Torment

odmorio bih oci…na tom, najlepsem delu…zene. utonuo bih u lepotu oblika..dodira sto mi misli kroje…oblikujuci neznim pokretom zenica, pracenim misaonim pokretima prsta, vrhom jagodice…prislonio dlan, kao ukalupljen za oblik te nezne meke lepote,pustio dusu da mi oko nje pokretima plete…dok lezi potrbuske, svoj trag usana gledao bih ususkan u cosak toplote kako mi se smesi, zadovoljno…spokojno…potajno trazi potvrdu oblika i dodira usana mojih..a ja i dalje miran…omamljen…hipnotisano i daje uzivao bih…i odmarao oci!

kratko i sazeto, a videh i da nisam danas jedini u duvanju svecice na ovom mestu, jeste
da sam poranio pre par dana sa istim, s'razlogom,kao i sve ostalo sto se radi s'razlogom...
elem, za pocetak, srecna ti ta prva svecica  ZVEZDANA tj AZRA!:) vrshnjaci po svecici, hahahahaha!
a poceh bas ovde DarkD  sa svojim piskarijama...dovukla me jedna plavusa:P...koju sam prvih mesec dana udavio jer blog??sta je to blog??sta ja tamo treba da radim???
elem,again...shvatih ja to sve vremenom,davio vise nisam,osim sebe samog,
upoznao njih dosta,smejao se, bio pljuvan, provociran, cak i tema postova pa i u istom danu na viseblogova:D...eh, sta ti je popularnost...i nisam pobegao, samo se povukao, ne zbog tih sto balave, ti su cak sta vise mnogo zanimljivi vec zbog pogresne procene...nekih...sto oskrnavise nekad tako nice place! a na istom nadjoh i one sto mi srcu prirasli...neki se u dlan uvukli, neki oko prsta, a jedna rizikovala i do najdobljeg mesta da zaviri!
tako da, eto medj'vama, oduvah ovu prvu blogersku svecicu!!!
a sad u red molicu, na zurku propustam samo uz snikers:P
i da...ko ce da sece tortu?:P

deder, dodaj, onu turpiju najjacu, da zasecem vrhove haosa, sto na glavi nosim, pa da blize spoznam boju svoje duse dok je crtam i urezujem po zidovima svog zivota. pa mi pridji, za haos me stegni, jednim potezom ruku svojih, glatko i ostro me ukroti, zalomi, svoju boju medj’ pukotine mi pospi, da sa istim vremenom zaraste,s’otiskom tvoje shake pod kojom haos se smiri…deder dodaj jedan dah, da mirnoca u meni, i dalje nastavi sve vise da se shiri…

ala volem kad mi skaces, po svakom delu moga bica, pa svakim skokom sve jace utisnes, stopale i svaki deo svojih prstica…
ala volem kad me ushtinesh, pa medj' svoje prste moju kozu sve jace pocnesh da guzvash…pa se onaj ugao usana na mom licu razvuce, da l' od besa il' od kikotanja…
ala volem kad mi prst u oko ubodes, pa ga hitro od mojih zuba sklonish…da l' zbog ove suze sto niz obraz se kotrlja, svoj otisak na istom ne ostavim…
ala volem kad me za kosu povucesh…i lice mi od trzaja ka nebu okrenesh, pa se pogled moj zvezdama ispuni…u daljinu sve vise se izgubi, jer ni jedna u moje crno oko nece, od tmine i mraka u momentu sagorece…

‘zveri bola,izopacene i krvave,nagrnuse kmeni.trebalo je da platim za drskost,jer ustah i popeh se ovde.na njuskama pena,oci bez svesti,a glad beskrajna.
docekah spreman i sprzih sve do jedne zarom besa svog.’
i sprzicu ih sve iznova i iznova,jer bes me tera,a bol me goni!

dok je ljudi bice i ludosti!dok god je budala kvarice lepotu istog, poznati i vrlo dobro znani, pri tom skrivati se iza 1000-de drugih poznatih i nepoznatih i ovima i onima!gristi?grebati?NE!samo zamazati I izbalaviti svojim neumsenim besmislenim budalastinama.
dok je ludosti ima i mene…dok je ludosti ima i bice reci i ‘slika’, bice i jedno jedino slovo, tako malo a tako veliko!shvaceno il nesvaceno, al cisto, umom ne zaprljano…
trulo nek ostane..daleko iza…da propada sa nerazumom, izbalavljeno, i slepo kod ociju…
i na par koraka do pune godine,medj’ ovim nazvashega blog sferom tj svetom, pre nego oduvam tu prvi i jednu, negde i poslednju svecicu, pozelecu da se trulo iskoreni i bljuvotine zauvek obrishu, jednim potezom osmeha, i jednim jedinim malim ali cistim slovom!

bloooow!!!

a sad, upalite svetlo!

….i ostavite da gori!