne sećaj me nikad da bi mogla doći

Zadocnela radost iz dubine tuge,

Ko ponoćno sunce iz dubine noći.

Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge

Da te voljah mesto ko zna koje žene!

U tvom čaru ljubljah sav ćar neke druge...

I ti beše samo sen nečije sene...

Jovan Dučić

22/1/2007

LJUBAVNA PESMA

Ti si moj trenutak i moj san

i sjajna moja reč u sumu

i samo si lepota koliko si tajna 

i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka

jer je san o sreći više nego sreća.

Budi bespovratna, kao mladost.

Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,

u velikom bolu ljubav svoju metu.

Istina je samo što duša prosneva.

Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,

tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.

Ti beše misao moja očarana,

simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.

Rođena u mojoj tišini i čami,

na Suncu mog srca ti si samo sjala 

jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Jovan Dučić

22/1/2007

LJUBAV

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna

Potreba da ljubim? Ova želja plava,

Je li želja srca moćnoga i čedna?

Ili napor duše koja malaksava?

Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?

Il' sen na prolasku preko moga puta,

Tumaranje misli bez svesti i cilja,

I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na međi toga sna i jave,

Vidim moje srce da čezne i pati.

I suze kad dođu, rane zakrvave -

Ja ni onda od tog ništa neću znati.

Jovan Dučić

11/1/2007

Sad si moja

Sad si moja. U mom je snu deo tvog sna.

Sad spava i ljubav i bol i tezina sva.

Noć je sišla na nevidljivim kotačima,

I ti, jedina, snivaš u meni poput jantara.

Niko drugi, ljubavi moja, neće spavati u

u mojim snovima. Podji, podjimo zajedno,

preko vode vremena,

Niko osim tebe neće putovati sa mnom

preko sena, ni sunce, ni mesec-

-samo ti moja zimzelena.

Iz tvojih ruku, sa tvojih mekih otvoreni dlanova

Nežne pesme padaju i nestaju kao kapi,

Sklopila si svoje oči, poput siva krila dva,

Dok ja plutam vodom koja teče, koja me odnosi:

A u svojoj sudbi vrti se noć, zemlja, vetar-

Ja sam bez tebe, sam, samo tvoj san.

Pablo Neruda