Jedva disem..guse me sopstvena osecanja..tuga, bol, ljubav, bespomocnost...place mi se...a ne smem...ne zato sto glumim neku snagu vec zato sto je to jedini nacin da se ne r***adnem u potpunosti.. Prepustila sam se sinoc i jedva sam se sastavila..bukvalno! I zato ne smem, ne jos, ne dok je ovako sveze..mozda kasnije..

Za sada samo

smile, tho\' your heart is aching...smile, even tho\' it\'s breaking

when there are clouds in the sky, you\'ll get by.

If you smile through your fear and sorrow..smile, and maybe tomorrow you\'ll see the sun comes shining through for you...

Jesam ljudi, zaista jesam!!! Sad vec slobodno mogu da kazem da nije samo trenutak srece, jer traje duze...moze se cak nazvati i fazom!! I nije samo moja!! Ustvari, ne verujem ni da bi mogla da bude sreca da ne dolazi sa svih strana! Nije dobro samo meni, dobro je i ljudima oko mene.. Gotovo neverovatno da smo grupno presli u plus fazu!! I urekla sam ga sad, sto posto sam ga urekla ( imam ja tu sposobnost ) ali sta cu, morala sam da kazem( tj. napisem ) inace bih propistala na lakat!!! I posto je nama sad tako lepo( mislim, nije nam savrseno, nemojte pogresno da shvatite ) ja od sveg srca saljem pozitivne vibracije!!! ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~  ~ ~ ~ ~ ~ ( ovo bi trebalo to da predstavlja )

Negde ce stici....

O nekog ce se odbiti, neko ce ih primiti....

Primajte ljudi!!

To je jedino sto treba da uradite!!!

Umem li da je prepoznam...? Ako umem, da li to ovako izgleda..?

Da li je ljubav to sto u svakom momentu mogu da osetim miris njegove koze, osetim ukus njegovog poljupca, toplinu njegovog dodira, sigurnost njegovog zagrljaja...?

Da li je ljubav sto imam neopisivu potrebu za njim..da bude tu u svakom mom budnom i usnulom momentu...?

Da li je ljubav to sto stvari koje mi inace jako smetaju, kod njega su samo jos jedna divna stvar od koje je satkan...?

Ako jeste...onda VOLIM! Po prvi put u zivotu!

Nisam se nikad ranije ovoga igrala, tako da....but here goes!

1.Moji kazu da nisam bila mnogo naporna beba..nisam mnogo plakala( glasno da, ali mnogo ne! ) niti trazila 24 sata paznje..Jedno vreme su cak i bili zabrinuti sto jos uvek nisam progovorila ( verovatno pouceni starijim detetom, koje je progovorilo sa 10 meseci! I by the way lupetao je takve gluposti da ga ni sam Bog nije razumeo, ali oni, nekim cudom, jesu! )..I tako sam im ja progovorila dosta kasno, ali u roku od dva dana su zazalili!! Mislim da i dan danas kukaju za periodom kad sam cutala!!

2.Kao klinka sam bila LUDILO! Zate kad na ulici vidite neku ekipicu ( prosek godina 5 ), i jedno dete( obicno musko ) vodi glavnu rec...sve ih organizuje, naredjuje i zahteva...E pa, takva sam bila i ja! Sveznalica, koja je uvek morala da bude u pravu! Ali bila sam i mnogo bistra! U nekoliko navrata sam se izvukla iz, pa u najmanju ruku neprijatnih situacija, zahvaljujuci dugackom i spretnom jeziku! (By the way i dan danas mogu jezikom da dotaknem vrh nosa! ). A ako bi i ispalo neko vece sranje iz kog me moj fantasticni jezik nije mogao izvuci, tu je uvek bio stariji brat!! Na njega sam uvek mogla da racunam! Jeste da me je mlatio i maltretirao, ali UVEK je bio spreman da uleti za mene! I sad je!

3.Sa nekih 12-13 godina sam pocela OZBILJNO da se zanimam za muski svet, i od tad mi oduzimaju mnogo vremena i energije! To bas i ne volim kod sebe! Radije bih da mogu da budem samodovoljna ali ...U nekoliko navrata sam cak i pomislila da sam uspela, ali taj osecaj nije potrajao! Imala sam par ( nazovi ) ozbiljnih ljubavi( naravno samo sa moje strane ) koje su me dosta promenile! I sad se oseca njihov uticaj...smeta, ometa...da verujem, da se u potpunosti prepustim..ali dobro..svako od nas je negde okrnjen, zar ne? Sve u svemu, volim muski svet, joj sto ga volim!!! Jeste da umeju da ispadnu smradovi, ali umemo i mi ( ja ne, naravno! ) tako da smo na istom...

4.Porodica mi je mnogo, mnogo, mnogo, mnogo, mnogo bitna! I dan danas su mi izvor sigurnosti i stabilnosti! Mesto gde ja punim svoje baterije i gde se osecam sigurno i zasticeno! Imala sam srece da se rodim u okruzenju IZUZETNO kvalitetnih ljudi ( i tu ne mislim samo na najuzu porodicu ), i verujem da sam dosta toga uspela da pokupim od njih! Jako smo povezani i upuceni jedni na druge ( sto je danas izgleda retkost ). Tata i brat tu zauzimaju posebno mesto!! Daleko od toga da je mama sad tu nesto manje bitna, ali takvu vrstu sigurnosti ja mogu da osetim samo uz musko! Jednostavno, neke stvari zenska osoba ne moze da mi pruzi ( ubicu onog ko ovo pogresno protumaci!).

5. PRIJATELJI!!!!! Koliko sam samo ponosna na ljude koje imam uz sebe!!! I ponosna na sebe sto sam uspela da ih zadrzim!!! Mislim da je potpuno nepotrebno napominjati da imam i jednu vanserijsku kategoriju u kojoj je samo Persefona, jer je to toliko ocigledno da ociglednije ne moze biti! Tu kategoriju zaista ne umem recima da objasnim ( jos nam nisu izmislili tu rec, zar ne?), ali je ona vrlo dobro zna i oseca, a to je ono sto je bitno!! Iako je porodica bila pod stavkom broj 4, ne mogu a da odredjene ljude ne svrstam i pod stavku 5! Neki od njih su mi zaista toliko bliski da ih ne dozivljavam samo kao sestru, brata, kuma,...vec kao prijatelje koje bih birala da budu pored mene i da nismo u rodu!!

I eto, mislim da bi to bilo to! Ja o sebi mogu da pricam do prekosutra, ali nisam htela da udavim ljude...narocito one koji me ne poznaju, pa ne znaju o kome pricam....

Iako bih sad trebala da pozovem nove ljude, ja zaista ne znam kome da se obratim osim Persefoni...Pa eto ljubice...Ako si raspolozena...

Evo sad mogu da pricam, tj. pisem...trebalo mi je malo vremena da uspem da saberem i oduzmem neke stvari sama sa sobom...Moras da razumes da mi je potrebno da me u onakvim situacijama slusas, ali zaista slusas!!! Da cak i onda kad mislis da si skoncentrisan, proveris jos jednom, stalno i iznova sumnjas, jer ces jedino tako otkriti kad nisi...A nisi...I to sam osetila...I sad se trudim da nista ne preskocim, i da pricam redom, kako ne bih zvucala konfuzno..

Otvorim ti se, za moje prilike ti se BAS otvorim...I u tom otvaranju ti kazem koji su mi strahovi, i kako oni uticu na mene..i ti onda uradis upavo to!!! Nenamerno, znam...znam da je bilo nesvesno...ali me je ipak preseklo u stomaku...i morala sam mnogo da se borim sama sa sobom da u tom trenutku ne dignem zastitni zid, jer bi to znacilo zatvaranje vrata tebi, a to ne zelim!! I pokusam ponovo...da ti objasnim kako funkcionisem, i zasto...i pokusam da ti ukazem ( a to NIKAD ne radim!!!!) na to sta si, nesvesno, uradio...i da bas zbog toga sto je to poprilicno nesvakidasnje kod drugih ljudi, moras da obratis dodatnu paznju na to...i ti kazes kako si ukapirao, a onda isto...potpuno nerazumevanje!!! I ja mogu da razumem da sam po tim stvarima stvarno neobicna i komplikovana, ali onda molim te, pusti da ti ja objasnim, nemoj sam zakljucivati!!! Ocigledno nisi na pravom putu!! A mene to ubija!!! A ubijalo me je i ranije, i ja za neke stvari vise nemam hrabrosti!! I to ne zato sto sam ja tako odlucila, vec zato sto drugacije ne mogu!! Slusao si sigurno od nekih ljudi, da su skakali bandzijem i da im je bila frka..i kao rese "skacem"...i krenu ali noge stoje...e tako je meni unutra...S tim sto ja ne dobijam podrsku i ohrabrenje da skocim, vec upravo suprotno...

Sve u svemu...imam strahove...i zaista zelim da ti ih objasnim...ali za to moram da budem sigurna da ces ih cuti....cuti onako kako oni zvuce u mojoj glavi...I ne ljuti se sto cutim, jer cutanje je, moras priznati, sasvim normalna reakcija...ako ti ja kazem da na nerazumevanje reagujem povlacenjem...a ti ne razumes ni to...onda sta drugo ocekujes?

Da sam zala da cu ovako slatko da pojedem svoje govno...Zivot provedoh u raspravljanju sa onima koji tvrde da ce se lepe stvari desiti onda kada im se najmanje nadas, a sada sam im ja najbolji primer za to! I znam da sam relativno skoro napisala da mi se tako nesto nikada nece desiti, jer se ja uvek nadam, ali ovaj put zaista nisam! Ma ni na kraj pameti! Verovatno mi je i zbog toga sve tako carobno!

On je apsolutno fantastican! Ima gotovo sve sto sam ja prizeljkivala, a neverovatno je stvaran i opipljiv! Do sad sam takve muskarce imala samo u svojoj glavi! Znas ono, kad od postojeceg iskonstruises gospodina savrsenog! To se zavrsi ili tako sto se potpuno u njega razocaras, ili ostanes doveka zaljubljena u neku sliku koju si sama izmislila! E pa, od njega nisam imala kad da napravim idealnu sliku, s obzirom da mi je dosao potpuno neplanirano i iznenada, a nemam ni kad da je zamisljam, posto je on non-stop prisutan! Jednostavno, pustila sam ga da mi pokaze sta sve ima i koliko moze da pruzi, i ostala poprilicno iznenadjena! Lepo kaze Persefona, isti smo! Spolja hladni, nezainteresovani, a unutra bujica! Neverovatno je kompleksan, slojevit, a ja umirem od srece dok ga postepeno otkrivam, deo po deo! I ne bojim se! Ni uz njega ni od njega! Nekako ga osecam! Da je tu, i da ne zeli da ide! Da mu je lepo tu gde jeste! Nemam strah da mu bilo sta kazem...ne bojim se da ce me pogresno razumeti...ili zbog necega osuditi...jednostavno, spreman je da me prihvati ovakvu kakva jesam...a to strasno prija! I uliva sigurnost!

Ljudi, vise se smejem od kad je on tu!!! Zar bilo sta vise treba da trazim?!?!

Znas onaj osecaj kad ne znas sta te je strefilo? Nesto potpuno nenadano i neplanirano...a onda kad se odlucis da to prihvatis, ono te ponovo iznenadi tako sto uopste nije ono sto si ocekivao? E pa tako je meni sve ovo sa tobom...Otkud to, kako sad, zasto sad,...Nemoj da mislis da mi ne prija ili da ne zelim( jer zelim itekako! ), samo me je potpuno iznenadilo! Ej, ti i ja zajedno!!! I to ne na jedno vece, kao trenutak slabosti, nego zajedno-zajedno! Onako ozbiljno najozbiljnije!! Svasta! Da mi je neko pricao.... A tek sto si mi ti iznenadjenje!!! Ne situacija "ti i ja zajedno" nego ti! Ni na kraj pameti mi nije bilo da si tako...mada mi je cudno da to kazem, ali...divan! Ej nezan, ti nezan?!?! I prijas mi?!?! Stvarno ne verujem!

I ja sad idem, i radujem se i odmoru, i provodu...a sa druge strane...vec mi sad nekako nedostajes! Ne onako ozbiljno ali dovoljno...da mislim na tebe, o tebi....da mi se pomisao na nekog drugog tamo sad cini tako cudna i nepotrebna( a do pre dan sam samo o tome mislila!) ..Stvarno cudno...Pun si iznenadjenja...A ja sam u njih nekako samo uplovila...ni malo me nisu poremetila!CUDO!! Nemam drugu rec!

Pisem vama, ljudima radim da citaju sve moje gluposti, kad vec ne mogu njemu....Ali obracacu se njemu, kao da on cita...jer njemu je namenjeno.....nadam se da razumete....

Zar je moguce da ne primecujes da te ne gledam istim ocima....Da te gledam drugacije od svih drugih....da te gledam drugacije nego sto sam te nekad gledala..."onda"...."onda" je sve bilo glupavo i besmisleno....I ti i ja smo usli u neku pricu kojoj tad nije bilo ni vreme ni mesto...silili smo sami sebe na nesto sto u tom trenutku i nismo preterano zeleli....i da nas neko pita zasto?!?! Da li je to "onda" unistilo mogucnost za "sad"? Jer ja sad nisam "ona"....zelim neke druge stvari...spremna sam da pruzim mnogo vise...i zelim tebe...iskreno...Mozda ne sa onim intenzitetom kojim sam nekada zelela neke druge, ali to vreme je tako daleko iza mene da sam gotovo i zaboravila kako izgleda...A sada zelim tebe, bas tebe....i to sam provalila pre neko vece...kad je bilo i drugih, zanimljivih( vise-manje ). Do tad sam mislila da si i ti zanimljiv na isti nacin, kao sto si bio zanimljiv i "onda"...ali sad je definitivno drugacije...Sumnjala sam da su se ta osecanja javila zbog faze kroz koju prolazim, i da ih osecam prema tebi zato sto si trenutno tu...ali nije....jer da je tako onda bi se ista zelja javila i prema tim drugima...a nije....ni najmanje!

I znam da ti o tome uopste ne razmisljas...ne zato sto ne razmisljas o meni( bar ne u potpunosti zbog toga ), vec zato sto ne razmisljas! Nemoguce je da ne vidis sta se desava tebi ispred ociju...da se gubim u svakom tvom pogledu...da se topim u svakom tvom dodiru...To su ti nepoznate stvari, jer "onda" nisu bile tu...I kako je onda moguce da ih ne primecujes?!?! Ne kazem da moras potvrdno na njih da odgovoris, ali primeti ih!!!

Trebas mi...ti, zato sto je sa tobom mnogo toga jednostavnije...ti, zato sto se tebi osecam bliska....ti, zato sto uz tebe normalno disem....a to nisam mogla odavno....

I shvati jednom za svagda, JA SA TOBOM NE MOGU I NE ZELIM DA SE DRUZIM!

Gadno je kad si sam....nekako nemas ciji da budes....i onda ti se taj osecaj, biti neciji, cini tako bozanstvenim, bezbriznim....kao da bi ti sve u zivotu bilo lakse...samo da si neciji....a nisi....i sve u krug.....

I nerviraju te price drugih ljudi kako ih ovaj ili onaj gusi, pritiska....Cuti!!! Nedao ti Bog da saznas kakav je osecaj biti bez toga!

I onda ti kazu pa potrudi se, poguraj malo....Dobar deo zivota provedoh u pokusavanju i guranju....bar za to ne mogu da mi prebace...."nemoguce!"...Nije nemoguce! Desava se i najboljima, pa zasto ne bi i meni?!?! Jeste, sama sam, i ni malo ne uzivam u tome!!!

I ne zelim vise da slusam price "desice se i tebi, videces....kad se najmanje budes nadala"....onda se nece desiti nikada, jer ne mogu da prestanem da se nadam!!! Svaki put kad mi zaigra u stomaku zbog nekog stvarnog ili zamisljenog pogleda upucenog meni....nadam se....zamisljam....nadam se....I kao po nekom odavno napisanom scenariju....znam....a ne zelim da znam!!!! Zelim da me jednom u zivotu rasplet tog dobro poznatog scenarija iznenadi! Da bude drugaciji! Jednom u zivotu!

Silueta...da li je moguce da ga prepoznajem samo po silueti?!? Ne, to nije on....ili ipak jeste..? Zelim da jeste! Potvrda stize sa druge strane, i sada vise nema sumnje, on je! Boze mili, kako je lep! Lepsi nego sto ga pamtim( a ja sam sklona da idealizujem u glavi )! Da li da pridjem? I opet potvrda stize sa druge strane, "da mu pridjemo?". Nisam cekala ni tren! Pravo ka njemu! Pogledi nam se susrecu....osmeh mi je od uva do uva....i on se osmehuje( a kako i ne bi kad mu se kezim kao imbecil)....a onda takvo ozarenje, onog momenta kada je skontao ko sam!!! I zagrljaj.... jooooj kako se lepo grli.....i to je lepse nego sto pamtim! Neki razgovor kojeg se bas i ne secam, ali znam da mi je prijao...par usputnih reci sa potvrdjivacem, a za sve to vreme moja ruka u njegovoj, ili njegova u mojoj, ne znam vise ni sama....i ponovo zagrljaj....

Kako je lepo kad nekome mozete sve na licu da procitate....kada ne ume ili ne zeli nista da krije....i sve sto vidite je upravo ono sto zelite! Potpuno je ne bitno sve drugo...i svi drugi....samo da me opet onako gleda.....Pa moze i da grmi i da seva( ko razume shvatice ), nije bitno.....on me gleda....onako kako samo on ume....

Da li je moguce da ja sve ovo onda nisam primecivala? Ili mi mozda tada to nije bilo bitno? Jer definitivno su to sve dobro poznate i puno puta vidjene stvari, i pogledi, i dodiri, i reci...ali ovog puta su sasvim drugacije dozivljene! Mozda to znaci da ce onda i sve dugo biti drugacije dozivljeno...? A ako ne bude....Toga se bojim....mislim, bojim...to je malo prejaka rec....

Nije ni bitno... za sada samo znam da su mi poslednja tri dana obojena njegovim bojama...i bas je lepo!

Uhhhh! Cudno, cudno, cudno.....Zanimljive misli mi se potkradaju! U stvari, ne potkradaju se, lupaju na vrata kao nenormalne! Cim mi malo popusti koncentracija, evo ih, potpuno me obuzimaju! Ne biraju ni mesto ni vreme! Toplina obuzima tako slatko...neodoljivo! Uhhhhhh!!!

Nikad ranije nije bilo ovako! Nikad ovako snazno! Eeeej, toliko ne znam sta cu od sebe da moram da pisem o tome! Do sad nisam mogla ni da pricam o tome, a sad sve javno iznosim!

I bas me briga da li ce neko razumeti ili ne! Otkrivam neke nove dimenzije sebe same!Zanimljivo...

Nemam realan razlog.....Tacnije nisam imala razlog da budem ljuta, ali sada, kad vidim da deluje....zar to nije dovoljan razlog samo po sebi?

Prvi put da mi ta taktika zaista upali! Najiskrenije! Sad mogu da se iskuliram, da me manje pogadja njegovo odsustvo, da ne odgovorim, ne raspravljam, .....Jednostavno, lakse je!

I vise ne analiziram toliko njegove postupke ( odnosno ne-postupke ), ne trazim razloge...jednostavno, tako je-kako je....i, ma koliko to cudno zvucalo, to mi je dovoljno!

Daleko od toga da sam ga u potpunosti izbacila iz sistema, ali....prvi korak je ucinjen!

Necu da se trudim!

Dosta mi je ulaganja u ljude koji to uzimaju zdravo za gotovo!

Isuvise cesto mi se desavalo da pustim nekog blizu, jako blizu, otvorim se u potpunosti, pruzim sve sto imam( i zaista nisam trazila mnogo za uzvrat ), a da taj neko uzme sta mu treba, a ostatak baci! Ma koliko se dobro poznavala, i verovala u sebe i ono sto imam, ne mogu da se ne zamislim nad tim! Vrlo brzo me prodju takve misli, i samoj sebi kazem "dobro, kretenu, da li si ti normalna?!", ali desi mi se da se zamislim da li sam dovoljno dobra, odnosno onoliko dobra koliko se meni cini...Da li je moguce da su ljudi takvi? Da im se da sve na tacni, i da zaista ne moraju da rade gotovo nista osim da primaju to sto im se pruza, i da ni to ne mogu, ili ne zele....

Ne znam....

Razocaram se tako...

Ali nekako se uvek desi da posle takvih razmisljanja dodje moje sunce( mozda zato sto se cesto vidjamo! ), ogreje me kako samo ona ume, i sve mi bude lakse! I ovo nije ulizivanje! Evo dok sad razmisljam o svemu ovome, ona ceka sa druge strane zice da mi se po ko zna koji put iskreno nasmeje, i oporavi me!

Niko drugi, samo ona!

Svetica!

Znam sta mi je!

Sad jos samo da smislim sta sa tim!

Kako od nekog traziti paznju a da to ne bude moljenje?

Da li da se usudim, i potegnem pricu...? Sad gledam "dan mrmota"...eh da mi je da mogu i ja tako na neko vreme, pa da isprobam sve moguce kombinacije dok ne nadjem onu koja bi mi najvise odgovarala, a onda da se sve nastavi....

Zelim da pitam u cemu je stvar, zelim da mU skrenem paznju gde smo sad( a gde smo bili ), ali...Kako posle da ocekujem da se ponasa prirodno, normalno...? Znam, ili bar mislim da znam ( mozda bi bilo bolj reci 'verujem'), da sam mU bitna, i da ne bi tek tako pristao da me izgubi...ali....Da li je sve to bas tako...? Ako jeste, zasto gA onda nema? Da ne misli mozda da se podrazumevam?!?! E pa, ne podrazumevam se!!! Ako me zeli u zivotu, onako kako me je do sad zeleo( opet verujem, jer je u suprotnom VRHUNSKI glumac ), onda neka malo protrlja oci, da bi me video! Ja jesam tu, ali ne obecavam i da cu ostati!

Opet bih nesto pisala, a ne znam sta! Ne znam da li je to zbog njEGA ili je on samo otvorio masu nekih drugih osecanja tek....ponovo osecam! I ne mislim na osecanja prema njEMU( ili bilo kom drugom muskarcu, kad smo vec kod toga ), vec na osecanja uopste! Odavno nisam osetila bilo koju intenzivnu emociju...a sad deluje kao da sam ponovo sposobna za to!Ako je zbog njega-hvala mu! Po ko zna koji put! A verujem da toga nije ni svestan! Po ko zna koji put!

Sve je jos uvek jako konfuzno, izmesano, ispreplitano, pa ne mogu da se definisem ali nesto unutra se komesa....I raduje me taj osecaj! Gotovo da sam i zaboravila kako izgleda!

Dosao je...ocekivala sam....a ipak me je docekalo nespremnu!!!

Cudan osecaj! JAKO sam se obradovala! I ceo dan bila nekako neobicno uzbudjena! I pre i nakon sto sam ga videla! A isti je...sve, i pogled, i reci, odnos....sve!Ali samo tad, u tom momentu koji je trajao dobra dva sata....I sada me je srah da cu ocekivati da se sve( ali zaista mislim sve) vrati na staro!A nije, i ne sme da bude! Ako nista drugo, ja vise nisam ista! Zelim i ocekujem neke druge stvari...Nisam cak ni sigurna da li bih ih i u savrsenom svetu trazila uz njega...a da ne govorim o ovoj haoticnoj i tako sarmantnoj stvarnosti.

A opet, za momenat se prepustim mastanju, pa pomislim da mozda i ne bi bilo tako lose...sa donekle izmenjenim pravilima i ulogama....moglo bi da bude lepo!

Ko zna...

Jos nisam cula njegovu stranu...

Mozda duvam u prazno!

Ali obradovala sam se...I jos uvek me drzi taj lepi osecaj! Ako potraje, odlicno...ako ne, smisljamo neku novu taktiku da se osecaj vrati!

Sve u svemu....OCEKUJ NEOCEKIVANO!

Cudan dan...

Jako cudan...

Pun nekih negativnih vibracija.Ustvari ne znam da li je to odgovarajuca rec...Na sve strane negativne informacije ali saopstene na ne bas tako negativan nacin.Volela bih kada bih mogla  barem deo te teskobe da preuzmem na sebe...ne da je podelim sa Njima, vec da je u potpunosti preuzmem i barem delom im olaksam.Verovatno bi meni mnogo lakse pala s obzirom na to koliko sam emotivno otupela...verujem da bi mene manje bolelo...

Iako duboko verujem da svi mi dobijamo onoliko koliko smo u stanju da podnesemo! I to ne zato sto neko gore ima plan za sve nas, vec zato sto smo se sami za to pobrinuli!Odavno vec ne verujem( a mozda nikada nisam ni verovala ) da postoji samo jedna, univerzalna istina.Naprotiv, vrlo je subjektivna i verujem da je svako od nas kroji za sebe, po svojoj meri.Bas zato verujem da dobijamo onoliko koliko mozemo da podnesemo, jer se stara dobra psiha pobrinula da nam situaciju predstavi na onaj nacin koji smo u stanju da svarimo.A psiha retko gresi!

Ali ipak mislim da je krajnje vreme da pocnu da se desavaju i dobre stvari!Opasno se poremetila ravnoteza dobro-lose, i ako ovo potraje, bojim se da ce odredjena steta zauvek ostati!

Jesu One velike, OGROMNE( jer ja pazljivo biram ljude kojima se okruzujem ), i sigurna sam da ce i ovo sve preziveti i pregurati( u ostalom, kao i sve do sad )ali bojim se da ce ih ogrubeti, i da vise nece uzivati u dobrim stvarima kao nekad! A ako neko zasluzuje da uziva, onda su to One!

Celu noc sam razmisljala o njemu...ne znam da li postoji jos jedna stvar na ovom svetu( ponavljam STVAR, ne covek!), prema kojoj imam tako kontradiktorna osecanja!

Sa jedne strane ga stvarno obozavam, i podjednako uzivam i u njemu kao i u stvarima koje mi obezbedjuje, a sa druge strane ga MRZIM!Koliko je samo stvari uslovljeno njim!Koliki snovi i nade zavise samo i iskljucivo od njega!Zastrasujuce!

A ima ga na ovoj planeti vise nego dovoljno za sve!Jednom prilikom sam cula da kad bi Bil Gejts dao SVAKOM stanovniku planete po sedam dolara, njemu bi ostalo vise nego Dzenifer Lopez sa svojim muzicem i Dzenifer Aniston ZAJEDNO! Jeste li svesni kolike su to pare!Pa sto ih ne da onda?!?On to sigurno ne bi osetio!I sigurno tih 7 dolara ne bi trebalo svakome, pa bi ga dobili oni koji ga stvarno trebaju...pa sta ja znam, kupili traktor, ili brod, pa obradjivali zemlju, pecali,....i prehranili sebe i svoje!!!Ne znam, stvarno postoji tako jednostavno resenje,...da oni koji zaista imaju MNOGO daju onima koji nemaju, ali pod uslovom da se pare potrose na prave stvari.....

I ja optimista, mislim da mogu da popravim svet!!!

Ali nije samo to, ne mogu da popravim ni ono sto se desava u mojoj okolini!!! Ubija me to! Sto vidim da neke stvari propadaju i odlaze u nepovrat samo zbog tog sugavog novca!!!!

Necu vise da se nerviram!

Sta reci....Bas se radujem ovome...onako ozbiljno!