О д б р а н а

Шта да радимо када нас све остави: Здравље ,радост, првеженост, свежина осећања, панћење, способност ѕа рад, када нам изгледа да сунце изгледа хладније, и живот да губи све своје дражи ? Да се омамљујемо или каменим ? Одговор је увек исти:  Да живимо духовним животом, да се стално развијамо. Нека буде шта буде , главно је да осећаш мирну свест и да чиниш оно што од тебе тражи твоје духовно биће. Буди оно што треба да будеш, а остало је у рукама божијим. 
    Па чак и када неби било бога, светога и доброг живота духовни  биоби и онда одгонетка тајне, биобо и онда поларна звезда човечанству које напредује, јер једини он даје истинско добро.

                                                 2
Тражи у питањима њихов значај по свој душевни развитак, и патња ће изгубити своју тежину.
                                             3
Ако будеђ знао и верово да све штоти се дешава води твоме истинском добру, моћићеш да дочекујеш болести, сиротињу срамоту ' све оно што људи сматрају несрећом'' не као несрећу него као потребно твоме добру, онако као што земљорадник дочекује кишу потребну своме пољу да га натопи, или као што болестан прима горак лек.
                                                 4

Имај на уму да је одлука резумног бића да се слободно покорава својој судбини а не да против ње води срамну борбу која је сојствена  животињама. 
                                                             МАРКО АУРЕЛИЈА
                                    

Pošalji komentar ::

Lakše je reći nego uraditi