Ribane dunje

Ogule se velike dunje i izrežu na 4 dijela, te se nakon što im je izrezana sredina (srce) izribaju povrh jedne zdjele u kojoj ima hladne vode da ne pocrne.

Stave se dunje na sito, da se ocijede. Na 1 kg šećera kuha se ¼ litre vode, dok se ne skruti, onda se doda u to 1 kg ribanih dunja i kuha sve skupa 10-tak minuta.

Opet se sve skupa prokuha sutradan 5 minuta, a treći dan tako dugo dok su mekane. Vruću masu se stavi u staklenke, koje se tek drugi dan zavežu platnom.

KOTUNJATA

Kupovanje i čuvanje

Dunje uglavnom nisu dostupne u trgovinama, a rijetko ćete ih naći i na tržnicama. Možete ih pronaći u vrtovima ili voćnjacima. Oblikom poput jabuke ili kruške, odaberite dunje koje nisu premekane i imaju jednoličnu zlatnožutu boju. Tijekom godine dostupne su od listopada do prosinca.

Dunje čuvajte u zatvorenoj, plastičnoj vrećici do dva mjeseca ili ih stavite u zdjelu za voće i čuvajte na sobnoj temperaturi, a u tom će slučaju prostor poprimiti njen raskošan miris

Masna riba cuva pamcenje

Konzumiranje tune i druge ribe bogate masnim kiselinama može da pomogne u sprecavanju gubitka pamcenja, a uz to smanjuje i rizik od šloga, zakljucili su strucnjaci s finskog Univerziteta Kuopio. Ljudi koji jedu pecenu ili kuvanu ribu (ali ne i prženu), bogatu masnim kiselinama omega-3, manje su izloženi takozvanim tihim lezijama tkiva u mozgu, koje mogu da izazovu gubitak pamcenja i demenciju, a dovode se u vezu i sa vecim rizikom od šloga, ustanovili su finski strucnjaci, izveštava Rojters. Vec su neka ranija istraživanja pokazala da riblje meso i ulje mogu da pomognu u prevenciji šloga, ali ovo je prvo koje se bavilo utacijem konzumiranja masne ribe na lezije u mozgu kod zdravih, starijih ljudi. Omega-3 masnih kiselina takode ima u lososu, skuši, haringama i sardinama, kao i u koštunjavim plodovima, pre svega u orasima. Ustanovljeno je da ove masne kiseline imaju antiinflamatorno dejstvo i da se mogu dovesti u vezi i sa manjim rizikom od srcanih bolesti. Finski tim je pratio 3.660 ljudi starih 65 i više godina. Oni su u razmaku od pet godina bili podvrgnuti skeniranju mozga radi otkrivanja „tihih” lezija, koje se nazivaju i infarktima i mogu se naci kod oko 20 odsto inace zdravih starijih osoba. Ustanovljeno je da su muškarci i žene koji jedu masnu ribu tri puta nedeljno ili cešce, izloženi gotovo 26 odsto manjem riziku od pomenutih oštecenja moždanog tkiva. Samo jedna porcija masne ribe nedeljno smanjuje izloženost oštecenjima mozga za 13 odsto. Ipak, iz nekog razloga pržena riba nije pokazala ovo blagotvorno dejstvo, bez obzira na to koliko se cesto konzumira. (Tanjug)

aDIMLJENI ŠARAN NA SKADARSKI NAČIN

4– 5 kg- dimljenog šarana

2 litra belog vina

1 litar ulja

1.-kom lovorov list

1.- kom  glavica crnog luka

PRIPREMANJE

Uzeti  šarane  pecature oko  kilograma očistiti I odvojiti glave za neku drugu upotrebu .Ribu raseći uzduž I na pola a skelet kostiju ne dirati. Ribu usoliti  I na kratkom dimu je prodimiti  a može I na vrućem dimu tako da riba malo porumeni. Uzeti  glinenu posudu Ili  kakvu šerpu  pa dimljenu ribu  posložiti tako da koža ribe bude uvek sa gornje strane. Kad je sva riba posložena  dodati lovorov list I očišćenu glavicu crnog luka. Zatim naliti vino I ulje  tako da riba ogrezne u toj tekućini. Pećnicu zagrejati  do 22o stepeni I stviti ribu u peĆnicu da prokuva tekućina . Zatim smanjiti pećnicu na 1oo .stepeni  I dogotovljavati ribu punih osam sati  a može I do dvanaest sati .Nakon tog vremena ribu ohladiti I tako sa šerpom držati u fružider do upotrebe.Ovakav šaran ima vek trajnosti oko mesec dana na +4 stepena.

Ovo jelo  može da se poslužuje kao hladno  predjelo u kombinaciji sa ostalim ribljim delicijama.Naročito je  dobra kombinacija sa pasuljima : prebrnac  topli  ili hladni kao I uz ostale  mešane salate  vezane majonezom.

Servirane: sa limunovim šnitama , grepfrutom , narandžama, listovi zelene salate, rotkvice sveže ljute papričice.

Kako poboljšati metabolizam

Neki ljudi ne paze na ishranu, a opet se ne debljaju, drugi su stalno na dijetama, a nikako da skinu kilograme. Glavni krivac za to je metabolizam, odnosno izmena supstanci u organizmu. Ljudi koji imaju brži metabolizam mogu više da jedu, a opet da ostanu vitki, dok se drugi, kojima je metabolizam spor, debljaju vec od pogleda na cokoladu. Bar se na to cesto žale! .........Procitajte nekoliko saveta kako ubrzati metabolizam i uciniti da suvišni kilogrami napokon nestanu........Povecajte mišicnu masu kako biste lakše sagoreli masti.......Mišici sagorevaju osam puta više kalorija nego ostalo tkivo u ljudskom telu. Povecajte mišicnu masu kroz vežbe kao što su ashtanga joga, pilates ili vežbe sa zatezanjem...........Najbolje vreme za vežbanje je ono kada cete taj fizicki napor moci najbolje da podnesete. Za vecinu ljudi to je jutro. Jutro je vreme kada odredeni hormoni dostižu najviši nivo, a na taj nacin se najbolje podstice metabolizam. Stoga cete ujutro potrošiti više kalorija nego popodne, kada se nivo hormona smanjuje.........San je osnova ravnoteže vašeg metabolizma. Kada ste neispavani, metabolizam se usporava, tako da postajete gladni i posežete za ugljenohidratima, slatkom ili masnom hranom da vam da snage, što vas vraca na pocetak.
Nikada nemojte ici u krevet punog želuca, jer je to vreme kada je metabolizam najusporeniji. Ugljenohidrati se tada pretvaraju u masnocu, te ih je zato najbolje izbegavati nakon pet popodne.
Pažljivo birajte meduobroke
Postoji mit o tome da ce vam mali meduobroci pomoci u sagorevanju masti jer time podsticete brži rad metabolizma. Ali, istina je da se brzina sagorevanja podiže samo za 10 posto.
Pokušajte da jedete proteine u svakom obroku
Proteini (belancevine) bi trebalo da se nalaze u svakom jelu jer oni izgraduju mišicno tkivo koje sagoreva masnocu. Takode, proteini brže stvaraju osecaj sitosti. Studije pokazuju da su žene cija se dijeta sastoji od 55% proteina i 45% ugljrnohidrata gubile više na težini od žena ciji je jelovnik imao obrnute vrednosti.
Ishranom do kondicije:
- Izbegavajte kofein sve do sat vremena pre vježbanja jer ce vam on tada pomoci da sagorite što više masti.
- Doruckujte breskve koje sadrže prirodne ugljenohidrate koji postaju lako dostupni vašem telu u trenucima kad mu zatreba mali energetski podsticaj. Doruckujte müsle koji su puni "dobrih" ugljenohidrata koji se sporo otpuštaju u organizam i najvažnija su energijska hrana za vaše telo.

- Jela poput piletine s rižom ili špageti bolonjeze su dobri za ishranu jer sadrže proteine.

- Jedite zrele banane koje vam pružaju energiju pre ili za vreme vežbanja.

- Nakon trcanja ili džoginga grickajte slane lešnike ili bademe jer su oni odlican izvor elektrolita (natrijum), vrlo bitnih za ravnotežu telesnih tecnosti koje se gube prilikom znojenja.

- Nakon vežbanja, slani krekeri ili štapici ce vam odlicno poslužiti za vracanje novoa soli u telu izgubljene znojenjem. Da vratite snagu, jedite testeninu i piletinu, što ce vam dati ugljenohidrate i proteine.

- Zeleni caj je dobar za sagorevanje kalorija. Naime, jedna švajcarska studija pokazala je da su ispitanici koji su uzimali ekstrakt zelenog caja imali oko 5% više sagorelih kalorija od onih koji su primali placebo ili kofein. Katehini iz zelenog caja mogu da sprece gojaynost sprecavanjem ulaska glukoze u masne celije.

Mus od ... Glatko izmešati osnovu od jednog musa  tj. Kuvana namirnica , kao što je šunka, guščija jetrica, meso živine, ribe, jastog  sa salpikonom i veluteom, začiniti i na kraju umešati ulupanu slatku pavlaku.

Jastog – langust- langouste- lat. Palinurus  vulgaris-

Pripada porodici : palinuridae – a. I skupini  dekapodnih  rakova.  Uz raka – raroga- to je njveći rak  jadranskog mora. Od spoljnih  obeležja ističe se dugačaka i hrapava ticala s izostankom  klješta,  koja su inače  karakteristična   za većinu rakova.  Telo je hrapavo i puno bodlja, što

Mu ponešto  pomaže u odbrani od neprijatelja. Neprijatelji su mu  mnogobrojne  sipe i hobotnice  kao i ribe, pa i svi rakovi . Jastog je bezpomoćan u doba  presvalčenja, kad menja oklop. Oklop je vapneno- hitinske  građe što mu neda da  rste, što i jeste razlog  sporog rasta jastoga.  Poed što  sdradava  presvlačenje je dug i mučan  proces.  Hrani se raznim  bodljkašima i ribom. Boja mu je smeđerumenkasta s nijansama žutila sa  strana  i po nogama. Kad je kuvan  postaje crven . Dostiže dužinu do – 45.- cm.  I može biti težak   do – 5.- kg.  Srednja lovna težina iznosi oko  600.- gr.  Mresti se pri kraju jeseni  i u toku zime.  Ženka nosi pod  zatkom oklopa  grozdava  jaja- od – 25  -  30.- hiljada komada.  Meso jastoga je odličnog ukusa i svuda poznato kao delikates. Priprema se kao  brodet od jastoga, na rski način i kuvan na različite načine. Najpuniji su mesom  ako su lovljeni za vreme  mesečine.  A dabi takvi  došli  natržište valja ih čuvati od  ranjavanja.

Jastog je ipak u kulinarstvu  poznat kao  delikates i često se priprema  za – Hladni bife. Dakle ako se hladan  priprema  na više  poznatih načina: jastog  belvi, randevu jastoga, hladna kompozicija jastoga i ribe  smatra se umetnošću. Pripremiti jastoga  za hladni bife ili za neku drugu prigodua