Стара и нова Трешњевица

Стара Трешњевица је постојала до 1459 године када су је турци спалили, побили и одселили за турску иако су остале неке фамилије у густој шуми и потоцома они нису више престављали насеље, већ скривене фамилије од окупатора који је имао тада своје посаде на руднику.
     Постоје докази да су предаци Илића фамилије тада направили своје колибе са источне стране илића брда где су преживели исељење зато што су у то време били одвојени од насеља као не хришћани то доказује њихова слава нове године. Та слава нове године и Божића, дан бога сунца славили су срби пре примања хришћанства. Предаци Илића фамилије су морали да се саживе са хришћанима ако нису никада примили хришћанску веру што доказује и прича Драгутина Илића. Да су првих година турске окупације морали да крију и своје  ограђене баште и њива  да њих неби открили турци  и побили, те су све скривене фамилије сматрали хајдучким јатацима. Они су живели са источне стране илића брда а баште и њиве биле су им у блажића потоку код поља. 
  Стара Трешњевица била је везана за Рудник и Јарменовце.
   Ковачевићи у Јарменовцима били су тада најаче предузеће у Деспотској Србији и њихове пећи за ливење гвожђа биле су у Трешњевици они су камен, корушачки и са илића брда прво пекли као креч па после топили и њихов челик био је доста добар. Прича се да је сабља од тога челика из трешњевице са једним замахом одсецала коњску главу. 
 Стара Трешњевица  била је чувена по мајсторима за производњу угља. Они су обаљену букву закопавали у земљу и са једне стране упале и бушили рупе кроз земљу да се ослобађају гасови и када слегне земља тоје био доказ да је се дрво преобразило у угаљ и тако је једна буква сагоревала доста дана а они су угаљ стављали у вреће и на коњима носили до топионица. Товар угља звао се колико може један коњ да понесе. Од Орловца до Клокотича на хиљаде места и данас познаје се где је сагореван угаљ.
У следећем коментару мало више о Новој Трешњевици.
Милосав

Pošalji komentar ::

Историјо, мајко, науко, помогни!