Jednoga dana je Velika Zla Svinja odlučila da proba kako bi njoj išlo da igra u izvrnutoj verziji priče o Vuku i tri praseta. Odmah je zaždila do mesta gde su živeli vučići. Prvi je, kako je to već propisano, obitavao u kućici od slame. Svinja nije pravila uvod, onako nestrpljiva da vidi kako će joj stvar sa duvanjem ići, nego je odmah uzela da duva i duva. Slamenjača se, naravska stvar, nije ni pomerila, a vuče koje beše unutra, nije ni primetilo da se napolju nešto dešava. Svinja se na to, onako velika i sva zla, potpuno pokunjila. Nije ni pokušala da oduva kućicu od dasaka drugog vučeta, a pogotovo ne kućicu od cigala onog trećeg, nego je brže bolje utekla kući...

NARAVOUČENIJE 1: Svinje nemaju kapacitet pluća kao vuci, te im nije uputno da se bave oduvavanjem vučećih kućica, baš kao ni plivanjem, ili sviranjem trombona.

NARAVOUČENIJE 2: Mitovi su neponovljivi iz prostog razloga što su ponavljanja neostvariva baš kao i sami mitovi.

NARAVOUČENIJE 3: Ako neko odluči nešto da uradi, najbolje je da to zna da uradi pre nego li ode na poprište rada (radno mesto). U suprotnom, otići će kući pokunjen (bolja verzija), ili će nastaviti da radi kritikovan, čak ismevan (gora verzija), ili će pak nastaviti a da ne čuje kritiku, niti podsmeh (najgora verzija). U ovom poslednjem slučaju jadnik je okružen sličnima sebi.