-Ucutasmo. Ja sam seo, a on se opet ussetao po sobi. - Cujte, - rekao sam - ne mozete se zauvek zarobiti, potrebno je pronaci neki izlaz iz ove situacije. - Kakav izlaz! Ja ne vidim nikakav. - Znate sta, - nastavljao sam - vi ste mi, cini mi se, pisali iz Moskve da vec imate gotov plan romana?- Imam, ali, kazem vam, dosada nije napisan nijedan red. - Pristajete li ovako da uradimo: Skupicemo odmah nekoliko prijatelja, vi cete nam ispricati size romana, mi cemo oznaciti njegove delove, podelicemo poglavlja i napisacemo ga zajednickim snagama. Vi cete zatim pregledati izgladicete neravnine ili protivrecnosti koje ce pri tom iskrsnuti. Zajednicki cemo stici da zavrsimo na vreme: vi cete predati roman Stelovskom i iscupacete se iz ropstva... - Ne, - odgovorio je odlucno - nikada necu potpisati svoje ime ispod tudjeg rada. - Onda uzmite stenografa i sami izdiktirajte ceo roman. Mislim da cete stici za mesec dana da zavrsite. Dostojevski se zamislio i opet prosetao po sobi. - To je druga stvar. Ja jos nikada nisam diktirao svoja dela, ali mogu da probam... hvala vam: to je neophodno da uradim, iako ne znam da li cu umeti. Ali gde da nadjem stenografa? Da li poznajete nekog? - Ne, ali nije tesko pronaci ga."

Miljukov se obratio poznatom profesoru stenografije P. M. Oljhinu, koji je dan kasnije uputio Dostojevskom svoju najsposobniju ucenicu, dvadesetogodisnju Anu Grigorjevnu Snjitkinu.Prvi utisak koji je Dostojevski ostavio na Anu Grigorjevnu bio je mucan. S nezaboravnom patnjom secala se ona, pedeset godina kasnije, prvog susreta sa svojim buducim muzem: "Nema reci kojim bi se mogao opisati onaj tezak i zalostan utisak kakav je Fjodor Mihailovic ostavio na mene prilikom naseg prvog susreta. Izgledao mi je zbunjen, tesko zabrinut, bespomocan, usamljen, uzrujan, skoro bolestan. Izgledao je tako pritisnut nekim nesrecama da ne vidi vase lice i da nije u stanju da vodi povezan razgovor... Ponudio mi je da sednem uz njegov pisaci sto i, najbrze sto se moze, procitao nekoliko redova iz Ruskog vesnika. Nisam stigla da zapisem i rekla sam mu da ne mogu da ga pratim i da u razgovori ili pri diktiranju nikada ne govore tako brzo kao on. On je procitao sporije, a zatim me je zamolio da mu stenografisano pismo prevedem u obicno. Sve vreme me je pozurivao, govorio je: 'Ah, kako je to dugo, zar se to tako dugo prepisuje'? Ja sam pozurila i izmedju dve recenice nisam stavila tacku, iako je sledeca recenica pocinjala velikim slovom i videlo se da je tacka samo ispustena. Fjodor Mihailovic je bio neobicno revoltiran zbog te ispustene tacke i nekoliko puta ponovio: 'Zar se moze tako'..." Rasejanost i neraspolozenje Dostojevskog su se ispoljili u momentu kada je njegova nova saradnica odlazila. On je izgleda hteo da bude bar na rastanku ljubazan, ali mu nije poslo za rukom. "- Bio sam zadovoljan kad mi je Oljhin ponudio devojku-stenografa, a ne muskarca, i znate li zasto? - Zasto? - Zato sto bi se muskarac sigurno propio, a vi se, ja se nadam, necete propiti. Meni je bilo uzasno smesno, ali sam se uzdrzala. - Ja se sigurno necu propiti, u to mezete biti ubedjeni." Sledeceg dana, u dogovoreno vreme, Ana Grigorjevna je ipak dosla kod Dostojevskog, ali sa vec prepisanom njenim lepim rukopisom prvom epizodom nove pripovetke. Ona je bila zbunjena i puna sumnji. Hoce li autor primiti njen rad? Hoce li nastaviti svoj diktat? I da li je potrebno nastaviti to tesko belezenje onoga sto izgovara glas tako nervoznog i strogog coveka?

29. oktobra Dostojevski je poslednji put diktirao svoju novelu. Tridesetog je Ana Grigorjevna donela prepisan poslednji diktat. To je bio rodjendan Fjodora Mihajlovica, ali on ga je proveo vrseci konacne ispravke svog novog dela.

31. oktobra, s debelom sveskom ispod miske, autor Ruletenburga je stigao kod Stelovskog. Jos u jeku rada Dostojevski je izjavio jednom prilikom prepisivacu, da mu izgleda kao da stoji na raskrsnici. Pred njim su tri mogucnosti: da otputuje na Istok, u Carigrad ili Jerusalim i da tamo zauvek ostane, da putuje u inostranstvo zbog ruleta i da utone u hazard svim svojim bicem, ili, najzad, da se ozeni po drugi put i da potrazi srecu u porodici. Ana Grigorjevna mu je posavetovala da izabere ovaj poslednji put.

NASTAVICE SE