Znam sta mi je!

Sad jos samo da smislim sta sa tim!

Kako od nekog traziti paznju a da to ne bude moljenje?

Da li da se usudim, i potegnem pricu...? Sad gledam "dan mrmota"...eh da mi je da mogu i ja tako na neko vreme, pa da isprobam sve moguce kombinacije dok ne nadjem onu koja bi mi najvise odgovarala, a onda da se sve nastavi....

Zelim da pitam u cemu je stvar, zelim da mU skrenem paznju gde smo sad( a gde smo bili ), ali...Kako posle da ocekujem da se ponasa prirodno, normalno...? Znam, ili bar mislim da znam ( mozda bi bilo bolj reci 'verujem'), da sam mU bitna, i da ne bi tek tako pristao da me izgubi...ali....Da li je sve to bas tako...? Ako jeste, zasto gA onda nema? Da ne misli mozda da se podrazumevam?!?! E pa, ne podrazumevam se!!! Ako me zeli u zivotu, onako kako me je do sad zeleo( opet verujem, jer je u suprotnom VRHUNSKI glumac ), onda neka malo protrlja oci, da bi me video! Ja jesam tu, ali ne obecavam i da cu ostati!