MANASTIR HILANDAR
 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
 |
|
|||||||||||||
 |
 |
|||||||||||||
Манастир Хиландар налази се на североисточној обали, пола часа хода од мора. Основали су га у XII веку потоњи архиепископ српски Сава и његов отац свети Симеон, као српски манастир. Указом грчког цара Алексија III Анђела, Хиландар постаје посед Србије. Као словенско братство, унео је словенски дух у многе Светогорске породице. Богослужења су почела да се врше на словенском језику.
Од 1293. године, захваљујући свом ктитору, српском краљу Стефану Урошу Милутину, манастир је почео брзо да напредује, тим више што је 1348. године међу његовим зидинама више од четири месеца живео цар Стефан Душан, самодржац Грка, Срба и Бугара.
Крајем XVII века, манастир доспева у тешко стање, али бива обновљен захваљујући благоверном венецијанском трговцу, потоњем монаху Никанору, и даровима Бугара.
Саборна црква подигнута је у XIV веку у част празника Ваведења у храм Пресвете Богородице. То је нарочито прослављани празник манастира У храму се чува чудотворна икона Мајке Божије Тројеручица, која се од VII до XIII века налазила у палестинској лаври светог Саве Освећеног у келији светог Јована Дамаскина.
Тројеручица је заједно са чудотворном иконом Млекопитатељницом и пастирским штапом светог Саве Освећеног била дарована архиепископу српском светом Сави. Чувају се такође и чудотворне иконе Акатистна и Попска. У Саборној цркви с десне стране клироса налази се кивот у коме је почивало нетрулежно тело светог Симеона, касније пренето у Србију. Из те гробнице израсла је на спољашњој страни храма винова лоза, чији плодови имају исцељујућа својства, нарочито за неплодне супружнике.
Од манастирских светиња чувају се још и делићи животворног Крста Господњег, трновог венца, крви, трске и убруса Христових, комадић смирне који су даровали мудраци Христу и делови моштију светитеља: Евтихија патријарха цариградског, преподобног Симеона Столпника, Георгија Богослова; мученика Евстатија, Марине, патријарха Никифора, светог Пантелејмона; пророка Исаије, Јована Претече и других.
Осим Саборне цркве постоји још дванаест параклиса. Саборна црква манастира Хиландара са дванаест параклиса симболично представља Господа Исуса Христа са дванаест апостола.
Библиотека садржи преко хиљаду древних грчких и словенских рукописа и преко 20 хиљада књига.
У зору 04. марта 2004. у катастрофалном пожару страдао је огроман део манастирског комплекса. Изгорео је конак из 1814. , бели конак из 17. века гостопримница и игуменарији. Страдала су и четири хиландарска параклиса. Пожар је са једне стране стигао до трпезарије краља Милутина, а на другој страни је заустављен уз зидине пирга светог Саве. У току је велики подухват реконструкције страдалог дела манастира.
Када се иде путем из Хиландара у Есфигмен, са леве стране над самим морем могу се видети здања манастира светог Василија. То су остаци грчког манастира за који се не зна када је саграђен, зову га још и пирг хрусија
ЧУДОТВОРНЕ ИКОНЕ
 Тројеручица је, према предању, исцелила руку светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.
По свом чудесном исцељењу, свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом светог Саве Освећеног.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
