Dr. Saveta

Veoma često se govori o tome da ne treba da nas bude briga (bar ne mnogo) za ono čuveno "šta će svet da kaže" kad se o našem privatnom životu radi. A opet, ma koliko sebe uveravali da nam stvarno nije stalo, nije baš lako poslušati taj savet.

Da ne bude zabune, ne kažemo da treba uraditi svaku stvar koja nam padne na pamet, bez obzira na to da li će to nekoga (ili nas same) povrediti ili na neki način oštetiti, samo da ne treba upravljati svoj život prema onome kako komšiluk, rodbina, ili već neko smatra da treba da radite - nećete drugima nametati šta da rade sa svojim životom, ali ne treba dopustiti ni drugima da to nameću vama.

I tako, kažemo mi sebi da svet može da gleda svoja posla, a mi ćemo da živimo svoj život onako kako mi mislimo da treba i onako kako mi mislimo da je ispravno. Ubeđujemo sebe u to. Ali... I dalje smo nesigurni u svoj izgled ako ne možemo da nadmašimo onu manekenku s naslovne strane (nema veze što znamo da je fotografija doterana u Fotošopu), jer nam se govori da je to onako kako treba da izgledamo. Znamo da je sasvim normalno da se naš sinčić isprlja dok se igra, ali šta će svet da kaže kad ga vidi takvog, da nam je dete prljavo? Osećamo se nesigurno na poslovnoj prezentaciji ako nemamo na sebi onakav komplet koji nas u sopstvenim očima čini ozbiljnom poslovnom ženom (videle smo ga u nekom magazinu kao odeću za ozbiljnu poslovnu ženu) - i dalje smo odeveni u skladu s pravilima oblačenja naše firme, ali nemamo onaj komplet. I tako redom.

Šta tada? Postaviti sebi jednostavno pitanje: o čijem životu se radi? Vašem ili tuđem? Da li ste zdrave (nije zločin ni ako niste), pokretljive, redovno održavate ličnu higijenu i primenjujete osnovnu negu, nosite čistu, dovoljno urednu odeću - ako je tako, kakve veze ima što ne izgledate kao kompjuterski doterana fotografija s naslovne? Da li vam je dete zdravo i veselo i lepo se razvija? Ako je takvo, šta ima veze što se isprljalo u igri i neko ga tako video, pa okupaćete ga kad se vratite kući? Da li u odeći u kojoj ste se pojavili na prezentaciji dostojno predstavljate svoju firmu i da li ste se kako treba spremile za prezentaciju - ako je tako, kakve veze ima što nemate baš onaj komplet?

Podsećajte sebe, uporno, da se o vašem životu radi, da je dobronamerna, konstruktivna kritika dobrodošla, ali preko toga, da je najvažnije ono kako se vi lično, intimno osećate, nezavisno od predstava koje vam se nameću sa strane. Učinite to svaki put kada se osetite nesigurno jer nešto niste uradile onako kako neko sa strane (konkretna osoba ili mediji) poručuje da treba. Ukoliko redovno podsećate sebe da se o vašem životu radi i da imate pravo da ga živite onako kako vi verujete da je ispravno, biće vam, ako ne uvek svejedno, a ono bar lakše kad krenu pitanja tipa: "A što si to ovako, a ne onako"?

P.S-Ovaj tekst  mi se veoma dopao,inace sam ga nasla na krstarici..