Poučnik

  Negde pod Majevicom zivela je jedna porodica: muz zena i dva sina.

Ništa posebno,prosečni ljudi kao i većina u svom selu i u tom kraju uopšte...

Roditelji su decu dobro odgajali i lepo vaspitavali domaćinski, da budu složni i da se vole i poštuju. Tako je i bilo.

Nakon smrti roditelja, braća su nastavila da žive u slozi,a stariji se ubrzo i oženio i zasnovao svoju porodicu..

Ipak, snaja nije bila zadovoljna da žive u istoj kući sa bratom i da sa njim sve dele,jer je mlađi brat bio poprilično lenj,pa su  jako slabo napredovali uz njega..pa jednog dana otvoreneo reče:

-mužu moj dragi naša kuća sporo napreduje,a ti uzalud trošiš i svoj život i zdravlje za svoga brata.Bolje je da se mi odvojimo pa da mu pomažemo koliko treba, nego da ovako zajedno sa njim živimo teško i mučimo se..a to bi i njega moglo naterati da bolje radi i napreduje...

Stariji brat se opirao tome i pokušavao da nagovara svoga brata da ustaje ranije i bude vredniji, kako bi kuća napredovala brže.

-ja ću uskoro imati decu,a i ti brate treba da se oženiš.Moramo malo više raditi i boriti se za našu kuću da napreduje,a ne da ostajemo ovako siromašni inače ću ja morati da se odvojim od tebe i da stičem sebi i svojoj porodici.

-ako tako misliš brate,a ti se odvoji,a ja se na tebe neću ljutiti,pa mi smo braća i treba da se volimo,a ne mnoramo živeti skupa ako ne možemo-odgovori mlađi brat pomirljivo.

Nakon nekog vremena braća su se razdvojila.

Stariji brat je brzo počeo da napreduje,jer je zajedno sa svojom ženom vredno radio i naparvili su novu,lepu kuću i stekli dosta imovine za kratko vreme.

Mlađi brat je takođe radio ali nikako mu nije polazilo za rukom da bude napredan,nego mu se sve otimalo:stoka mu je slabo napredovala; voće loše rađalo,pa ni ono što je sejao nije htelo da rađa, kao kod drugog brata i osatlih domaćina u selu..

Što je više vreme od podele odmicalo, on je bio sve siromašniji iako se sve ozbiljnije borio da nešto stekne ili barem sačuva ono što je imao..

Pokušavao je stariji brat da mu pomaže i s vremena - na vreme mu davao po nešto ali mu se žena stalno bunila zbog toga...a i kad je donosio pare ili kakvu drugu pomoć mlađi brat je bio ponosit i odbijao takvu otvorenu pomoć i sažalenje,tvrdeći:

 -meni je tako suđeno i ja mogu sam sebe da izdržavam i steknem koliko mi treba u životu..Tebi brate moj hvala i ja te poštujem i volim kao svoga brata ali ja hoću sam da se borim s Božijom pomoći i izboriću se kako znam i mogu.

Pa ipak.

Nekoliko godina kasnije on je već toliko osiromašio i onemoćao da nije imao ni slavu da slavi,nego je straiji brat ga nekako namolio da dođe kod njega na slavu i da tamo slave zajedno ili bar da mu bude gost i on je prihvatio..

Došao je na dan slave rano ujutru i lepo su se pozdravili i obavili obred slavski na propisan način, radujući se..

Ubedili su ga i da prenoći tu veče kod njih,a da sutradan ide kući.

Uveče su se njih dvoje dogovarali šta da rade i kako da mu već jednom pomognu,jer je sada i njih sramota,a i žao im je što on tako teško živi..

Na kraju posle dugo razmišljanja dogovore se da mu ostave na pogodnom mestu novac, kako bi on mogao da ga nađe i pokrene imanje..

Ujutru nakon doručka, pozdrave se oni i mlađi brat zadovoljan   zahvali na gostoprimstvu i balgosilja ih pa pođe kući...

Idući usput ugleda decu kako se igraju „ćorave bake“ (deca zatvorenih očiju se jure dok neko nekog ne uhvati) i to ga podseti na detinjstvo i bi mu drago bash, pa onda idući ka obližnjme mostiću reče sam sebi:

-nikada do sad ovaj mostić nisam prešao žmureći,a evo sad ću baš..i zažmuri tvrdo, a nastavi da hoda...

Straiji brat koji je bio sakriven malo podalje u žbunju nikako nije mogao da se načudi - zašto mu brat prolazi mostom pored kese u kojoj su spakovani novci, a da je i ne pogleda, a kamoli uzme i ponese kući...

Onako rastužen je sišao na mostić uzeo kesu pa otišao kući, ženi..

-ne vredi!Prošao je pored kese zatvorenih očiju i ni pogledao je nije...

Na to će mu žena:

-pa moja je baka nekada daaavno govorila: „nit’ sretnom moraš kućiti-nit nesretnome vredi ostavljati“,a meni se sve čini da je on baš nesretan dragi moj i ti se uzalud sekiraš za njega,a i ja s tobom.

M J       '07