Da sam zala da cu ovako slatko da pojedem svoje govno...Zivot provedoh u raspravljanju sa onima koji tvrde da ce se lepe stvari desiti onda kada im se najmanje nadas, a sada sam im ja najbolji primer za to! I znam da sam relativno skoro napisala da mi se tako nesto nikada nece desiti, jer se ja uvek nadam, ali ovaj put zaista nisam! Ma ni na kraj pameti! Verovatno mi je i zbog toga sve tako carobno!

On je apsolutno fantastican! Ima gotovo sve sto sam ja prizeljkivala, a neverovatno je stvaran i opipljiv! Do sad sam takve muskarce imala samo u svojoj glavi! Znas ono, kad od postojeceg iskonstruises gospodina savrsenog! To se zavrsi ili tako sto se potpuno u njega razocaras, ili ostanes doveka zaljubljena u neku sliku koju si sama izmislila! E pa, od njega nisam imala kad da napravim idealnu sliku, s obzirom da mi je dosao potpuno neplanirano i iznenada, a nemam ni kad da je zamisljam, posto je on non-stop prisutan! Jednostavno, pustila sam ga da mi pokaze sta sve ima i koliko moze da pruzi, i ostala poprilicno iznenadjena! Lepo kaze Persefona, isti smo! Spolja hladni, nezainteresovani, a unutra bujica! Neverovatno je kompleksan, slojevit, a ja umirem od srece dok ga postepeno otkrivam, deo po deo! I ne bojim se! Ni uz njega ni od njega! Nekako ga osecam! Da je tu, i da ne zeli da ide! Da mu je lepo tu gde jeste! Nemam strah da mu bilo sta kazem...ne bojim se da ce me pogresno razumeti...ili zbog necega osuditi...jednostavno, spreman je da me prihvati ovakvu kakva jesam...a to strasno prija! I uliva sigurnost!

Ljudi, vise se smejem od kad je on tu!!! Zar bilo sta vise treba da trazim?!?!