VIŠE OD SKUPA A MANJE OD SLAVLJA

    Bliži nam se Nikola koji je Sveti! Da li je bio crn, beo, melez... Nije zaista bitno. I on naravno, kao i svaki eminentni svetac ima svoj dan. Svakog 19. decembra od ponoći, na ovim prostorima počinje pripadajuća euforija. Pola Srbije razmišlja o tome kako da Slavu spremi, a druga polovina oštri čula za nastupajuće obogaćivanje organizma fosforom, omega kiselinama i ostalim čudima koja se nalaze unutar namirnica koja imaju krljušt i peraja. Bar su ih imali pre pripreme.

    Veliki broj političara se toga dana agonično davi pošto od tolikog štucanja neminovno dolazi do surove agresije na koronarnu aparaturu. Prosto je greh na Slavi ne olajavati tekuću, buduću a najpre prethodnu politiku. Ljupke su to rasprave. Rođena braća se pobiju oko stava o nekom nesretnom degeneriku koji je ministar ili određeni testis faktor u opoziciji. Milina je kada se bliski ljudi pohvataju za grkljanje zbog nekog ko je gluplji, besmisleniji i jadniji od samih hvatača. Ali, nisam hteo o tome.

    Ono što daje posebnu draž obeležavanju svakog značajnijeg hrišćanskog praznika kod nas je obavezna paganska bordura. Jako puno ljudi ne govori između sebe. A u vrlo bliskom krvnom srodstvu su. Ujna je tetki rekla da je ološ pošto je onu kuću u Moštanici prodala i sa švalerom je otišla da se kocka po Yagodini. Baba svoju snaju smatra profuknjačom i to joj je rekla zato što kad se ona usrala, snaja je imala preča posla i bilo joj je teško da opere babu pošto joj se sušio lak na nogama. Stric ima sina koji je peder i zbog toga čitavo krilo sa strane druge tetke ne želi nikakvu vezu sa njima. U lokalnim novinama došlo je do zamršenog slučaja odricanja, pošto su svi počeli da se odriču jedni drugih sem stričevog sina koji je još uvek sa dečkom. Doduše, imaju mali problem da odrede čiju će slavu slaviti jednog dana. (u heteroseksualnim vezama taj problem je rešen patrijarhalnom libelom) Ako dođu oni sa zetove strane, e oni ne mogu sa ujkom, pošto su ga zapalili za neke pare kada su pravili farmu nojeva koji su opet emigrirali u Mađarsku. Mislim, nojevi. A para da se vrati nema... I tu je ujka u pravu. I razumeju ga svi. Naravno, sem teče koga je ujka jednom pretukao pošto je tetka u društvu izjavila da je ujka sladak. Sumnja se da je teča lično prevozio nojeve emigrante i to ujka ne može da zaboravi. Normalno, tetku uopšte ne mrzi da ujka ponovo iznabada teču. Mora neko i nju da sveti pošto je teča ne bije samo subotom ili kad je trezan. Polusestra naravno ne može sa bratom od strica, zato što je on rekao za njenog sina da je budući snajperista iako je siroto dete eksplicitno strabistično. Normalno je da se naljutila! Ko ne bi? Elem...

    Pregovori da se sav taj narod okupi i da niko ne pravi svinjarije baca diskusiju Srba i Šiptara, Turaka i Kurda, Jevreja i Arapa u zbirku zadataka za decu ometenu u razvoju. I to drugi osnovne. Slava je posna a oni redovno prave svinjarije. Slava je praznik HRIŠĆANSKE provinijencije i ne bi bilo zgoreg da malo pročitaju šta tamo piše. Da se malo ponašaju u skladu sa tim. Lično smatram da su svi sveci na ikonama poprilično namršteni. Moj Nidža deluje zamišljeno i znatiželjno. Čeka da završim pregovore i da konačno od keve uzmem slavu. Do tada, obilazim druge, isključivo da bi ih mirio. A jedem kod kuće.

(Svi likovi i događaji su potpuno izmišljeni, mada nažalost, deluju poznato.)