Treptava, ili kako se udati u Srbiji ovih dana....

Treptava je uvek bila zaljubljena u neke kretene. Ne merem se ni ja ti baš pohvalit’ nekim genijalcima, al’ što ta nema ukusa, da te Bog sačuva. Nemoj da me pogrešno razumeš, volim ja Treptavu, pizduljina je to, Kraljica među ćurkicama, glupča-tupča, život bi mi bio pust da nje nije. I sve tako, kažem ti, Tretpava sa nekim kretenima. Zaljubi se ta dok si rek’o keks, a da prećuti svoje jEmocije, nema šanse, neiskvareno to, vaspitano na „Pepeljugi“ i „Snežani“ i to njoj je čitano iz knjiga, nije rasla uz televizor.

Nije nikad bila neka riba, al’ nije ni gaborka. Na nju su se uvek primali „korpaši“ – od svake mogu da popiju jednu, al’ nikad od Treptave. Zavoli ih na brzinu pa se natenane kaje, kad je šutnu. Plače, kuka, tuguje, deprimira se, i onda je prođe i smiri se dok ne naiđe još jedan luzer. Talična je, jebi ga, za te kretene, tu mušku podvrstu, iskompleksirane intelektualce što su u dupe nabili preko 30 a još uvek pucaju na visoke sisate plavuše od 18 do 23. Kriterijume ne spuštaju i karaju prosečno, jer su toliko opterećeni činjenicom „koga su smuvali“. da ne znaju šta bi sa takvim zmajom u krevetu – dal’ bi je samo gledali, vatali za sise, dok se dogovori sam sa sobom: dal’ bi je guzio, gde, kako, prikan se povuče i oično se sve svede na njeno ubešivanja njega da „nije strašno, dešava se“.

Nemoj da me gledaš tako zabezeknuto, pa prislušni nekad neki ženski razgovor, da vidiš da je Mama u pravu. E, ceo ovaj uvod da bi shvatio KOLIKI je kreten moja Treptava, ona se obavezno primi na tako sveže korpiranog Krelca.

Treptava je strogo protiv Kategrije: Oženjeni, i svakodnevno mi je sedala na kurac dok sam bila sa Čika Mišom sa pričom „gorećeš u paklu, ne kradi tuđe“. Kondor je bio dobar ali glup za njen ukus, dok je Ali bio „+ musliman“.... – nije/nego. Nije mi nikad zamerala jebavanje sa klincima, to je bio Rekreativni Jeb, zdrav po život, pokretač Volje i Želje, šta ti ja znam, pokupila je nešto mudrosti od tih Krelaca pa ih meni prodavala ko muda za bubrege. I sve tako, okolo-naokolo, Treptava nikako da se skrasi.

Dok jednog dana, kao u svakoj bajci o dobrim... oops, htela sam da napišem GLUPIM ženama, dakle dok jednog dana Treptava nije srela Malog. Počelo to ozbiljno, te spava kod njega, te spava kod nje, pa idu na put ovde i onde, pa me udavi pričom o njegovom sinu, sve bre nešto „super, savršeno, divota“, a ja tog Malog nikako da upoznam. Reče mi ona šta i kako, ko je i čime se bavi i sve mi se nekako činilo da ja bre znam tog tipa, al’ – nikako. Onda odem na specijalizaciju i dok sam se vratila, moja Treptava se preselila kod njega.

Auuuu, brate robote.... jebote.

Zove mene Treptava, da im dodjem na večeru. Da ti kažem iskreno, usrala sam se od straha, reko’ sebi – sad kad se ispostavi da sam joj kresnula tog Malog, biće meni „kučke agresorske“. Dok sam se uvlačila u dva broja užu suknju pomislim, da nisam ja, jebote, kresnula njegovog sina? A? Nisam valjda... Ma jok, beba je taj mali, ide u gimnaziju, nisam... valjda..?

No, ukrutim ti ja cveće i vince, obučem trenerku (da ne bude da je Mama došla da zavodi, nego... znaš, nikad nisi dovoljno sigurna...) i patike, vežem kosu i stavim TRUNKU šminke, spičim sve trkom do keve da mi preda gibanicu koju sam šatro ja trebala da zbutam kao doprinos solidarnosti, i zaputim se k Kući Treptave i Malog.

Nit’ znam kraj, nit’ poznajem kuću, OHO-HO, trljam ruke, nisam ja to kresala i „zrak je ćist“. Lepa kuća. Lepo dvorište. Parkiran Reno „Megan“ (žut, bat ofkors, kaki bi drugi bio, govorimo o Treptavoj ovde – helou?!), sve po američki, fali još samo retriver (žuti, bat ofkors). Ding-dong, po tome kako klaparaju papučice po pločicama skapirala sam da je Mali – lovan. E fala kurcu i Petru Dobrnjcu, da i moja Treptava jednom bude udavača! Kad otvori žena vrata ja zinuh, evo ovako AAAAAAAAAAAAAAA, otpala mi donja fioka. Moja Treptava u bluzici na bretele, u teksas suknjičici i drvenim nanulicama, ma ista bre ona Treptava što smo igrale lastiš i jebale kevu jedna drugoj, ko je kome ukrao ideju za današnji Barbikin autfit!

-Jebote Bog...- promumlam najzad, kad ona sva nasmejana i blistava počne da skakuće okolo, ma da vrištiš od smeha, sve joj one kikice skaču gore-dole, samo čekam kad će da počne da peva „eeeeeeeeeeeeeeeema, esesa, esesaaaaaaaaaaa, pipija, Pipi Duga Čarapa“. Melje, kukala što ova žena melje, kad si bre ti propričala majku ti tvoju? Mali nije tu. Sad će da dođe.

-Je li, Trepušo, a čija su ono kolca ispred?- Da se malo jače nasmejala videla bih joj slepo crevo kad izusti: MOJAAAAAAAAAAAAAAA. Ma jesam, ajde, da ti priznam, bila sam ljubomorna, al’ dobro, jebeš ga... Treptava je i zaslužila.

Pošalji komentar ::

au, jebote! ala psuješ. skoro ko ja.

pa šta sad? i to je kraj? eeee al ga iseče.... :D

pa bit će i nastavak...a? Oće, mora, pa nismo skontali ni Malog, ni sinca

Treptava je oK, i Mali je oK, i "Megan" je oK rezultat takve ljubavi.
... i oK je da ih BIGMAMA odbloguje, sa merakom :D

nakon sto sam te procitala pogledala sam profil i slavimo rodjendan istog dana...simpa je to !!...u modi je strasno prostaciti i biti opaka u recenicama i to se doobro prodaje u knjizarama (vedrana rudan-poznata hrv.spisateljica)..ovo se tvoje jaako dobro moze nositi kao undewear ljudskog ....meni je nekako tuzno...

e koji moj ja pišem ako ne znate da se MAMA uvek vrati? bat ofkors da će da bude nastavak, i to ne jedan, nego više.ima dooooooosta da kenjam, zato spremite kokice

ovo gore filozofiranje moje..

и мени је
тужно