"Ubedljivo i bez konkurencija najlgluplji "predmet" ikad, obavezan u petom, šestom i sedmom razredu osnovne škole. Da se u praksu sprovodi ideja kojoj je za cilj bilo upoznavanje sa pravilima o tome kako treba rasporediti aparate u stanu, kako se kuva i čisti, odnosno kako funkcioniše moderno domaćinstvo, to razumem - tako je nešto verovatno bilo potrebno našem još neurbanizovanom narodu pedesetih godina, u doba velikih migracija selo/grad - ali da se osamdesetih godina ne samo devojke, buduće žene, nego i nas, ironične, mas medijski svesne, visoko urbane momke, još u pubertetu, podučava kako se koristi razboj, meša zaprška i prave palačinke sa šlagom - za to je potrebna zapanjujuća količina gluposti i generalno naročit nedostatak osečaja za realnost i vreme. Još kad se uzme u obzir da je materiju, u maloj učionici što se nalazila tik uz školsku kuhinju, predavala žena lišena bilo kakvog šmeka, bez sila, neistesana i bolno surovog akcenta, onda je jasno zašto su časovi domaćinstva petkom bili sinonim za onu vrstu naročite ludnice koju su mlada čista srca mogla proraditi jedino kroz kataraktički smeh, koji je stvarao onu vrstu posebnog kasno-socijalističkog nadrealnog humora. Zbog toga smo divljeg, sumnjalačkog, đavoljeg smeha, odlazili na školsko igralište, sakriveni iza zida pušili nažicane cigarete, a u sebi se tajno nadajući sledećem času, kada je po rasporedu francuski, na kojem će nam mlada, rafinirana profesorka, tajnovitih bistrih očiju, svojim pričama o Latinskoj četvrti, gâteau de chocolat i koncertima Joan Baez na trgu Trocadero, približiti jedan drugi monde - uglačan, elegantan i dalek - daleko od krojnih araka na tačkice iz pedesetih, daleko od razbijanja jaja, daleko od učionice pored školske kuhinje gde je i sunce padalo nekako sivo..."
I mi smo je zvali isto tako...samo sto nasa nije bila nimalo zgodna, ali nije bila losa osoba. :)
Mi smo uglavnom vezli neke goblene i brojali kalorije. Ne secam se da smo ucili kako se peku palacinke, prze jaja i sl. :)))
Slazem se sa Domacicom. To je moglo samo da koristi muskom rodu, nikako da steti.
Muskarac u kuhinji...hmmm...jako sexy! :D
a ćuj...ako je to ono što tvoja skvo želi da vidi, ispuni joj želju.:)
moj mužjak ume da me iznenadi kulinarskim, a bogami i post-kulinarskim specijalitetima. :))))
Priznajem, kriv sam. I ja sam imao domaćinku Frst Klas, pa smo mi (dečaci) više šmekali krišom ispod klupe u njene prekrštene noge nego što smo je slušali.
Tako sam ja, na kraju godine, napravio Plivajuću tortu, koju smo pokušali najpre kašikama, pa nije išlo, pa onda – izlili u činije i šolje i popili! Ako nekom treba recept, tu sam…:)))
