Poučnik

Iduci zemljom nekada su Boziji izalsanici delili srecu i poduchavali narod ali i svoje mlade uchenike, kako se primenjuju Boziji zakoni i pravda i kako da se bolje zivi na zemlji.

Naishavshi kraj nekog vocnjaka pozeleshe da pojedu neku vocku i tako utole glad..

Kad su se sasvim priblizili uchenik reche apostolu:

-vidish li ti uchitelju isto shto i ja?

-vidim-odgovori apostol i nasmeshi se.

Pod jednom krushkom sa zrelim zutim plodovima lezao je jedan mlad lep chovek, shiroko otvorenih usta...

Utom su prishli apostol i uchenik..

-pomaze Bog prijatelju!! - rekoshe apostol i uchenik,a ovaj ih na trenutak pogleda i klimnu glavom u znak otpozdrava...

-shta to radish prijatelju,shto si tako legao i otvorio usta?

-paaaa zar ne vidish,chekam da mi ova krushka otpadne u usta. Mrzi me da dizem ruke da je odberem, kad ce svejedno pasti i sama..

Apostol i uchenik, odbrashe nekoliko krushaka da imaju za puta i nastavishe dalje svojim putem...

Chim su malo odmakli  uchneik ne moze da izdrzi, nego upita svoga uchtelja..

-molim te dragi uchitelju: objasni ti meni, kako ce ovaj mladi chovek ziveti, kada je ovoliko lenj?

-hahahaha-nasmeja se apostol i reche..

-vidish li onu tamo devojku, shto onako vredno zanje zito i nikako se ne odmara- i pokaza rukom na  jedno zitno polje polupoznjeveno?

-vidim-idgovori zachudjeni uchenik.

-e pa ona ce se udati za ovoga mladica, jer ce ga jaaako zavoleti i bice oboje srecni-reche apostol i utom stigoshe u neko dvorishte ,pa ga uchenik, vishe nije mogao pitati,nego je ostao da razmishlja i nikako nije znao: da li je to u redu ili nije?