odmorio bih oci…na tom, najlepsem delu…zene. utonuo bih u lepotu oblika..dodira sto mi misli kroje…oblikujuci neznim pokretom zenica, pracenim misaonim pokretima prsta, vrhom jagodice…prislonio dlan, kao ukalupljen za oblik te nezne meke lepote,pustio dusu da mi oko nje pokretima plete…dok lezi potrbuske, svoj trag usana gledao bih ususkan u cosak toplote kako mi se smesi, zadovoljno…spokojno…potajno trazi potvrdu oblika i dodira usana mojih..a ja i dalje miran…omamljen…hipnotisano i daje uzivao bih…i odmarao oci!