Podrum Uniona, legendarnog beogradskog hotela u koje je 70-tih i 80-tih godina odsedala većina jugoslovenskih rokera, poznatiji pod imenom Muzej kinoteke.
U toj zagušljivoj prostoriji, pre ere stalno pokvarenih grejanja i klima uređaja, svoje utočište pronalazili su filmofili i sofistirani gradski otpaci. Neki filmovi su vremenom avanzovali i što je kraći bi njihov staž u Kinoteci, tim je bio brži njihov uspon na lestvici filmoskog establišmenta. Ali, i te kratke ljubavi morale su da budu vatrene. Tako su 80-ih godina Srđan Dragojević, Nikola Jeremenko, Vladimir Slavica i Goran Gajić fascinaciju starim američkom filmom u Kinoteci deceniju kasnije mogli da apsolviraju u Holivudu. Njihovo iskustvo nije bitno različito u odnosu na ono kojem je bila izložena generacija u Kinoteci obrazovanih reditelja iz 70-ih godina prethodnog veka: ni Slobodan Šijan, ni Tomislav Gotovac nisu mogli da se dočekaju na noge u sudaru sa realnošću pravljenja američkog filma.
Ima više krugova u formiranju lista žrtava i heroja podruma u Kosovskoj 11. Nosioci visokih titula filmofilske inicijacije, kao što su Slobodan Šijan, Joca Jovanović, Siniša Zdravković, Vojislav Pleskonjić ili Miroljub Stojadinović, delili su istu dozu socijalističkog eskapizma sa, recimo, starom Ruskinjom Irinom, koja je jela u sedmom redu, i ono što bi pojela uz kašalj sručila na glavu neinformisanog novajlije.
Ti krugovi su se ne prirodan način dodirivali jedino u Kinoteci, u jednom vremenu kada je sedenje u prvom redu tog bioskopa bila privilegija koju je trebalo zaslužiti višegodišnjom pokornošću u percepciji slika sa platna i fotografija sa zidova, na kojima su se nalazili likovi iz filmskih klasika.
* * *
Sve je kinoteka
Gornji naslov preuzet je sa jednog sarajevskog zida, s kraja osamdesetih. Osim zlehudo proročanskih, ovaj grafit sadrži u sebi i zabavno vedre tonove, kao, recimo, kada ono momče ode na Jelačića plac pa se tamo uslika sa fotosom omiljene voštane figure srpskog kultur-ministra. Zvuči zbilja kinotečki: kao neki stari film, jednako loš kao što je to bio i pre petnaestak godina. Dečko je završio kao «krme u Teheranu». Tako se, naime, u Bosni kaže «biti na pogrešnom mestu u pogrešno vreme». U pogrešnom društvu.
Mladiću sa desetodnevnim iskustvom Remetinca može imponovati što su tamo ležali i neki drugi momci. Josip Broz, recimo. Ili ga, možda, baš to baca u očajanje: zbog Draže završio je kao Tito. Sve likovi iz Kinoteke.
Sama Kinoteka, pak, postaće sa svojih stopedeset stolica mesto kongresnog turizma u sklopu hotela «Union», opevanog u pesmama Jure Stublića.Tako je to zamišljeno, samo da se izadaptira. Kinoteka je kultno mesto, kao i «Union». Što je hotel «Čelzi» za Njujork i svetski rokenrol, to je «Union» za Beograd i domaći. Kinoteka je, inače, već adaptirana. Sredinom osamdesetih, čekali smo na otvaranje, mislim cele dve ili čak tri sezone. Da gledamo stari celuloid, išli smo u Dom kulture Studentski grad. Tamo je uvek bilo dobrih filmova, novih i starih. Sećam se prvih projekcija Džarmuša: ceo Beograd je bio tu, u onoj maloj sali. Nikom nije smetalo što je Novi Beograd tako daleko.
Kinoteka je i to što je neko uhapsio jednog odličnog pisca, računajući da će on, valjda, pobeći. Njegovi progonitelji nisu čitali njegove knjige. Da jesu, bilo bi im jasno da neće pobeći. Kao što je jasno da jaz između primitivizma i civilizovanosti onoliko veliki koliko je velik jednek što deli dve moguće Srbije. Onaj jendek što su ga zatrpali, tu nedavno, u Novom Sadu. I to je kinoteka.
Posto sam ja zivela u Majke Jevrosime,Kinoteka je bila sastavni deo izlazaka u slobodno vreme.Nekad kao izgovor da bi me roditelji pustili da izadjem ali veoma cesto smo stvarno tamo i odlazili.
poznajem nekoga ko je ziveo tu negde na uglu Palmoticeve i Svetogorske...mislim da je to negde bilo bas blizu tebe. :)
cesto sam bila u tom kraju. hm.. mozda smo se nekad i videle :)
vi's kako je svet mali! ;)
uh, kad cujem da neko pomene "kinoteka", ja se odmah "strecnem". ne toliko zbog nje same, koliko zbog uniona ( al' kao da su jedno ). tu ostavih mladost, ha,ha. zvonko bogdan pevase kao "mladjan momak". ekipe razne iz cele ex-juge. zivo i neponovljivo!
bas lepo podsecanje! hvala!
