PROFI
 

Odlazak na prvi rođendan mog malog velikog prijatelja Vuka Taxi vozilom na potezu Jedan Hyatt – Dva Jelena prestavljao je danas priličan problem za moj CNS. U neobaveznom ćaskanju sa vozačem, a danas taksisti (legalni – prim. aut) čine vrlo zadovoljavajući skup ljudi koji čvrsto stoje na asfaltu, dotakli smo se teme reklama. Spontano je nabacio kako neko nudi milion dolara ili evra devojčici koja se zove Paris (imenjakinja znamenitog Trojanca) a preziva Hilton (prezimenjakinja lanca hotela) da poseti Beograd i nešto, sirota, promoviše. Milion! Da ona promoviše. Pošto nikada ne povraćam u kolima uzdržavanje od te akcije se nametnulo kao normalno. Kome? Zašto? Zašto toliko? Čemu? Gomila sakatih upitnih pitanja iz mog međumozga a preko usta, zabijala se u klateću jelkicu na retrovizoru. Da bi odbranio jelkicu taksista mi je doturio svetski poznat dnevni DŽ list «24 časa». A tamo sve piše. U pitanju je promocija nekog musavog ili manje musavog šampanjca. Divota. Na pitanje šta će ona da radi u Beogradu tih dan, dva odgovorio sam da bi se sa tim parama ja odlično snašao i u nehigijenskom predgrađu Temišvara. Ali, naravno, nisam hteo o tome...

Pošto o čitanju u društvu postoji posebno poglavlje unutar elementarnog bontona, a natrči se i u fusnotama, samo sam letimično preletao članak o promociji. Te neće doći ove godine, nego u februaru sledeće... Te još se ne znaju svi detalji... Te bla bla bla... I onda se skamenih. Biću prinuđen da parafraziram, pošto nisam bio u situaciji da članak učim napamet. Recimo ovako:»Naša poznata novinarka Biljana Obradović (vrlo pristojna mlada dama – prim. aut. – na osnovu lične komunikacije aut.) koja je jedina imala priliku i čast da napravi intervju sa Paris Hilton, kaže za dotičnu da je i pored imidža najvećeg skandal majstora ona veliki profesionalac.» Profesionalac?!?! Elem, ne znam o čemu se tu radi, pošto je znamenita devojčica najpoznatija u amaterskoj porno kinematografiji. Kakav je onda ona profesionalac? Dobro, veliki... Ali u čemu? Da je intervjuisalo neko muško onda bi se makar lakim petingom to moglo empirijski dokazati. A ovako? Kunilingus?! Sumnjam. Znam Biljanu... Može li neko bez profesije biti profesionalac? Ovde, svakako. Ali u svetu koji pretenduje da je beo? Nemam pojma, izgleda da može.

Taksista dobacuje:»Ali ona je nedavno izašla iz zatvora.» Pošto nisam upoznat, ako mi verujete, u vezi čega je mlada profesionalka došla u sukob sa zakonom biću slobodan da pretpostavim kako verovatno nije hapšena na političkom promotivnom skupu ili da je branila nečija prava. Verovatno je u pitanju vožnja u pijanom ili nekom drugom, hemijski dorađenom stanju. Važno je da će ona doći da promoviše! Ovde! I da će neko za to zadovoljstvo istresti milion. Sve će biti u redu ako je veliki zavodnik Šormaz odvede u emisiju kod Sarape. Onda to možda toliko i vredi. Profi je profi!

VIŠE OD SKUPA A MANJE OD SLAVLJA

    Bliži nam se Nikola koji je Sveti! Da li je bio crn, beo, melez... Nije zaista bitno. I on naravno, kao i svaki eminentni svetac ima svoj dan. Svakog 19. decembra od ponoći, na ovim prostorima počinje pripadajuća euforija. Pola Srbije razmišlja o tome kako da Slavu spremi, a druga polovina oštri čula za nastupajuće obogaćivanje organizma fosforom, omega kiselinama i ostalim čudima koja se nalaze unutar namirnica koja imaju krljušt i peraja. Bar su ih imali pre pripreme.

    Veliki broj političara se toga dana agonično davi pošto od tolikog štucanja neminovno dolazi do surove agresije na koronarnu aparaturu. Prosto je greh na Slavi ne olajavati tekuću, buduću a najpre prethodnu politiku. Ljupke su to rasprave. Rođena braća se pobiju oko stava o nekom nesretnom degeneriku koji je ministar ili određeni testis faktor u opoziciji. Milina je kada se bliski ljudi pohvataju za grkljanje zbog nekog ko je gluplji, besmisleniji i jadniji od samih hvatača. Ali, nisam hteo o tome.

    Ono što daje posebnu draž obeležavanju svakog značajnijeg hrišćanskog praznika kod nas je obavezna paganska bordura. Jako puno ljudi ne govori između sebe. A u vrlo bliskom krvnom srodstvu su. Ujna je tetki rekla da je ološ pošto je onu kuću u Moštanici prodala i sa švalerom je otišla da se kocka po Yagodini. Baba svoju snaju smatra profuknjačom i to joj je rekla zato što kad se ona usrala, snaja je imala preča posla i bilo joj je teško da opere babu pošto joj se sušio lak na nogama. Stric ima sina koji je peder i zbog toga čitavo krilo sa strane druge tetke ne želi nikakvu vezu sa njima. U lokalnim novinama došlo je do zamršenog slučaja odricanja, pošto su svi počeli da se odriču jedni drugih sem stričevog sina koji je još uvek sa dečkom. Doduše, imaju mali problem da odrede čiju će slavu slaviti jednog dana. (u heteroseksualnim vezama taj problem je rešen patrijarhalnom libelom) Ako dođu oni sa zetove strane, e oni ne mogu sa ujkom, pošto su ga zapalili za neke pare kada su pravili farmu nojeva koji su opet emigrirali u Mađarsku. Mislim, nojevi. A para da se vrati nema... I tu je ujka u pravu. I razumeju ga svi. Naravno, sem teče koga je ujka jednom pretukao pošto je tetka u društvu izjavila da je ujka sladak. Sumnja se da je teča lično prevozio nojeve emigrante i to ujka ne može da zaboravi. Normalno, tetku uopšte ne mrzi da ujka ponovo iznabada teču. Mora neko i nju da sveti pošto je teča ne bije samo subotom ili kad je trezan. Polusestra naravno ne može sa bratom od strica, zato što je on rekao za njenog sina da je budući snajperista iako je siroto dete eksplicitno strabistično. Normalno je da se naljutila! Ko ne bi? Elem...

    Pregovori da se sav taj narod okupi i da niko ne pravi svinjarije baca diskusiju Srba i Šiptara, Turaka i Kurda, Jevreja i Arapa u zbirku zadataka za decu ometenu u razvoju. I to drugi osnovne. Slava je posna a oni redovno prave svinjarije. Slava je praznik HRIŠĆANSKE provinijencije i ne bi bilo zgoreg da malo pročitaju šta tamo piše. Da se malo ponašaju u skladu sa tim. Lično smatram da su svi sveci na ikonama poprilično namršteni. Moj Nidža deluje zamišljeno i znatiželjno. Čeka da završim pregovore i da konačno od keve uzmem slavu. Do tada, obilazim druge, isključivo da bi ih mirio. A jedem kod kuće.

(Svi likovi i događaji su potpuno izmišljeni, mada nažalost, deluju poznato.)

    Evo prekjuche sam se registrovao ovde, ali sam imao problem. Klasichan problem pochetka. Prvo nisam znao shta bi, a posle bih sve. Onda sam se umorio i spontano odustao. Da kopiram neke bajate (davno pisane) tekstove? Ne ide. Da pishem novi tekst? Naravno! Ali, o chemu?

    Pre vishe od osam godina, jedna prijateljica, inache zigosana brojnim titulama akademske provinijencije, chitajutji moje rukopise doshla je do epohalnog zakljuchka da sam jako losh pisac. Ne bih zalazio u detalje, poshto se bolje snalazim u autokritici, nego u kopiranju tudjih stavova, ali tju navesti kichmu njenog stava. Ona tvrdi da sam jako losh pisac zato shto ne dozvoljavam drugim ljudima da razmisle o mom tekstu, vetj im sve kristalno podrobno pojasnim. Ne dam ljudima da misle!? O, tiranina li mene. Sasvim je mogutje da je to eho nekih trauma iz detinjstva, kada sam ulazio u komplikovane situacije nerazumevanja. I onda sam izvukao pouku... I onda se latio pertza... I postao losh pisac. Vrlo mogutje!

    Nakon par godina, ta prijateljica je pokushala da mi se izvini!? Odnosno, da kaze kako sve to i dalje misli, ali da mi nije trebalo saopshtavati! Delovalo je kao ronjenje na dah u septichkoj jami, da se ne izrazim narodskije. Specifichan dar da suptilno uvredi choveka joj nikada nisam osporavao. Elem, da ne davim... Napisatju ovde par tekstova. Ako to neko i prochita bitje mi drago. Ako neko i prokomentarishe, bitje mi josh draze. Ako niko ne chita, a ni komentara nema konachno tje se potvrditi teza o meni kao loshem. Mislim, piscu.

    Mozda sve ovo i zalichi na dnevnik mog omiljenog pisca Maksa Frisha, a to bi mi bilo prilichno drago. Drago koliko i onaj segmentchitj o povuchenom i tjutljivom samoubici koji se ne ubija, poshto nema shta da napishe u oproshtajnom pismu.