MANASTIR KSIROPOTAM
 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
 |
|
|||||||||||||
 |
 |
|||||||||||||
Манастир Ксиропотам се налази на југозападној страни Свете Горе изнад пристаништа Дафни од кога је удаљен око сат хода. Смештен је на невеликој висоравни. Уз манастир се налази дубок и широк ''Ксиропотам'', значи – суви поток. Изворници сведоче о постојању манастира у V веку, за владавине грчке царице Пулхерије, који је био клерикално братство древног тада још постојећег града стартоника.
За време најезде Арабљана, манастир је разорен и остао је пуст до краја X века. Ксиропотам је обновљен за време императора Роамана, трудом преподобног Павла, сина грчког императора Михаила Куропалата, прозваног Рангавејем. У XII веку за време цара Михаила Палеолога манастир је примио унију, а када су Латини са братијом манастира служили латинску мису, јавило се због издаје православља, знамење Божије: На очи цара Михаила Палеолога затресло се камење и манастир се срушио до темеља. Цар је побегао са Атонске Горе, а остали одступници су изгинули.
Обнова манастира обављена је за време благоверног императора Андроника, сина одступника од православља Михаила Палеолога. Занимљиво је да је султан Селим, пошто је имао чудесно виђење 40 мученика Севастијских, много даровао и помогао Ксиропотам. Манстир има форму четвороугаоника, а најстарија кула налази се на северном зиду.
Саборна црква посвећена је Четрдесеторици мученика Севастијских, чпији је празник (22. март по Григоријанском календару) нарочито празнован у манастиру.
Међу манастирским светињама чува се највећи део животворнога Крста Господњег пробијен ексером којим је распет Господ Исус Христос, који је преподобни Павле, градитељ Ксиропотама, добио на дар од императора Романа.
Чувају се такође и делићи моштију светитеља: мученика Прокопија, преподобног Аксентија, свештеномученика Игњатија Богоносца, прсти Јована Златоустог и Василија Великог, мученика Трифуна, Св. Георгија-просветитеља Јеремије, светих 40 мучениика, делић одежде обливен крвљу и миром светог великомученика Димитрија Солунског, као и многих других.
У манастиру се чува и изузетна икона Св. великомученика Димитрија Солунског израђена од зеленог мермера, која је некад била део црквених украса храма Св. Софије у Константинопољу, скупоцени путир с'представама анђела с'оруђима која симболишу муке Христове, а такође и Евађеље с'уметничким минијатурама.
Осим Саборне цркве у манастиру је још десет параклиса. Игуман овог манастира је архимандрит отац Јосиф.
ЧУДОТВОРНА ИКОНА
09. (22.март ови војници који су исповедили Христа као Бога пострадали су за време цара Ликинија, а по вољи кнеза Ласија и војводе Агриколија, 320. године. После жестоких мука на које су бачени, морени су у смрзнутом језеру, па су им полумртвима пребијане цеванице, а када су издахнули тела су им спаљена и недогорели остаци бачени у исто језеро. Године 438. остаци њихових тела су пронађени и часно сахрањени. Ту задужбину својој души учинила је кћерка грчкога цара Аркадија, млада царица, наследница на престолу свога оца. Она иста која ће мало касније сазнати четврти васељенски сабор у Халкидону, код Цариграда 451. године.
MANASTIR SVETI PAVLE
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|||||||||||||
|
 |
|||||||||||||
Манастир је смештен на југозападној страни Свете Горе у кланцу између два потока, недалеко од мора. Основао га је у X веку син грчког императора Михаила Куропалата званог Рангавеј, Св. Павле. У свету је Св. Павле носио име Прокопије. Када је престо његовог оца заузео Лав Јерменин, он га је, видећи у малолетном Прокопију будућег супарника праву на престо, варварски унаказио шкопљењем. Прокопије је добио изврсно образовање и рано напустио световни живот отишавши на Атон, где је примио монашки постриг под именом Павле. Подвижнички живот Св. Павла привукао је пуно ученика, па је тако и никао манастир. Император Роман у царској повељи датој Св. Павлу за оснивање манастира, назива овога највећим философом.
У XIV веку манастир је био словенски, а материјалну помоћ пружао је српски владар Ђорђе Бранковић. Године 1700., владар Влашке, Константин Басараба, подигао је огроман пирг (кулу) у коме су смештене келије и црква. Године 1744. манастир постаје грчки.
Манастир има облик четвороугаоника с'високим утврђеним зидинама на чијем врху су изграђене келије. Величанствени једанаестоугаони Саборни храм посвећен је празнику Сретења Господњег (25. фебруара по Григоријанском календару).
Међу светињама чувају се три иконе Мајке Божије. Једна је припадала цару Теофилу иконоборцу и његовој жени Теодори. Ову икону је цар-иконоборац у бесу бацио у огањ, али она није изгорела.
Друга икона окружена са 28 малих икона светих угодника била је дар императора Андроника, а уз те мале иконе уграђене су мошти одговарајућих светитеља. Трећу икону, сматра се да је донео оснивач братства из манастира Миралеон. Овде се чува и крст са делом живототворнога дрвета Крста Господњег (који је припадао Константину Великом). Овај крст је обложен са 50 минијатурних икона израђених на пергаменту по златном пољу, које су смештене у удубљењима у крсту. Постоје и мале иконе на склапање, сличне овом крсту које су према предању дар Св. Силвестра, римског папе, новопросвећеном цару Константину Великом.
Кћи српског владара Ђорђа Бранковића, принцеза Марија, као супруга султана Мурата I предала је у манастир на чување комадиће злата, тамјана и смирне које су мудраци принели на дар Витлејемском Младенцу Господу Исусу, а који су пронађени у Константинопољској ризници грчких императора. Како говори предање, принцеза Марија желела је да сама донесе ове светиње у манастир Св. Павла и већ се приближавала манастирским зидинама када јој је као и некада царици Плакиди у манастир Ватопед, било објављено да не нарушава строго Атонско правило које забрањује улазак женама у манастире Свете Горе. На месту предаје светиња стоји споменик са приказом овог сусрета.
СВЕТИ ДАРОВИ БОГОМЛАДЕНЦУ
Обитељ чува делове моштију следећих светитеља: Св. Григорија Богослова, Св. Максима Исповедника, главу Теодоре Александријске, преподобног мученика Калиника, Василија Великог и других. Осим Саборне цркве постоји још пет параклиса. Манастирска библиотека чува много рукописа и књига. У наше време манастир настањује 35 монаха. Овом манастиру припада Нови скит и Лаку скит.
Игуман овог манастира је архимандрит отац Партеније.
MANASTIR GRIGORIJAT
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|||||||||||||
|
 |
|||||||||||||
Манастир се налази на југо-западној страни Свете Горе Атонске, на стеновитој обали између манастира Симонопетре и Дионисијата. Основао га је средином XIV века свети преподобни Григорије, по коме је манастир и добио име. Овде се подвизавало много словенских монаха, а касније је прешао у посед Грка.
Доста је страдао због турске окупације и напада арапских гусара, нарочито 1497. и 1513. године, када су се догодила велика разарања. После првог, манастиру је пристигла помоћ од молдавског владара Стефана Великог. 1761. године манастир је веома много оштећен од великог пожара који је уништио многе грађевине, тако да је после тога поново дозиђиван захваљујући даровима молдо-влашких владара и других добротвора.
Саборна црква посвећена је светом Николају Чудотворцу, а изграђена је у XVIII веку. Сачуван је и живопис из тог века. Споља манастир с високим зидинама има традиционални изглед тврђаве.
Међу светињама чува се и једна изузетно стара икона Богородице која се налази на левом клиросу храма, а она је дар благоверне молдо-влашке владарке Марије Палеолог, супруге Стефана Великог. Ова светиња је два пута, за време страшних пожара обухваћена пламеном, остала нетакнута и у знак сећања на то чудо она стоји на том месту до данас.
У цркви се налазе делови моштију следећих светитеља: свете Атанасије Римљанке, свештеномученика Харалампија, глава светог Григорија Назианзина – оца светог Григорија Богослова, глава св. Фотине, свете мученице Јулите, светих Бесребреника Козме и Дамјана и других.
Осим Саборне цркве у манастиру је још осам параклиса.
Библиотека садржи много старих рукописа и преко 4 хиљаде књига.
ЧУДОТВОРНА ИКОНА
ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА
