Serije i ostala sranja

Ovo će biti dugačak post, sa dosta baljezgarija i proseravanja, nešto vatačine, nešto seksa ali uglavnom – filozofiranje u patos. Upozorila sam, nemoj posle da bude „mama kenja za medalju, što sam čit’o ovolko?“

Neko se baš dobro zajebava na moj račun tamo odozgo jel znaš? Neeee znam, ko je, al’ ne da mu je do jaja, nego... Banda raspuštena! Firmu zapustili, ljudi se nesrećniji, nezadovoljniji a njima se jebe što je nama ovako, proglasili puš-pauzu doživotnu... anđeli, đavoli, šta me se tiče koji su, al’ pos’o su batalili, telefonira se, divani, noge na sto pa – udriiiiiii, sve u 16, niko bre da se seti da su na poslu, a ne na kolektivnom letovanju! Alo! Rođaći! BUĐENJEEEEE!

 

Udarila beda na vrata, sedim na krevetu po ceo dan i ništa ne radim. Još uvek sam na odmoru, jednom od 2 koja mi sleduju i jebe mi se. Ne bukvalno, onako... rekreativno. Gutam knjige. Gledam španske serije. A znaš šta sam ukapirala? To uopšte nisu španske serije. To ti dodje ko ono „turska kafa“, a u Turskoj se pije ladno čaj u 80% slučajeva! I Arapi ti vole te čajeve, al’ oni su jaki da jebu kevu, ne treba ti kafa mesec dana unapred posle jednog tog čaja. Sad ova naša, tursko-srpska kafa mi dođe ko piša, pijem dupli espreso (kupio Taja ćeri debilu-parazitu na odmoru multi-aparat na dugme, da ga ne stavljam na trošak - gazda Sima iz kafića od prekoputa živeo samo od mene mesec dana, Boga mi se konobar našetao – svaki dan po 5 puta nosi preko ulice pa na **** sprat dupli espresso, a upekla zvezda... ko ga jebe, tipovala sam ga svaki put bar 50 dindži), sam’ stisneš dugmić i – voila! – kafeinsko-narkomanska edikcija je zadovoljena i sputana.

Dakle, te serije, to je čudo jedno. Sad sam se baš navukla na jednu, gde je jedna riba bila tol’ko ružna da je ’tela da se rokne (jer bato u tim latino-zemljama „ko je ružan, taj je kužan!“) i taman da napravi lastu sa nadvožnjaka na srednju traku auto-puta kad ono pojavi se pokojna tetka travarka i spase je „lokure“, pa je povede u svoje odaje i pokaže joj ogledalo, a ogledalo čarobno, jebote! Onda ta ružna postane lepa al’ samo preko dana, noću bude opet ružna. Tako lepa, odma’ se zaposli, i nađe lepog, mladog, bogatog, perspektivnog dečka al’ se zajebala jer tu je prelepa, mlada i zla druga žena dečkovog oca koja je ustvari nekakav direktni Hitlerov potomak i koja oće da je satre sa zemljicom majčicom...

Jebote, ko god da je napisao „Pepeljugu“ treba da tuži te latino-serijske-režisere i scenariste, kenjatore, ukradoše čoveku bajku, o majke im ga spalim, pa tek sad vidim!!!!! Ne da gledam više to govno, odo da ispritiskam sve dugmiće i da napravim neku kofeinsku smrt, o vatanju posle, kad se smirim!

 

p.s. font izmenjen zbog Ččka

Pošalji komentar ::

hehehe! e super je post, prava "lokura"... jedva cekam vatanje, brzo se smiruj! :)

kad rešim da oćoravim, pročitaću tekst. do tad kuliram.

La mujer en el espejo:)
ne pitaj kako znam...:):)

ne ćoravi se tek tako, ČČ, sad ću da gi ispeglam
jbga

jebote, tu, malo pre Hiće, ukapiram da je Pepeljuga u pitanju. mamu im klošarsku. bacaj teve. ipak, najboljše zvuči ono, pušpajuza doveka. jeee.
kul

hehehehehhehehehe :):):) \"Not fuunnyy, not fuuunnyy... bllooodd\" :):):)